Umorni Bukovsky

Svašta se može skriti pod hrabrost, neustrašivost, čvrsti pogled i ponosni hod. Može se skriti u priznatu prošlost, u brojne zasluge, u poštenje, pravdu, principe.
Ako se čovjek dobro istrenira, i ako svoju okolinu privikne na to da sve može i mora sam.
I onda ga gledaju, ne propuštaju priliku da se svaki dan rukuju, da se zajedno nasmijemo, da ponove ono otrcano;
»Ovo je medo dobro rekao!«
Ili
» Medo uvijek kaže pravu stvar u pravo vrijeme!«
Ili
» Medo ima puno životnog iskustva!«
Tko može zaviriti iza zavjesa moje predstave, tko se usudi biti nepoznani svjedok, tko sumnja?
Iskreno, nitko i ne želi sumnjati u autentičnost jednog života svog suvremenika, seljana, životnog akademca….

******
Dan je bio kao i obično u kasnu zimu; prohladan, oblačan, cmoljav, pun bakterija i virusa, gripozan, dan za glomazni otpad. Čak su i djeca, školarci, putnici bili nervozni.
Nisam imao apetita već par dana i nisam se htio s tim suočiti. Za ručak sam popio čaj od mente, dva dvopeka i malo pileće salame. Gurnuo sam glavu u pijesak i spremao se za još jedno skrivanje u krevetu.
Onda lagana mučnina, pa malo teža..pa dva tri koraka do sudopera.
I krv.
Zatvorio sam sudoper da vidim da li je baš krv, ili je čaj, ili nešto nepoznato. Krv! Mnogo krvi. Poznam krv. I svoju. Bez bola.
Hm?
Pa opet.
Mozak me služio, otkazivale su noge, ruke…drhtao sam. Dohvatio sam se mobitela ( imao sam dogovorene signale za takav slučaj ). Nije bilo vidljivost, a mob je poskakivao u rukama. Dovukao sam se do kreveta, i osjetio opet dolazak mučnine. Mislio sam da imam vremena do kupatila, a onda ne znam što se dogodilo. Ležao sam ispred vrata, uz zid.
Ništa nije bilo slomljeno, ništa razbijeno, ništa srušeno. Ako se pokušam ustati, padam!
Puži, medo, naučio si puzati! Kako se zove korak u puzanju? . Puz?
Ne znam koliko je trajao povratak do kreveta. Kad sam došao sebi , bio sam ispružen između kreveta i stola. Dohvatio sam se moba i pozv.
» Nemam sada vremena!«
» U lovu sam!«
» Je l' jako hitno?«
Temperatura je u sobi naglo padala, tresla me neka groznica, tlak se očitavao 80/60.
Ako je koma, od čega je? Tlak, šećer, nešto s želucem? Gubitak krvi je bio očit. Dopuzao sam do hladnjaka i počeo piti vodu, običnu vodu, mnogo obične vode i ledenog čaja. Konačno sam ustao i dovukao se do kreveta.
Medo, zomby.
Probudio sam se u jutro. Nije bilo poziva, nije bilo poruke. U sobi je bilo -3 . Grijalica iz kupatila je grijala sama sebe da se ne zamrzne.
Dva po dva drveta , dva sata i… sepet drva. Puz po puz. Mislio sam da ne bi bilo fer ostati u podrumu zbog pada i udarca.
Naložio sam vatru, utoplio sobu koliko toliko i odlučio:
» Ako je došlo vrijeme odlasku, bar ništa ne boli! Nije to tako strašno.«
I dalje sam nastavio piti vodu. Prošao je i taj dan. Više mi nije trebao mobitel.
Treći dan je navratila sestrična, pa hitna, pa bolnica, pa nepoznati uzrok krvarenja. Dvije doze krvi. Odmah.
Nakon četiri dana stanje se nije popravilo.
»Nalazi nisu dobri!«
Peti dan me pita glavna sestra:
» Gosp, kako to da vam nitko ne dolazi u posjetu?«
» Nemam ja nikog. Ja živim od uspomena, i u uspomenama!«
( da sam umro, nazvala bi moj broj, moju kuću, moju sobu u kojoj nema nikog, ne može ni biti kad sam u bolnici )

Tada sam zamolio Boga da mi pošalje pomoć, ili da me uzme.
Poslao mi suprugu. Brzo, jako brzo.
( čuvajte se samoće, vi, samotnjaci! )

Oš reći da samoća boli?

Dudh, vidiš, za samoću trebaš puno vode i krvi...

Ne boli, ali gubiš svijest....Nikad nisam imao čireve na želucu. Da li je moguće da popucaju ako ih nemam?!

Možda nisu čirevi nego šavovi.

Medo, to je onda kao u bitci. Na Kosovu. Puno krvi i Kosovka djevojka s vrčem vode.

Il' ona naša domaća:-Jozo, daj vode! Partizanska.

U svakom zapisu možeš/mogu prepoznati i vidjeti dio svog života, Medo (ipak smo mi glavice kupusa na polju):-))... i svi smo puuuuni iskustva, samo što svatko ne koristi iskustvo jednako,onako da bude snažniji, znaš ono , što nas ne ubija....blabla...biti borac - biti hrabar..eh viš ti to znaš i to je superrrrr:-)
Različiti smo; Medo i to je jaaaako dobro,ma znaš ,ono monotonost, dosada pa onda i usamljenost, to ubija , nije dobro za ljudski rod:-)

Ugodan dan tebi i Dudu naravno!;-)

zaprijeti li mi ikad mogućnost da umrem sam, pokušat ću prvo utuć med seku. gadovi. možda umirem ali Walter nisam samo ja, Walter je čitava ova kutija! (ruke na V, a u lijevoj fajrcak)

Bome pajki, s Walterom nisi nikad sam. Ak' je mogo spasiti cijelo Sarajvo spasit će i tebe.

biska, :)

A ovome što je u lovu bih mogao poželjet da nit živi nit umre.

