Laprdarij

“Pravi karakter vidi se kad je čovjek pijan.” Charlie Chaplin

Hehe, budući da smo ovdje na blogu promatrani, to nije naš karakter. Doduše, neki si popiju pa se ipak pokažu :)

Ne kužim baš kaj je karakter.. ali recimo da kužim temperament..

Kažu da se možemo promijeniti na razne načine, ali da temperament ne možemo. Vjerojatno možemo, ali pod jačim utjecajima. Ok. Neki sam dan razgovarala s frendicom kako smo različite, ona mirna, voli poznato, promjene joj ni na kraj pameti, a ja sve drugo. Kad me pundravci spopadnu, svašta se podogađa. Da, volim promjene, volim akciju, volim dinamiku. Naravno, ona je u sretnom braku već sto godina, a ja eto tu gdje već jesam.. Gledam njezinom muža, i on je takav, miran, stabilan, voli svoju kuću, gruntek, ljetuje se na istim mjestima, uglavnom su im staze utabane. Eto, sretni ljudi.

A ja pak mijenjaj ovo, mijenjaj ono, samoj sebi se čudim koliko sam dugo na jednom poslu, a jesam jer nema boljeg u bližoj okolici. Moram se sa sobom razgovarati u uvjeriti se da je nešto dobro, i da to ne treba mijenjati. Problem mi je napraviti posao dvaput na isti način jer mi padne ideja na pamet što bih mogla promijeniti, i ode ja.. A jedna sam od onih koja piše procedure. Za druge. Ako idem na posao jednim, onda se vraćam drugim putem.

Pak si mislim, po temperamentu bismo se trebali slagati. Netko statičan ponori s nekim nemirnim. Netko pesimističan guši optimističnog, i obrnuto.

Dalje sami..

Ja sam optimistični flegmatik.

Hej bok...ja bi za sebe rekla da sam umjereni kolerik? Iako nas drugi često (površno) doživljavaju?

Tolko di toga u zapisu dotakla da moj mob nemre sve nPisat kaj bi htjela...iako sam tek pri prvom bambusu ( vjerojatno i zadnjem)

Netko...čini mi se Tajana reče da smo mi blogeri kaj volimo pisat...umišljeni? Pa si sve mislim il sam ju ja krivo razmela il se ona krivo odrazila?

Znaš kaj je fora svi mi imamo svoje utabane staze u nečem (ja npr u perifernim stvarima u životu otu) al u bitnim mi je bitna razbarusenost i raznolikost) a npr sangvinici i melankolicima je bitno da je bitno...uvijek isto...dakle oni vole statičnost i nepromjenjivost...no pravi smisao jest upravo u pravoj mjeri stvari za nas...a to sigurno nije tipkanje na mob haha

Hej :) Tajana je okolišala, nije imenovala, a valjda ne ide to svih blogera, jer ako ide, onda ide i nje.

Ni ja ne volim mob.. Pišem kad imam laptop.

A dobro je da ga nemam stalno :) Zato mi je vikendima pojačana aktivnost na blogu.

Ručkić skrčkić. Aaahhhh...

U prošlosti većina je ljudi bila mirna i statična. A manjina se je muvala. U vrijeme naših baka još su ljudi bili statični, naše mame i tate već manje, a mi smo generacija nemirnih. To je valjda posljedica gradskog života, brda informacija, globalizacije..

Da ni ja ne kuzim Zakaj bi nekom smetalo ak mi kroz riječi progovaramo o sebi a ako usput zabavimo ili poucimo nekog...super.ne mogu se složit sa skylabom da smo skribomani koji se dokazuje? Ja mislim da je to ipak samo...osamljenost na 1001 način?

Pa sad, kad bismo gledali duljine tekstova, onda bi Sky bio najskriboman :) Ili se c/p ne računa?

Ah, pa već smo sve oblike kritike prošli više puta, smao se kritičari mijenjaju...

Da nekoć je domet bio sresti dečka i curu iz svog sela...iz drugog grada to je već bila senzacija (znam iz prrice kak je moja mam bila ko neko zlatno tele koje su došli gledati u očevom selu jer je bila janezica..furesta) a danas nit druga država... boja
.Raša nije čudno..

Raša jebes mob

Ubit ću se... rasa!

Da, a valjda su i morali biti mirniji, jer ako nisu, osuđivalo bi ih selo, ili gradić u kojem se svi znaju..

Ok.. rasa :)

Nažalost to je dosta i danas prisutno u malim sredinama

optimistični flegmatik..
:)

brijem da sebe baš nemremo sami svrstati.

Napisah nešto o sebi...drugima
..boljima..godina al ode u vjetar? Jebes mob...jebes virtual life

ja sam onak.. nervozni optimist :)
Katastrofičar.

a mnogi misle da sam ekstremno cool..

Vjerojatno zato kaj moje cool i njihovo cool nije jednako cool.
Niti je moje nervozno i njihovo nervozno jednako.

