Neka nova svitanja

 
čula sam da nada umire posljednja. ali čula sam i da nakon nuklearne katastrofe ostaju samo žohari.
nada je žohar.
nada je možda najdestruktivnija ljudska emocija; ona je poput lužine jer ne izjeda naočigled, ne peče - ona samo uništava, suptilno i podmuklo.
nada je ono što sprečava pozitivan pomak. NADA da će se stvari same od sebe promijeniti, nada da - ima nade...
za rođenje iz pepela potreban je požar. da bi se oživjelo potrebno je umrijeti. dotaknuti dno. izgubiti sve varljive nade. i onda krenuti naprijed.
nemati ništa znači smjeti sve. kad nema nade, nema ni okova. kad nema više nade...
to je sloboda.
 

a mislio sam da sam slobodan,sad vidim da možda i nisam...

zanimljivo razmišljanje ...

Zato sto postoji razlika VESELITI SE zbog necega sto bi mi bilo fino i NADATI SE da ce tako biti. Veselje ne obvezuje, a kad se nadam, 'svemiru' kazem: nadam se.. i tako mi zelja bude uvik ispunjena.. Da, da: Nadaj se. :) He, oprez je zgodna stvar pri oblikovanju misli.. uvijek dobijes upravo ono sto si savrseno, i to jest savrseno. Samo sto malotko doista zna kako se i zasto nesto dogodilo, pa tako se stvori i velki upitnik situacije u kojoj si se nasao. He! :))

potpisujem.