Putevima čudnosti moje...

... ona daleka mjesta kojima smo se obećali i staze što do njih vode, popločane maštom...
... škoje i obale u narančastoj izmaglici, gdje tvoje stope, oštro utisnute u pijesku beskonačnosti, prkose tuđim valima...
... mirise u zoru, prije nego dan pukne razbludno i široko i oznoji nam tijela bojama...
... beskraje naše kojima plovimo, puneći jedra svjetlošću, jedan drugome...
... Sanjam... a ni oči ne moram sklopiti...

lijepo mica.. :)))

lijepo je sanjati otvorenih očiju :)))

Joj,baš sam si nekak' onak'... fino raspoložena :)))

Hvala,white :)))

mica, a kaj je povod sanjalačkom raspoloženju?

heheheh...povod :)))...zamirisalo mi u zraku, ma miriše meni već odavno :))))

Ma nije ozbiljno way,baš je veselo :)))

mora da je sinoć seks bio opak!!!

Hano...cccccc :)))) taman sam sanirala onu žbuku šta je otpala zbog tebe,moram pričekati da se osuši :))))

tko malo spava, sanja budan? hm, hm... to sam jednom vec jednom napisao.