Haha, katastrofični optimist:) Hm..

da, drugi nas svrstaju u ladice (nemremo sami, nismo objektivni..) ... a drugi jesu?

Optimist koji nervozno iščekuje katastrofu.

Ma, ipak ja najbolje poznam sebe. Recimo.

razmisli.

Najbolje poznaš sebe. Ono..imaš svoj metar (koji je određen tvojim karakterom)

i tako svi ostali. Najbolje znaju sebe.
A svak ima drugačiji metar.

Pa da.

-recimo ... hmm kategorička tvrdnja :)
naravno, i ja sebe (recimo) poznam bolje.. no nisam siguran u procjenu/objektivnost.. p ani to da si priznam greške, mane.. a vrline samo naviru :))

Koliko god besmisleno zvučalo, moramo uzeti i tuđe doživljaje nas samih u obzir.

A gle, ipak sam ja smau sebe u svim svojim situacijama doživjela. I znam kak sam reagirala u njima. Na temelju toga donosim nekakvo mišljenje o sebi.

Bez drugih ja za sebe nikad ne bih rekla da sam uporna. Npr.

Možemo, ali i ne moramo. Jer ako sam nekomu iritantna, to ne mora ništa značiti. ON ima problem, a ne ja.

Da, i ja tako imam vrlina za koje još ne znam :)

Hm.
imaš problem ako velik broj ljudi misli da si iritantna.

ako je to samo..kajaznam..troje od 200 ljudi, njihov problem.

naravno. .. :)

ali ako ih je 100 ili 150...
:)

a velik broj je .. 2? ili velika većina? .. ili mala većina? :))

Hehe, nisam brojila..

:))

meni počesto vele i da sam malo bezosjećajna.

Važno je da ih ima nekoliko kojima sam ok. Neki tipovi ljudi me fakat teško probavljaju, a ja ne kužim zakaj.

a ja sebi duša.

I, jesi li?

i tak..ima toga.
Prema sebi smo jako blagi i popustljivi.

Nisu svi, neki (perfekcionisti) su prema sebi prestrogi i teško si opraštaju. To mi se čini gore nego kad si prema sebi blag, pa prema komu ću ako neću prema sebi?

prije bih rekla da sam praktična,a ne kmečava.
Ono..besmisleno mi je doći nekom bolesnom u posjetu i uzdisati nad njegovom bolešću. Potrudit ću se da mu olakšam..pomognem.
Ljudi često ono kaj ja nazivam kmečanjem nazivaju osjećajnim.

lakunoćni mah-mah... :)

Volim svoje slabosti, samoj sebi velim, ok, slaba si, odmori, pričekaj, doći će trenutak za to.

Hush, pa ne ideš valjda spat?

prva takva reakcija (koje se sjećam)..hm. Imala sam negdje 6 godina.
Mačka se omacila na tavanu i mali su kad su probauljali valjda upali (valjda ih nije ona ubacila..ili netko) u dimnjak koji je bio blizu. Onako..otvorena rupa nekorištenog dimnjaka na podu.

čitav dan sam ih izvlačila. Klupkom zavezanim za špagu.
Izvukla sam dva a treći se nikako nije ulovio..valjda je strgao nekaj.

To je drama.. ni ja ne cmoljim nad nekim..

grozno mi je bilo to što mu ne mogu pomoći, grozno mi je bilo slušati ga i sve tiše je mjaukao.

Lijepo je to..

a znala sam da odraslima ne pada na pamet bušiti zid negdje ili nešto.
pa sam ubacila kamen.

Uh, to nije lijepo..

Moji se komentari odnose na tvoj prethodni

a gle. Kajaznam.
Gore je bilo dvoje spašenih i mačka koja je bila luda zbog ovog koji nemre van.

Treba smoći snage i napraviti takvo što. To je po meni humanije nego ništa napraviti.

Ja nekako s godinama sve teže proživljavam takve stvari, ono što sam kao klinka s lakoćom, sad mi teško pada.

Di si? A još uvijek to pamtiš..

grozno mi je bilo.

A da te nije bilo, ne bi niti jedan preživio.

Sad razmišljam.
Moji klinci bi došli po mene. I vjerojatno bih bušila zid.

dok se ja dan danas uglavnom oslanjam na ono kaj mogu sama. ne sjetim se tražiti pomoć.

A da, samo nekad se nije tako bilo prema životinjama. Mačka je bila u kući da lovi miševe. Danas smo nekako preosjetljivi malo, čini mi se.. Naravno, ako se može pomoći, treba, i ja bih vjerojatno bušila zid

A, da, to mi je poznato.. ja se koji put prisilim da nekog pitam za pomoć, kad mi je došlo do grla

mene zapravo nervaju ljudi koji stalno traže pomoć.
ono..oko banalnih stvari.

Ne kužim nekad kak im se uopće da misliti o tome. Pa dogovarati..planirati.
Pet puta bi stigli odraditi stvar sami.

