Muškarci i žene...i nešto između

Kaj da velim, zasral sam. U stvari, znate kaj, nikad, pa ni onda ne bum skužil žene.
Prav je moj stari rekel - napraviš nekaj, kriv si. Ne napraviš, isto bu ti. I još dodano – pišem jedan, pamtim, dva.

S Andreom sam 7 mjeseci. Ne, 8.

Ma ne pamtim te ženske pizdarije – kad smo se prvi put vidjeli, poljubili, poševili, posvađali. E, ne kužim di žene spreme sve te gluposti i kak ih ahiviraju da se uvijek sjete, uglavnom kad ne trebaju.

Ona, Andrea, nije tip žene na koji vam se mam digne. Ne bute uz nju postali postali dripac koji razmišlja kak da je što prije pričepi. Ali kaj da velim - bu bilo jako ljigavo ak priznam da mi se zavukla pod kožu?
Upoznali smo se na njenom parkiralištu, ispred zgrade di stanuje. Bio sam tam u kvartu i ko za smolu zagradil njen auto. A njoj se žurilo, nemam pojma kam, i nadrkano me nazvala na mob čiji sam broj ostavio ispod brisača na šajbi. Uopće nisam kužil o čem se dernja dok nije spomenula da bu pozvala pauka.
A ja sam šutil i čekal da joj se isprazni baterija. Njena. Ne moba. I gledal je s druge strane parkinga, iz birca di sam čekal Krešu.
Bila je simpa, iako je zvučala ko narogušeni klimakterični babac – stalno se vrtila uokrug, valjda pogledom tražeći otkud bum se pojavil.

Krešo ju je poznaval samo u prolazu. Doznao sam to naknadno, kad se konačno uprizorio. Krešo, mislim. I kad sam preparkirao auto.
Ništa o njoj nije znao osim da ima cucka i da se svaki dan s njim, poslije dnevnika šeće kvartovskim, pesjim pišalnikom.

Ne bum vam rekel kak sam je nacimal na kavu jer ne dam vam gušta za zajebanciju, ali isplati se biti uporan.

A kak sam sve zajebal? Jednostavno. U četvrtak. Sutradan sam morao biti cijeli dan na terenu, pa sam prebacio petak na dan ranije.
Dogovorili smo se u 7. Spremil sam stan. Naručil klopu.
U stvari, nemam pojma koji mi je bio kurac.
Krešo je pametniji. Otfura komada van. Plati večeru karticom jer lova mu prije zgine nego kaj je vidi. Kupi neko sranje. Potapša ju po dupetu do auta, a ona ni ne zna, slijedeće jutro, u njegovom krevetu da će idući vikend biti možda neka druga na njenom mjestu.

Fino sam vino upiknul. Kozlovićevu malvaziju. Malo preskupa, ali kaj sad. Da sam bil ziher da bu večer tak završila kak je, možda bi ušparal stotinjak kuna.
A kae bilo? Niš. U stvari je. Bilo je.
I da sam znal da bu tak reagirala preskočil bi zaebanciju. Jebeš pun mjesec i Valentinovo. I mene. Bome i nju.

Još osjetim miris njene kose. Volim zagnjuriti nos u nju dok leži okrenuta mi leđima. I prstima proći niz kičmu. Osjetiti kako joj koža reagira. Zaustaviti dlan na dupetu i...jebote, nisam normalan. Postajem papčina.

