vještičje kronike

kako smo već svi tak divni i krasni..i živimo ovdje neke izmišljene, izmaštane živote, polu bajkovite..
tak su nam i deca sve sami genijalac do genijalca,
jedino kaj malo zglajzaju dok su u pubertetu a i poslije...("ja jesam realna majka, al što moje dijeteee to super"..xyxy)
i stvarno ne znam kaj im je...
a oni se (po)bune...
protiv naše tako razumijevajuće ljubavi i toliko neiscrpnog strpljenja koje vučemo već valjda iz pete
jer se ne želimo derati na njih i ne nikada ih ne želimo udaviti golim rukama
a ni utopiti u žlici vode
i nećemo im nikada reći:- znaš kaj, glup si ko ona stvar
jer bi ih to moglo dodatno istraumatizirati, baciti nedaj bog u depresiju i emo- spiku..i kaj sam onda
pa se naše princeze i pričevi, naša nada i budućnost, naša najveća ljubav, naša krv i meso
anđeli
otimaju, bune, prosvjeduju, dure, pa ih uvati šiza..od ranog jutra jer je pročitao neki blesavi status na fb-u
pa padne u komu od očaja..a za to smo mi (roditelj, komada jedan) krivi
pa nehotice eto počnu psovati..nas, nama....jer to napokon rade svi njihovi vršnjaci..
i nemoj slučajno da ti odleti ruka za pljusku..
i nećeju učiti..a mi plaćamo instrukcije...jer ne uče..i neće, ne žele, ne mogu, to je za njih preteško
a zakaj ne uče..
zato kaj im je trenutna faza... sve je glupo, svi ste glupi, svi su glupi.. i meni je sve to tlaka i kaj me mučite više s tim učenjem, ko da bu mi to trebalo u životu.. sve znam, i ta profa je glupa...
i ja ću ti sada zvati plavi telefon..i na vrat staviti socijalnu službu da me mučiš i kinjiš i tlačiš
ako ćeš ti mene i dalje piliti sa tom npr.lektirom.. ionako imam sve napisano na net-u
pa ću prepisati
i šta sad ti tu meni brojiš da treba čitati, vidiš da čitam...
i znaš kaj, tužit ću te
tati i baki
i tužit ću te zakaj ti meni ne daš da ja igram igrice na kompjuteru 5 sati..i neću učiti i kaj mi možeš i prestani me tlačiti
dosadna si već
i ja ti sad idem..preseliti se kod bake, tate, tete..nekoga
i taj (baka, teta, tata) će me sigurno podržati
a ti se jebi...sa svojim frustracijama i očekivanjima..

i tako deca, (dete) postane ( ne priznajem ni pod prijetnjjom pištolja)- totalno razočarenje..
jer manipulira, jer koristi gužvu..jer ga svi miluju po glavi za vikend..a onda kod tebe treba odraditi školski tjedan sa svim zadacima škole i aktivnosti...
pa si misliš
a ok, kaj sad, ne mora biti akademski građanin, neka završi obrtničku, samo neka nešto završi..
al ono kaj te grize, ne da ti spavati i kaj te muči su pitanja:
ma di sam ja to tako fulala, (sa ovim djetetom)
pa jesam li je/ga vodila i u kazalište i skijanje i more i ima mobitel i obleku i manje više sve ko i drugi
i ne iskače, ni ne ističe se..i kako nisam vidjela da to ide u nekom krivom smjeru
a stvarno smo stalno pričali, i ja stalno pitala..pa kako ovaj, pa kako onaj, pa jel vidiš, pa nemoj ti tako..
a jesam, savjetovala sam se i šta i kako..i čitala knjige i htjela na radionicu komunikacije
jer sam stalno mislila, ma ne znam ja to..on/a je sigurno jedno od one teško odgojive dece..
s kojima treba sve duplo dulje delati, još više razumijevati, pohvaljivati
i ma sigurno ima neko pametniji od mene..pa će mi znati reći šta i kako sa svim tim (nemogućim)zahtjevima

i jesu posebno su egoistični..i sve je- meni i moje i daj i još..
jer ti (roditelj) to moraš i trebaš i tolerirati i razumjeti i još pride voljeti
a ja ću te zajebavati
i kaj mi možeš, ajde da te vidim
kaj mi možeš
jer nije normalno da me ne voliš, da ti idem na živce, da...

