Poslije ponoći

Počela sam komentirati Meijin tekst, ali sam zaključila da odoh u tipkaranje pa da ne zauzimam preveć pažnje i bajtova, mogu svoj osvrt te golemi doprinos količini gluposti onlajn :-)). Ne, ne mislim da Meijino spada u to, moje hoće, uza sve najbolje namjere kojima je put u pakao poslovično popločen :-)).

Hm. U pravu je Meija, treba zakopati ratne sjekire.
Ali, uvijek postoji barem jedno ali, sjetim se davne 2003. i nicka koji je napao, u čoporu narafski, meni jako dragu nickicu. No čens da mu to ikada zaboravim. Da je još tu, ne bih se svađala s njim, ali bi mi i dalje bio na ignoreu. Mentalnom.

Ok, zla sam i opaka i zlopamtilica. I nije se radilo o meni. Kako bih reagirala da se radilo o meni i da se još uvijek povlači. Nadam se, stvarno se nadam da bih zbrisala na neki drugi dio neta. Net je širok :-)). Ionako mi već odavno Najdraža Nam ne služi za ono čemu je namijenjena.

Tako da bih mogla bez neke štete (oni smiješni pokreti :-)) ) otići na drugi kraj neta. Međutim kaj je s onima koji Najdražu Nam koriste i eksplicitno? Gdje će oni? Ima li u 'Rvata od stoljeća sedmog ikaj i blizu slično. Privući ću tekstovima, riječima pa će mi biti slatko.

Ne znam. Ima ponekih sajtova, ali to je nekoliko kopalja ispod ove Jadne Najdraže Nam Kuđene i Vrijeđane. Ne navodim linkove ni sajtove, snađite se. Fejs i Blog.hr su najbliže Najdražoj Nam (kaj sam dosadna, ali baš mi se sviđa :-)) ). Fejs je sam po sebi problematičan u smislu, stavi fotku pa ti lajkaju fotkicu pa te dodaju k'o frendicu pa te zachatavaju. Stavi fotku je problemčić nama ne baš najljepšima. Digresija, jedna od mojih omiljenih: Nitko me ne frenda na Fejsu. Imam fotku, kaj je dovoljan razlog :-)). Tu i tamo neko onlajn biće s kojima se susrećem i oflajn na moj usrdan povik prijateljstva u stanju totalne alkoholiziranosti i krajnjeg teškog očaja klikne Accept i zafrkne se k'o nikada u onlajn, a i oflajn životu :-)). Zamislite mene jadnu dvoznamenkastog broja frendova (teškom mukom dođoh do dvije znamenke, da mi nije familije, bila bih jednoznamenkasta) presretnu kaj imam jednog više kako skakučem po tom profilu, lajkam sve živo i neživo, pjevam totalno bez sluha od sreće (mislim i inače pjevam bez sluha jer ga nemam, tu sreća ne igra nikakvu ulogu osim one koja je zaobišla moj sluh prilikom rođenja, vile i njihovi darovi :-)) ) te presretno spamam wall :-)). Nemojte zamišljati, imajte razumijevanja prema onim ostacima ostataka zdravog razuma koji se možda još drži uz Vas i upitno koliko će dugo, ne garantiram da do kraja teksta 'zdrži :-)).

Daklem, Fejs k'o nadomjestak Najdraže Nam (ignorirat ćete me, Vi koji to još niste :-)) ) ne prolazi. Blog.hr, može li proći? Da, ima zavodnika i zavodnika, tako barem pišu, zaobilaze me u širokom luku (k'o i ovdje, drugi url, ista priča). Ne znam. Nisam se spetljala na Blogu.hru pa ne znam. Ako malo bolje razmislim, tak' sam se davno i u Najdražoj Našoj petljala da komotno mogu tvrditi da nisam uopće. Ono, da sam ubila, odavno bih bila puštena na uvjetnu :-)).

Vratimo se na problem. Pokopajmo ratne sjekire i vratimo se onome zbog čega jesmo tu. Tipkaranje, bijeg od samoće, slatki smiješni pokreti ili već koji su nam motivi. Bivši i sadašnji motivi. Uračunajte i buduće.

Dovoljno puta sam se onlajn, a tek oflajn uvalila u svakaj. Slikaj ga, plavuša IQa ispod sobne temperature iglua usred njihove zime (geografija mi je slaba strana, prolazila sam na trepavice :-)) ). Ono što tada pokušavam: Dignem surlu visoko, uspravim leđa i glavu te se smješkam.

Svi smo najviše okupirani sami sobom. Ako ne podsjećamo oni oko nas zaborave. Većina. Nećemo o ZloNickastimJošGorePamtilima, malo nas je takvih te nismo tako dugo. Iznimke potvrđuju pravila :-)).

Kopaj, kopaj, kopaj ... :-))
Fizički si radnik ... :-))
Radije uobraženo dižem nosić ... :-))

ja sam igrom slučaja na fejsu upoznao jednu iskričarku (nisam znao tko je) preko treće osobe (bloger)...i baš se fino družili...kod njega...ona NIKADA nije došla komentirati moj status ili napisano.....i to je bilo super,,,jern nestala je kak je i došla...slučajno.:))))))) i sad mi je fejs baš dobar..nigdje nikog

iskrica je legendarna u divlje-zapadnoj komunikaciji....tko vise informacija taj ima bolji pistolj....mogle bi tajne sluzbe puno nauciti od osobnosti s ovih digitalnih livada

da.. i možda, ne zakopat sjekire nego ih (od)baciti. (kao i arhivirat.. jer se iz arhive izvuče po potrebi.. i to se dešava na blogu).

Haš, nešto si spomenuo sjekiru? :)

pa obično je najdraže mjesto ukopavanja sjekire u leđa protivnika ... :) ali svaka se može iskopati, pa opet..
zato je treba izgubiti.. (ali onda bi bilo dosadno?) :)

Sjekira mi je sredstvo za rad, hhh, :)))))

:) ni ja tebe nist ne razmem :P

fala Zlico :)

ma, teško da bu se ovdje zakopale sjekire, ali treba probati, pa taman i maznuti onome tko s njima misli bilo kaj rješavati :P
a zlopamtila? ak ne reagiram, ne znači da sam zaboravila. i da sam bilo koga abolirala, pa i tu. samo sam se pomaknula i iz prikrajka promatram svijet oko sebe ;)

fb?
kajaznam, meni je profil zatvoren za usputne znatiželje
i za sve kaj nekom padne na pamet, pa bi rado zakeljili na moj zidić - dobro je iskoristiti mogućnosti selekcije koje fb pruža :)

a da je ovaj naš zvjerinjak ipak drugačiji od ostalih virtualnih stanica, iako sam samo na fejsu, je. i zato ga volim, ne nužno sve tu u kompletu

i da, moj blog je tvoj blog, piši koliko želiš, ne lupam po prstima :D