Poslije ponoći

Poruke, poporuke, poneporuke :-)).
Iliti kratak spoj koji ne dovodi do spoja naživo, a ni namrtvo, osim što poruke umiru :-)).

U zadnje vrijeme mi čist' zabavno postaje nenalaženje. Kave ili već kaj god su izgleda stvar prošlosti, sad je u modi dogovor, ali nikaj dalje. Ili je kao i uvijek u meni problem :-)).

Kako sam u zadnje vrijeme aktivnije na Iskrici, čemu svjedoče komentari po Weblogu (ali to je priča za sasvim drugi tekst, komentarnowebloški sam zbunjena :-)) ), jednako tako dobivam više poruka pa se tu i tamo razvije dulje porukovanje. Tijekom te duljine dođe do prijedloga za kavu, nalaženje. Odgovorim potvrdno, pokušavamo uskladiti vrijeme i tup, nema više :-)). Čak i duplo provjerim, da, moja je poruka zadnja poslana i ostala je neodgovorena, sama, nevoljena, nekavopozvana.

Po dobrom starom običaju ne kužim. Čemu poziv ako je odustao tijekom dogovora? Predugačko dogovaranje? To mene zna izluditi, očekujem da onaj tko poziva predlaže gdje i što. Barem se tako ponašam kad pozivam :-)). Vrijeme, mjesto, prigoda :-)).

Ne kažem da ne znam odustati nakon kaj sam pristala na cugu. Ali onda kažem da sam postala nezainteresirana, možda navedem razlog. Svatko se ima pravo predomisliti. Koliko god puta želi, tj. koliko god puta druga strana trpi :-)).

Digresija: Skoro zaboravih kaj bi stvarno bila tragedija, obećala sam ga oweblovječiti :-)). Nicka (koji sam u međuvremenu zaboravila, a da ni nisam, ne bih ga nickoprozvala) je, po njegovoj poruci nasmijao moj profil i NeNick bi na kavu sa mnom. Kako sam uvela pravilo da s onima koje moj profil ne nasmije ne komuniciram (koliko negacija u tako malo riječi, nije ni čudo da su mi kave postale nekave :-)) ), tako mu je smijeh osigurao kavu odmah. U prvom odgovoru pristah :-)).

Ali, onda počinje. NeKavoNick i dalje porukuje i dalje zove. I dalje pristajem, upitnici mi se umnožavaju u mozgiću ne dozvoljavajući ikakvim smislenim mislima (koji genijalni izgovor, koristit ću ga češće :-)) ) te čekam konkretan dogovor. Je, Godota :-)).

Na kraju tih silnih poziva stiže odpoziv. Kako me mislio pozvati u Kerempuh jer se volim smijati, ali je zaključio da će osvanuti na netu pa se jadničak prepao i odustao :-)). Malo podsjeća na onu dobru staru pjesmu o biciklu :-)).

Teče mi dvanaesta godina Webloga. Nisam nikada navela nijedan nick. Da opisno da se mogu prepoznati ili da ih uski krug prepozna. Čak mi se događalo da kad prozovem ponašanje, postupke, nickovi koji su me naveli na tipkaranje se slože s mojim stavovima. Halo, o tebi tipkam, biseru.

Ponavljam, ne navodim nickove. Na blog.hru znam linkati, ali to je u pozitivnom, pohvalnom smislu. U negativnom šutim. Nije da se baš držim one: Kad nemam ništa lijepo reći, šutim; trudim se :-)).

Tako da ovaj VećZaboravihKojiMuJeNick je totalno fulao. Ne znam koga je to on čitao i kaj je zaključio. Mada, priznajem da me ta poruka zabavila kako ostale nisu :-)).

Da završim još jednom digresijom: Uskoro će mi punih 12 god Iskrice :-)). Ne, neću slaviti, samo se hvalim :-)).

Dižem kavenu šalicu ... :-))
Iskrici i Iskričinim kavama ... :-))
U čast ... :-))