Ja navikla platiti. To mi je jednostavnije nego tražiti pomoć.. ne plivam dobro u tim vodama, ti meni ja tebi

Valjda je cilj - družiti se, a sam posao i nije bitan.. takav je moj jedan rođak, stalno je u kombinacijama, i fakat mu ljudi pomažu, ali on uloži bome vrmeena i vremena, i voli to..

Ne volim biti dužna. Glupo.

A kad platim, mogu i zajebavati. Pa mogu natjerati i da se to popravi.

ja se valjda ne volim družiti :)

a bome ni majstore koji zajebu ne volim gledati predugo.
Radije zovem nove i platim još jednom.

ili se priviknem na grešku.

Prioriteti su ti drukčiji.. druženje je ok, ali ne stalno, meni se ne da piti kave satima..

to ljudi ne kuže kod mene.
Što nemam potrebu "tjerati pravdu" nekad.

Meni je bome skidao pločice u kupaoni oko kade i ponovno ih postavljao. Bile su ukoso

Treba ekonomizirati s energijom, slažem se, ako nije vrijedno živciranja, onda prijeći preko toga. Ovisi i u kojem sam raspoloženju, koji put mi se da, koji put ne..

ja ih jednostavno ne želim više gledati. Manje energije trošim tako nego dok nekom tko bi trebao znati svoj posao objašnjavam kako ne zna.
besmisleno.

Ako sam neki dan rogata, onda mi dobro idu takve stvari gdje trebaju rogovi.

A kaj, mu platiš?

trebalo bi reagirati.
to ne volim kod sebe baš.

Stvar trenutne procjene. Ako sebe sačuvaš, ipak je to najvrijednije. A lova je samo lova.

velim kaj nije dobro i platim.

boža ,bacit kamen je u redu.
Kad ne ide drukčije.

hjoj..sinoć.
nađem se s frendicom kratko i sjednemo negdje gdje je njoj usput na jedino mjesto gdje se moglo nešto pojesti.
i gledamo kaj bi.
Piše bečki- nema bečkog.

veli, ima lignje.
ajd, lignje će ona i kćer joj.
Vraća se ovaj- imaju samo jedne lignje.

a drag konobar, pristojan.

ok..jedne lignje i 2x pomfrit.

nadrkana opcija je ustati, sjest u auto i izgubiti još xy vremena do mjesta B.
izgovoriti mu blablapasmater bla.

kaj imamo od toga?
Zajeb je već tu.
Loš osjećaj je već tu.
Mogle smo još samo izgubiti pola sata tražeći drugo mjesto.

Propast će i bez nas.

Haha :) A možda mu dobro ide ako su mu sve pojeli dok ste vi došle

Drugim riječima, ima friško, nema stare zalihe

ma..propast će:)

E, to su situacije u kojima se vidi nečiji temperament. I onda kad ti partner u takvoj situaciji popizdi i počne terat pravicu, i zagadi me svojim nezadovoljstvom, propadne večer.

nudi ćevape, lignje, blablabla (sve nešo u tom điru) i..salatu od lososa.

mmm.. salata od lososa

a vrh fora- gledamo mi kaj se može pojest i pitam tipa koji sjedi tamo ima li u blizini neko drugo mjesto za klopnut nekaj.
-Nema ništa.
- Vi ste vlasnik ovoga?
-Da

salata od lososa među ćevosima i pljeskavicama?
To te ubije čim zineš valjda:)

A joj... valjda pere lovu samo..

Djeca i ja idemo u nacionalne restorane, kineski, indijski, sofru.. ne sjeća mse kad sam bila u nekom običnom restoranu..

Tak da..znaš kako ja to svoje doživljavam?
Više cijenim svoje osjećaje i trenutni (nepopravljiv) doživljaj od potrošenog novca.

vodim ih poslije natjecanja ili nastupa

fora.

Pametno. I s tobom je vjerojatno negje ići gušt, jer ne zanovijetaš :)

:)valjda.osim ako si gunđalo.

A da, gunđala trebaju ići zajedno :) Uh, što ne volim gunđala..

Ajme, valjda sam zadrijemala na trenutak, jer mi je bilo pola jedan, pa sma se stepla da je kasno..

Idem se leći, još koji dan u ovom krevecu.. ajd lijepo sanjaj

a takvi su..kaj im možeš..

idem i ja u krpe.
zapravo sam ti skrenula zapis..sorkać,
:*

Čovjek je mlad dok može da se mijenja.Neki misle da je
čovjekova najveća sreća dok može učiti i mijenjati se...:)))
Veliki pisci oduvijek su znali da studije karaktera čovjeka
počinju sa silama koje ga pokreću, odnosno motivima, a
ne samim ponašanjem, tako je Freud otkrio dinamički
pojam karaktera, gdje je motiv ključan. Inteligencija,
temperament i neke osobine ličnosti su nasljedne, dok
se karakter, samopouzdanje i samopoštovanje ne može
kupiti, već se mora izgraditi. Nikada lagodan život nije
stvorio velikog čvojeka...Pravi karakter čovjeka otkrije
se tek u kritičnim situacijama, obično ljudi glumataju nešto...:))