Zakaj žene, poslije seksa, imaju potrebu tražiti odgovore na stupidna pitanja? I još te onak blesavo pogledaju, ak si blizu, ko da gledaju muhu na vrh nosa, svog, tvog, svejedno, a ti nemreš ni prdnut da hoćeš.
Andreja nije niš drugačija. Ok, nije buljila u mene. Nije ni mogla jer sam se stisnuo uz njeno dupe, a ona se samo, s vremena na vrijeme promeškoljila.
I pita ona mene – a kaj bum dobila za Valentinovo - malo promuklim glasom, na pola force.
Svaki normalan muškarac, a ja to nisam, ak nema kaj pametno reći, šuti. Okrenula se prema meni, poljubila me i veli – no?
A ja? Niš, odgovorim – upravo si dobila.
Jebote, kad sam vidio kak je promjenila boju u faci, skužio sam kaj sam rekao.
Ne znam da li me je namjerno zveknula u jaja. Navukla je haljinu brže nego kaj je ja skidam, u tri pokreta pobrala razbacane stvari i izjurila iz stana.

Probao sam je nazvati. Jednom. Dvaput. Treći put se uključila sekretarica. Na četvrtu zvonjavu doznao sam da joj je i mob isključen.

A samo sam se zajebavao.
I kupio sam joj Lumezijevu srebrnu ogrlicu. Onu koja joj se sviđala izlogu galerije, prošli tjedan kad smo se vraćali iz Kaptol centra.

Danas je pristala da se ipak vidimo...

još samo 6 do 50. i rekla sam da bum tada stala, a eto prošlo dvije godine od ove, zadnje :P
nastavak, moj...vaš, Andrejin ili njegov?

dan :)

.. a jesam glup, (pišem, na parking, telefon pod brisač..) to je to :)
A kaj ak ona nema auto?

day_walker?

hush, ak nema auto, a ima pesa, kao Andreja, nabavi i ti, pa u šetnju
ili furaj u džepu psećje poslastice, pa tako probij led ;)

jazz...ako misliš na blogera, pričalo se o njemu ;) ne. samo ja i moguća muška priča :)

(spomenuti je bez crtice, pa ne znam da li mislimo na istog)

hmm, ako je tvoja priča onda si se odlično ufurala u ulogu.

Meni je stil identičan navedenom bivšem blogeru, čak i priča zvuči poznato, no moguče da griješim.

Ah, ja cjeli život mislim na crticu. :)

moja...i fala :)
uguglala sam ga, bio je na blogu u vrijeme dok ja još nisam, bila

bi ti mogao biti Andreja?

znam, onu koje nema na 505 :D

https://www.iskrica.com/weblogs/post.php?web=105&log=153630 - njegov zapis

muški vodič - kako pronaći poželjnu ženu. ili barem onu uz koju ne bu zijeval :P

(hbt..i kad velim da je blog bio nekad drugačiji, drugi ljudi, druge teme, priče, mam se na mene ovdje ekipa naroguši)

misliš da pišem iz njene perspektive?

možda, nisam nikada pokušao nit' mi je padalo na pamet.

obično pišem samo ono što sam doživio osobno ili čuo od meni bliskih ljudi (muškaraca) kao osobnu priču.

Iako sam prošao faze šminkanja i oblaćenja ženskih komada odjeće (uglavnom kao dio provokativnih scenskih izričaja)
nikada se nisam pokušao uživjeti u neki ženski lik. Nisam do sada imao takvih potreba, no nikad se ne zna. :)

da, budi ona... :)
probaj, ak ti se da.
meni je zabavno biti netko drugi, pa i s pimpekom :D

da to je taj lik.

zbog njega i njegovog pisanja sam otvorio profil ovdje.

jel ti kužiš koji si mi dao kompliment? :O
:)

hmm, ne znam, trebal bi se malo ufurati u to.

mislim da nisam žene nikada promatrao tako detaljno da bih mogao pisati iz njihove perspektive.
a i sigurno bih se prvo trebao očistiti od predrasuda i stereotipa koje posjedujem.

Snubim te, ne utvaraj si. :))

pa baš zato, zbog predrasuda i okvira ..koje, znam, ne voliš..moglo bi biti zabavno. i za mušku dušu revitalizirajuće :)

snubiš? joj super da si to napisao jer nisam skužila :)))

hmmm, možda muškoj duši ne treba revitalizacija.

koliko poznam mušku dušu njoj je puno važnije kako revitalizirati zaštopanu pumpu za odvod vode iz podruma nego li kako razumjeti ženu.

