Poslije ponoći

Uvodna napomena: Danas me se ne doživljava pa se moram ispucati kilometarskim tekstom tako bih dobila svoj dio kolača pažnje :-)).
Uz to vjerujem u slobodu govora, ali vjerujem u slobodu kvalitetne razmjene mišljenja. Uvijek dajem prednost kvaliteti nad kvantitetom (osim kad je o čokoladi riječ, znate li koliko 40 deka dobre čokolade košta, a smazat ću je istom brzinom k'o i jeftinu :-)) ), tako da ću nemilosrdno brisati komentare i ignorirati komentatore. Tužite me :-)).

Daklem, tekst :-)). Kojim ponavljam neke od zanemarenih vlastitih komentara :-)).

Glumimo li, glumatamo spasitelje? Da. Vjerojatno češće nego to želimo, češće nego što je zdravo po nas. Eric Berne je napisao odličnu knjigu Koju igru igtaš? Preporučujem je svom Webloštvu. Pročitah je davno, igra koju sam zapamtila je sljedeća, ne zaboravimo, autor je USA i ak' se ne varam debelo iz prošlog stoljeća što je važno za kontekst igre: Tri žene se svakodnevno sastaju i žale na svoje muževe. Ako ijedna od njih dobije priliku da se (pre)uda za muža na kojeg se neće žaliti, odbit će. Time bi izgubila krug prijateljica i svakodnevno okupljanje. To im je bitnije nego da budu sretne u braku.

Možemo birati. Hoćemo li prigovarati ili biti s nekim kome prigovora nema. Hoćemo li se prepucavati Urbi et orbi internetum ili ćemo pokušati razmijenjivati mišljenja, možda mijenjati stavove, otvarati vidike, upoznati zanimljive nickove? Biramo sami :-)). K'o kaj smo si nick(ove) birali sami mada je za neke (myself inclueded) bolje da su nam ih birali drugi :-)).

Spasitelji. To je tema. Pitam se koliko glumatam spasiteljicu, a izgledom sam miljama udaljenija od Baywatcha :-)).

Davnijeh dana kad mi je bilo oko 6 god na balkon hodnika u zgradi je bio bolestan golub. Mala Zlica se rasplakala videći ga, donijela mu vodu i hranu te zahtijevala da se ga vozi na Veterinarski faks. To je kad dijete ima više informacija nego kaj mu treba :-)). Smirivali su me, nagovorili da pričekam jutro. Ujutro ga više nije bilo, oporavio se i odletio, navodno :-)). Vjerojatnije da su ga čim sam zaspala, hitili negdje :-)). Jedan golub, ima ih ionako viška.

Pitam se koliko je još to dijete u meni. Koliko nudim pomoć onome tko je možda ni ne želi. Jednom ljudskom biću, a ionako nas ima previše. Bolje da sebi pomognem potraživši tuđu pomoć :-)).
Ili da tipkam negdje drugdje :-)).

Ajuto, ajuto ... :-))
Nije ljuto ... :-))
Nego slano ... :-))

hvataj pojas!

evo žlica i od mene malo pažnje

bas upomoc :((

A, od čega je bombonjera?

Ja mislim da treba pomagati ako nas veseli.
Ali oprezno.

Btw, jos uvijek se nadas da je golub odletio :)

Kjut

zasto ne bozicna?
mozda je , ptica se zna prividno umrtviti

Ne velim da nije.
Ali ne znamo.

Jel čokolada bila u slast?
Zgodna crtica, zapis.
Dabogda malo češće udrila po čokoladi pa da malo češće nešto ovako napišeš :))))

Davno je bilo, ako je i golub odletio, nije više živ.
Nije se umrtvio, nakrivio je glavicu i nije pio niti jeo, samo me gledao i dao da ga mazim.
Čokolada je bila za samotješenje i samopomoć :-)).

zakaj sam ja mislil da si ti crnka
i da imaš duugi nos
i madež...znašvećgdje