Lovačke priče jedne šempje Mice - vaginini monolozi

..nedjelja mi je uvijek neki dan kad se sjetim stvari i događaja iz života kojih se inace ne volim prisjecati..jednostavno ne želim...pa sam se tako danas prisjetila kako sam ja....zapravo vrlo naivna kada su u pitanju prijateljstva i međuljudski odnosi....nedavno sam samoj sebi priličnu šamarčinu zaljepila kada sam pomogla dotičnoj personi koja nije u stanju poslati poruku i pitati me kako sam...krivo mi je...prilično

...odmah sam se zapitala, pomožemo li mi drugima jer očekujemo isto za uzvrat? jer da ne očekujem ne bi (valjda) bila razočarana? ne znam, ne znam si odgovoriti...treba li preko nekih stvari jednostavno prijeci kao da se nisu ni dogodile? pa kada bi izbacivala ljude iz svog života svaki put kada bi naišla na nešto što me smeta...ne bi imala nikog osim muža i dijeteta, a i oni mi ponekad idu na živce:)

...i tako se sjetim iskrice...tu uvijek možeš doći i olakšati dušu,jer....jer te nitko....jer me nitko.. ne zna :)

jel mi lakše? nije. osjecam se i dalje glupo. proci ce. :)

hm
osobno pomognem ako mogu jer se ja bolje osjećam , a iskreno ne očekujem zahvalu , ali volim ako meni treba neka pomoć kako god mala bila da mi kažeš iskreno i ne ljutim se ako kažeš neću ili ne mogu ...

ne mislim da ako sam nekom pomogao on ima obavezu prema meni ... ako ne osjeća potrebu onda nema ni obavezu ...
mora se samo platiti porez i RTV pretplata ..:)

RI , jesi li ti bio u Zadru?

I na TV?

Dobro je popričati, najb olje, ali je dobro i pisati. Mene pisanje opusti kod takvih situaciaja. kažu da je meditacija baš to. nekolko vremenskih jedinica zabotavimo na to što nas muči a onda se sve vrsti ali u drugim bojama. To je vrlo dojmljivo navečer...ta pervomansa!

Performansa

a ne Medo
nisam toliki Fan a i radilo se jučer .. da je Rijeka to već da ..

mico, ako te nitko ne pozna, onda si na pravom mjestu...

i da...proci ce :)
mozda je vec i proslo, to ti zelim :)
pomazemo jer mozemo, nista drugo...a oni, valjda, ne mogu nit nazvat...ne uzmi to osobno...