Čaša polupuna finog crnog vina

Ja nisam Steve Jobs, a opet me bije glas da sam nemoguća, teška, da se sa mnom ne da radit, da tražim nemoguće.

Jel?

Da poslovni razgovor i pristup poslu ne počiva na:
- Ja sam jednom vidjela...
A onda druga:
- I moj brat Rober također.

Nego, ako može, na nekoj analizi, brojevima, procedurama. Neki rad. Posao. Ono, od početka do kraja. Sa odgovorima na pitanja što, kako, zašto i kada?

Jel može, ekipa?

A ne može. Što sam starija, to više vidim da je pamet i znanje isto kao atletska sposobnost. Netko, eto, može skočit 2 m uvis, netko ne može. I što da radiš? Možda biraš svoje ljude? Kad možeš. Kad ti ih daju onda shvatiš da se nemaš kome žalit. Jer su izabrali najbolje. Koji skaču koliko i oni. 50 cm, kad je dan dobar, i kad im se da.

Gaaaaaahh!

E sad, ja ne radim ništ ekstra kao Stevica. Zamislite kako je moralo biti gadno da te on pozove na kavicu i da prezentiraš nešto? Moraš to voljet, moraš to željet, moraš biti one of the gang, ljudi koji to žele.

A ako ti to nije guba? Što radiš tu? Jel to kad ti piše "voditelj" tako sexy da se ostatak života skrivaš iza fascikla?

Dakle, poštujte Stevu, poštujte ljude koji vas gnjave. Bez njih bismo i dalje gradili kuće-zemunice i mlatili slabije mamutovom kosti po glavi. Ovo računalo i divota Iskrice nije plod majmunskog urlikanja ili cupkanja na štiklicama, nego rada. Brojeva. Matematike.

heh, počela sam te čitat odostraga (to mi mana u više navrata) pa si mislim; ova mala misli i pri tome još i piše! šteta kaj nije muško, jer žene me ne zanimaju! a nije ti baš nekaj bit žensko i dobro pisat. kao što vidiš imaš sve ljubomorke...sve žene i sve muškarce! tak da...ili promijeni spol ili pisanje, ak želiš partnera, novog supruga, novog jebača ili kaj već kaj se muško zove! a sad idem čitat dalje...ak me kakvo muško ne odvuče (ne u grmlje već na pvt)!

Je, nitko me neće, draga... eto, jezičina i tipkovnica do poda... a dobro. Kupila sam si danas 3 haljine i torbicu, napravila si salatu koju volim jest, čega nema bez toga se može :D Al, prije bih bila bez muškog nego bez sebe koja piše, misli, uspijeva. Muški su precijenjeni, jelda? (:nisu, šalim se:)

To je o Stevi Karapandži? Ma nije on ni Iskricu ni računala izmislio. Makar je sunrodnjak Nikole Tesle.

"sunarodnjak"

Tkogod hoće raditi ispadne neki terorist i zvjer...

Nepostojano "a" sam mogo reći. Ali što ću: ne znam lagati ni na ispovijedi.

Liddy. Vidiš. Ja za tebe uopće ne bih rekao da si zvijer. Pa makar se u krznu gola po sobi šetala.

Koja slika! To s krznom! LOL

Ma. Nije to zapravo moja originalna ideja. "Venus in Furs" od Velvet Undergrounda.

I am tired, I am weary
I could sleep for a thousand years
A thousand dreams that would awake me
Different colors made of tears
Shiny, shiny, shiny boots of leather
Whiplash girlchild in the dark
Severin, your servant comes in bells, please don't forsake him
Strike, dear mistress, and cure his heart

.. on, ili njegov brat. Vidim da ti je poznato kako sistem funkcionira. Prečica, ono što možeš napraviš sama. Delegirati taskove koji će biti izvršeni je za ubermenšene. To je stvar koja se dugo uči. Naučit ćeš.. bar pokazuješ znake za to.
Dali je to cilj? Što tad?
U međuvremenu treba živjeti, u tome su često uspješniji oni untermenšeni... tad ćeš im pozavidjeti, možda...

Hushi, druže i kolega, vidim da razumiješ što pričam. Moja strategija - countdownl. 16... Ili lobotomija. Ne mogu... radije radim kao crv, ali sa smislom i rezultatom. Anestezirat si mozak i primat šamarčine od apsurda ne mogu. Znam da bi možda bilo oportuno, ali volim očuvat dušu u jednom komadu.

Pusti dušu to rješava crkva s par očenaša... brini se za svoju guzu (dublje a i pliče značenje..). Tko će ako ne ti?
Mogao bi ja.. ali panični strah me spopadne na pomisao da priđem ženi.... ili drugu :D

Evo, ja shvatila da kad dođem na posao nasmiješena, dobre volje, svi su oko mene nekak mekani. I sve mi ide. Baš sam u ponedjeljak imala jedan teški razgovor sa strancima, nešto smo radili za njih i prvi dojam njihov je bio da to i nije baš dobro. No, ja baš bila dobre volje taj dan, iako me danima prije mučilo što će biti s tim, i na telekonferenciji su stranci smekšali, na kraju su rekli da je to super, i da prihvaćaju suradnju s nama. Jednostavno, zračila sam. Bila sam neodoljiva. A i zašto ne?

Zapravo, ljudi traže i trebaju odobravanje, kakvi god ćoškasti bili. Ja se sa svime složm što oni kažu, i onda ih razoružam, pa malo pomalo pristanu na koješta. Glavno je da su oni u pravu. A ja dobijem što želim :)

Kokošanel, to je zgodno i treba to znati. Ali, #nedamise... to mi je najgori dio posla. Neću. Idem radit za sebe.

Neka, ako to želiš, i ako si takav tip. Ja nisam. Bojim se da kad bih radila za sebe, da ne biih znala stati. I ovako mi se mota po glavi kad dođem doma. A i ljude volim, dobro mi je doći u grupu, zezancija, timski rad..

kao ško kaže Coco.. ''Glavno je da su oni u pravu. A ja dobijem što želim :)''
najbolji recept, ali primjenjiv samo ženama. Mužjaci i dalje koriste toljagu ili nalete na Coko.. i misle da su u pravu. Ni ne shvaćaju da su ozgubili meč i loptice (game/set/meč.. tenis).