p.s.
da umanjim sladostrašće..nisu sve priče apsolutno naše, možda kojim dijelom postanu, bile su ili bit će..:)

Šuti i trpi....kaj bi drugo?

os jedan filozofski komentar ,,, ili bolje da sutim

ajde raky...usudi se..

btw. teme zagrljaja..
da, ja se volim grliti i volim zagrliti..i nije mi mrsko grljenje..ni od prijatelja, ni prijateljica, ni drage, ni ljubovce ni ljubavnika
grljenje mi je lijepo kada se grli sa meni dragim osobama..
a da bi grljenje kao utjeha..bilo korisno..potrebmo je da traje najmanje 30 sek. jer se tek tada tijelo opušta i kuži snagu lijepu utješnu energiju grljenja..

Možda prvenstveno učvrstiti roditeljski odnos otac-majka a zatim teta i baka...ne dati mu ouno prostora za manipulaciju premda si to već prošla na edukaciji.Ja i bivša poprilično stiskamo odnos prema njima tako da nema previše mrdanja. Ipak moji su 12 i14....što će biti kasnije tko zna? Za sad hoda relativno dobro s te strane. Veći nam je problem što se događa van doma kada nisu pod nadzorom al za sad je relativno ok.Ponavljam relativno.
Psiholozi tvrde da ako neke stvari ne riješiš u ranom djetinstvu da kasnije to dođe do izražaja i tada je već kasno( U adolescentskoj dobi).
Čupaj strpljenje iz pete.

znas nema tih roditelja koji ne zele sve najbolje za svoju dicu ,, a nekad ne ide onako kako bas zelimo , pa se pitamo zasto je to tako i cemu je to tako ,,, to je ono sto je zivot , sudbina i nekako sudeno ,, dok mi jedno planiramo i otome razmisljamo , sudbina se uvijek pobrine da nade svoj put i svoje puteljke ,,, a sve se dogada sa nekim razlogom i u bas pravi trenutak , .. zasto .. da bi se moglo ojacat i krenit dalje ... sve je savrseno ,a nije onako kako smo mi mislili da bi trebalo bit ..
ponekad ludimo , zbog dice , zbog ljubavi , zbog nekih sitnica , nebitni stvari ,,,
a vrijerme nas uci da je sve to zato da bi bili jaci za krenit dalje .. da bi se makli , krenuli ..
dicu ne trebe siliti i prisiljavati ,, treba da shvate da su oni ti koji ce od vas trazit odgovor na pitanje , a odgovor mora bit istina ,
danas je tesko dijecu odgajat i nac neki put ..
jer triba znat da je uvijek one buntovne koji su neki geniji jer se isticu , stvaralo drustvo ... neznam cemu rec i cemu fala , cemu hvalospijev , ako ti je dijete ispalo po tvopjoj zelji ,a uu sebi je nesretan .. takvi prolupaju kad se ozene ,,, svako vrijeme za svoje
uf filozofiram , ajme

postani djeci prijatelj ...razmisljaj ,alo kao oni ..
uci ih skromnosti i kako se kroz zivot treba borit za sve ...

ako ih naučiš ili se sama djeca nauče da im ne trebaš više i da te ne pitaju za ništa
postala si idealan roditelj, samo što će ti vječno manjkati onaj zagrljaj jebga, to ti je to!

