Perpetuum
Ne skidam se gol i ne trčim ulicama...previše je jeftino.
Ne šišam bradu, i šišam ono malo kose što mi je ostalo.
Spavam na svojim dlanovima.
Prijatelji su mi poznanici, doživljavamo se kao zabavu, tako je najbolje. Prije sam si umišljao da imam utjecaja na njihovo ponašanje i razmišljanje; možda su i oni tako mislili o meni.No ne ide to tako....
Novac nas sve sustigne.
Isto, i smrt.
Život je kugla sladoleda.Dok nižem jeftine poredbe, pijem jako pivo. Pivo sam već popio.Škrgućem zubima dok pišem. Ne pokušavam ostati udaljen od ničega, jer je sve tu.
Sve je sada.
Često pomislim; a onda i znam da nema smisla.
Dlanovi mi isparavaju čudnu paru kiselkastog mirisa iako sam ih probao prati različitim sredstvima. Sapunom, šamponom, sredstvom za pranje posuđa, gelom za tuširanje, palio sam ih plamenom upaljača, i benzinskim i plinskim, razrijeđenim dezinfekcijskim kemikalijama, octom, sjeckao sam ih i zarezivao nožem i žiletom i brijao britvom, bockao čačkalicama, šmirglao, pljeskao, ljubio, milovao.
Ali, uvijek ista stvar....
...nekako i nikako ne možeš pobjeći od sebe...
.
08.10.2013. u 16:04 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar
istina ziva - mozes bjezati, ali se ne mozes sakriti
Autor: nijesveuimenu | 09.10.2013. u 0:19 | opcije