Dudh i Bis, mogu vam reći da je vrlo neugodno pitanje u bolnici i to glavne sestre. " Gdje su vaše posjete?" Tajna mojih posjeta je u tomu što sam zadnjih godina mnogo dana proveo u bolnici i...uvijek ozdravio. Ljudima je dosadno ići u posjetu ako znaju da ćeš ozdraviti...a i bili su ti zadnji put....

Dečki, lako se vama zajebavati
ali niti kurve više ne dolaze na poziv
moraš ići po njih kada njima paše!

Meni ne ne fale posjete, Ne znam zašto fale glavnoj sestri.

Medo, pa zbog bobmbonjere i kave. Glavnoj sestri i viskija glavnom doktoru.

...a u korpu bi se moglo staviti i koje jajce, pa kulenova seka i kolut sira.

eh Dud, tvoji prsti su brži od mojih , i ja mislim da joj nestalo kave:-)))))

Pajk, ako budeš umirao sam, zovni mene. Znam se opraštati a znam i nekoliko molitvi prije odlaska, onak, za sretan put: " Pokaži pravi put ovoj duši, molim te!"

Uvijek imam toliko love pri sebi, što ne kaže, već se pita gdje je moj brat? Ne možeš u miru otići ni u bolnicu.

Ako netko da kulen med seki a meni donese ledeni čaj i cvijeće neću umrijet sam, pojest ću prvo kulen onda med seku u kojoj je kriška mog kulena onda posjetitelja i za salatu cvijeće. jer vlakna su bitna. :D

Unti. Da "pokaži pravi put". Bog je zastupnik Garmina, znao sam!

Turn left after the chappel, then prepare to go down in 100 meters. :D

Au, medo! Onda je to nešto posve osobno jer misli da si i ti i tvoj brat pravo đubre.

Kamikaze:
Z luknjo v želodcu
in raztrganim obrazom
v snežnobeli ustanovi
bom umiral svoje dneve:
sestra!
ne vrat do konca zapret!

Garmina podržava i HEP i ŽTP....i sve alternativne teplepatske veze. I reiki.

Milsim da je to bilo jako podbadajući od sestre.

Ti si nju trebo navuć na krevet. Ko onomad moj djed.

Čika Pajo, pa su ga izbacili iz bolnice.

Dudh, polovično je u pravu. ( sestra- brat- ja- đubre ) Za nepoznatu ženu biti odmah u startu 50% u pravu je puno. Vjerojatno me je do kraja boravka upoznala 100%.
Baš sam čitljiv (to ne znači da sam i pismen )

Čika Pajo? Jel to onaj Stari Petar?

Stari, ti sigurno poneseš u bolnicu kapital?

Nije Petar, nego Pavle.

Hihihihi Medo, znači bili ste intimni. Ti i med sestra.

stari ponese i 400 Kuna, ne bil' mu se posrećilo.

Samo još fali da ti je postala supruga.

Medo,
>Tko može zaviriti iza zavjesa moje predstave-oni sa backstage propusnicom
, tko se usudi biti nepoznani svjedok,-svjedok je užasno odgovorna pozicija
tko sumnja?-mnogi
:)

Meni je Petar i Pavao kao Filip i Jakov...jedno mjesto, općina.

Da Angi, mnogo je pozvanih, malo odabranih.

Zvala se Marija, i malo sam se zaljubio iako su amilize bile strašno visoko. Ako nemaš krvi kako se dignu...amilaze?

U svakoj situaciji ,blagoslov je moći se zaljubiti,a u bolnici....prekoblagoslovljeno

bože, daj mi zdravlja i...odeš u bolnicu.

s godinama, samoća ima svoju cijenu!

ili još preciznije - u određenim godinama

Prepoznao sam vas....hočeš li imenovati ili je samo za internu uporabu.

S cigaretom nikad nisi sam!

Rex, će ti ona skuhati juhu, čaj...kad ti ne budeš mogao?

ma. ja bih voljela biti sama kad umirem. još kad bi htjelo biti relativno brzo i bezbolno i da znam da umirem... wow.

(dilemirala sam oko htjela i voljela)

joj. ne mogu mislit o smrti danas.:/
malo me pere savjest, al preskočit ću:))

stiha, zovi bolnicu, internu, pa ako nekog ubiješ, možda bi ionako umro... i ne traži povratnu informaciju. Zovi u Novu Gradišku.

Mmmmka, samo neka bude brzo. Ako se otegne u vremenu, zaboravit ću što sam želio i počeo.

Svi prepoznati znaju da su prepoznati. Nije za uporabu, više je informativno.

ti kad prepoznaš...prepoznaš

Kad prepoznam-prepoznam a kad je samoća-samoća je!

za ovo potonje nebih dala ruku u vatru...ma uopće nebih dala ruku :)
u tvojoj glavi nema samoće...puno je tu još aktera i priča

Sreća je ako vas Medo prepozna, a nesreća je ako vas bolest prepozna.

...e sad bi onaj Kinez iz priče reko:-A možda je, a možda i nije.

dudh,
ma i prethodna nalikuje kineskoj

Enđi, meni više nalikuje Bitlisima.

Ja skriavo, pa Korizma je jedna od odabranih kvalifikantica za "život s Klunijem" (ovo zvuči kao bolest :D)

Lijepo...