...

Kada ljudi razmišljaju o reinkarnaciji uvek se suoče s veoma teškim pitanjem: ako je u početku bilo tako malo ljudskih bića na Zemlji, a danas ih je ovoliko mnogo, odakle su došle te nove duše?
Bridi se zaustavi dah. Mnogo puta se pitala baš to.
- Odgovor je jednostavan – reče Vika, pošto je malo gustirala devojčino uzbuđenje. – U nekim reinkarnacijama se delimo. Kao kristali i zvezde, kao ćelije i biljke, i naše duše se dele.
„Naša duša postaje dve, i te dve nove se dele na još dve, i tako nas, posle nekoliko generacija, ima svuda po svetu.“
- I samo je jedan od tih delova svestan ko je? – upita Brida. Imala je još mnogo pitanja, ali htela je da ih postavlja jedno po jedno; ovo joj se učini najbitnijim.

- Deo smo nečega što alhemičari zovu Anima Mundi, ili Duša Sveta – reče Vika, ne odgovarajući na Bridino pitanje. – U stvari, kada bi se Anima Mundi samo delila, rasla bi ali bi takođe postajala sve slabija. Zbog toga, kao što se delimo, tako se i srećemo, a taj susret se zove Ljubav. Jer svaki put kada se duša podeli, deli se na muški i ženski deo.

„Tako je objašnjeno u knjizi Postojanje: Adamova duša se podelila i Eva se rodila iz njega.“
Vika iznenada zastade i zagleda se u karte razbacane po stolu.
- Ovde ima mnogo karata – nastavi – ali sve one pripadaju istom špilu. Da bismo shvatili poruku koju nam šalju potrebne su nam sve; sve su podjednako važne. Isto važi i za duše. Svi ljudi su povezani između sebe baš kao karte u ovom špilu.
„U svakom životu imamo misterioznu dužnost da se ponovo nađemo s barem jednim od naših Drugih Delova. Ljubav koja ponovo spaja razdvojene delove čini srećnom Višu Ljubav koja ih je podelila.“
- A kako da znam ko je moj Drugi Deo? – ovo pitanje joj se učini kao jedno od najvažnijih koje je u životu postavila.
Vika se nasmeja. I ona je postavljala isto pitanje, spodjednakim uzbuđenjem kao ta devojka koja je sedela pred njom. Drugi Deo je moguće prepoznati po sjaju u očima – tako su se prave ljubavi prepoznavale od kad je sveta i veka. Tradicija Meseca je imala drugi način: neku vrstu vizije koja se manifestovala kao svetlosna tačka iznad levog ramena Drugog Dela. To, međutim, još nije htela da joj saopšti jer nije znala da li će Brida naučiti da vidi tu tačku ili ne. Uskoro će saznati odgovor.
- Izlažući se riziku – reče Bridi. – Izlažući se riziku od neuspeha, razočarenja, gubljenja iluzija, ali nikad ne prekidajući traganje za Ljubavlju. KO NE ODUSTANE OD TRAGANJA, POBEDIĆE.
Ključne reči: paolo koeljo, traganje za drugim delom, ljubav, rizik, iluzija

:)

da li si čitala "Okopavanje kukuruza tupom motikom" od Paola Koelja ?
ne ?!

KO NE ODUSTANE OD TRAGANJA, POBEDIĆE..

aha...jedino ako je david copperfield...iluziju samo dobar iluzionist može naći...ili stvoriti.