:))
po mom sudu djeci roditelj ne treba biti prijatelj...prijateljski način i tak to..to je ok
ali mi nismo prijatelji
prijatelja će imati kolko oš
roditelj je roditelj, a i zato što je ime roditelj onaj koji podučava, korigira, odgaja...
roditelj treba postavljati neke vrijednosti u životu..o moralu, o stanju stvari, o pravilima života
koje -prijatelj nema potrebe išta na tome delati

zakonskiroditelj je odgovoran za vlastito dijete kako ponašanje tako i funcioniranje u društvu
to što je sve postavljeno.. lako ćemo
to je taj drugi par rukava

Treba njih nekad pedagoški poslat u pm.
I reć: Da, nemaš sreće što sam ti majka, pa saznam tek na roditeljskom obim problema.
Laprdaš o svemu, samo ne o bitnom: o dimenzijama sranja i sranju kao takvom.
Umjesto na miščafl, sad ćemo morat ralicom, jebem li ti sve po spisku tako pamentom/pametnoj.

(nauči tu jednu malu stvar: ako slutiš da ide kakvo sranje meni kaži, ja ću ti pomoć savjetom i crveno more ću pred tobom razgrnut kao svaka dobra majka neurotičarka prije nego li se jače ukopaš).

U principu su solidno naučili, ali mali zna isto jače iznenadit, a onda mi tijelom prostruji "ubit ću ga".
A onda ide: čekaj, ajmo vidjet kako ćemo to. Vidi, ovako se to radi.
Ako ti nije jasno, reci meni, ja ću ti objasnit.
Malo šteka, što ne kaže, a objašnjenje mu je: To ti je već prošlost.

Filozofski je to točno, metafizički isto, ali jebote...:-))

Da, radosti roditeljstva.

:)))
je zdravo domaće ...majku ti, ja sam te rodila, ja ću te i ubiti
i lupaj si vratima u svojoj kući i kad si ih sam/a kupiš

a onda vide glupaste serije..gdje se prksno dijete zatvori u sobu..
a roditelj sav u brizi ..pred vratima obzirno kucaka i moljaka...ali milo otvori, mi te volimo...daj molim te izađi..
jeah kak da ne :))

Ne, ja velim da ću ih otvorit šrafcigerom (skinut kvaku, bravu, sve)....pa ti biraj :-)))

a joj..na tapeti opet mai i đusi
kao jadnice
ni manje ni više

i ko o čemu nerotkinja o roditeljstvu

a ne znam jel se može pretpostaviti da ima roditelja (živili i cmoxa im) koji nakon nekih godina..21..23..djeteta
više jednostavno ne žele živjeti živote te iste djece
jer su gotovi ljudi
i kak su ispali su ispali
i kako žive neka žive i sretno im u njihovim životima
a ja idem dalje sa svojim..
biti jadnica :))))
ahahahahah

(uz napomenu, vrata su jaako skupa :-)))

Da ne bi bila jadnica, moraš bit Vega ili vegin servis ili nositelj kurca.
Sve drugo je baš ono: jad jadni :-)**
Ajd i viči: op, op, op :-)***

al to nju ljuti....da -jadnice od žena:PPP
a ona prekinula prijateljstvo zato što ova jedna nije znala kako da joj pomogne, utješi, uvjeri da suosjeća razumije bol gubitka pa ju zagrlila!!!!!
..eee grehote, nemuštosti li i zadiranja u tuđi prostor..stvarno grozota nad grozotama
neoprostiva greška

:PPPP

ma joj
idem
kiflice..sa viršlama čekaju..:)))

Da smo bili bolji, nismo :-)). Ok, nismo igrali igrice 5 sati, ali smo čitali stripove, knjige koje neće nikada u lektiru, bili po punosatnim kavama i tako dalje i tako bliže.
Sviđa mi se ovo o roditelju, ne prijatelj. Koliko sam primijetila kad je bila riječ o mojoj generaciji, oni s roditeljima koji su prijatelji nisu zapravo imali drugih prijatelja.