Normalan muškarac zna da nikada neće razumjeti ženu, ali da postoji način kako da se otisne do mjeseca.

a gle...da je drugačije, ne bi bilo dobro
jer za sve ostalo, pa i za priče kako otputovati na Mjesec, imaš mušku ekipu :)

snubači nijedni... umjesto fokusiranja na moj problem :)
-imao sam i pseće kolačiće, dobra stvar.. ukusna i zdrava. Problem, nije ostalo ništa za peseka (kad su baš fini), tako da taj plan s mamcem ima manu. Ili imati peseka.. a onda što će mi ONA i tak uvjek neki novi problem, mana u planu by Kojot.S.Z..

ili nastavak, jel joj rekao za ogrlicu, jesu li se pomirili (kako?) .. ah, proljeće..

Hmm, Meija dušo, desilo mi se da mi je dala dok sam joj pričao o potencijalnom putovanju na mjesec.

No dojma sam da bi svaka pobjegla od mene da joj pričam kak bi ja to da sam žensko. :)

Dakle postoje sasvim praktični razlozi zašto muškarci izbjegavaju takve stvari.
Možda je i to predrasuda, ali kako rekoh strah pokreće svijet. :)

hush, a da nabaviš mačku? ili kanarinca, hrčka? :D
inače, koliko znam, ljudi koji imaju šetajuće životinjice, friendly su i prema strancima, tak da...
i koliko znam, ako se nekaj želi, uvijek se nađe i način, možda ne odmah, ali ipak ;)

kae bilo dalje?
ne znam još

bumo vidli :)

oš reći da su u strahu velike oči, pa se vidi nekaj kaj i nije tak kak izgleda? :)))

dala ti je? kak je ona dobra :P
a možda si je i uzela, ha? :)

hmmm, da, zapravo stalno govorim kako je to sa davanjem naopako.

Svi vele kak ženske daju muškima, a zapravo na kraju balade su žene te koje su dobile.

Dakle muškarci su ti koji daju, a žene su te koje dozvole. Mislim da je to ispravnije.

Dakle dzvolila mi je da joj dam. :)

sad ispada da si i ti bio dobar jer si joj dao :))

-a kak se šeta kanarinc? Možda ona papiga za na rame.. kuka i drvena noga, retro-karneval.
Al delat treba (ne bi al moram)... pa lurking mod s kanarincom u ruci. :))

a gle hush, kak si ti nesnalažljiv...okriviš zgodnu susedu koja imam micmacu, npr, da si upravo vidio kako iz njene gubičice vire perca tvoje jadne, majušne ptičice
i tražiš odštetu
a ona je...biraj kaj :)

i tak...dam, daš..tak svejedno ako sve dobro dihta, nebitno tko je kome kaj..dao :)
i tak, još jednom, čitamo se

mah-mah dečki, i još jedan, usputnim čitačima :)

tad se to naziva ratna reparacija, danak u krvi (i znoju..)... ah. Bit će buran ljubavni život mene i NJE.. idem ju pronaći.
tnx, meija, sad je lakše. :)
jedino mi malo žao kanarinca.. btw, pozvani ste na karmine.

Nadam se da nećeš odmah dat cjelog kanarince.
Ako mačkama ubacuješ pero po peru u gubec mogao bi od jednog kanarinca imati višekratne koristi i bez karmina.

hvala jazz.. nije loša ideja, ali koliko vidim, mace ne nasjedaju na lažnjak-varalicu.. ili prava stvar ili nema ulova. No može se probati, žao mi ptičice.. ;-)

E moj hush, da mace nisu nasjedale na varalice pola svjeta se danas ne bi rodilo.

tja, ni mačori nisu više kaj su nekad bili...
ili su mace postale drugačije, a mačori se nisu prilagodili njihovoj promjeni?

;)