posve osobno

znaš, nemam ja baš više potrebe za sad dam malo-sad ne dam. sad te želim-sad te ne želim. umara me to. sve više. trebam se osjećati mirno. želim se osjećati mirno.
pitam se trebam li ja tebe više nego ti mene. želim definirati. želim da ti definiraš. uskladiti odnos. ako je moguće. a vjerujem da jeste. ja nas trebam. i nije mi jasna ta tvoja igra. to me baš boli. i rastužuje.
komunikacija je važna. i znaš da ću opet procvjetati kad te čujem. to znaš. osjetiš. bez obzira o čemu budeš pričao. toplo ili hladno. samo komunikacija.
ta tvoja daljina i šutnja mi nije jasna.
budućnost treba biti otvorena. neopterećena nečim u prošlosti. ne želim kočnice. to bi i sam trebao znati. i iskrenost. važnija mi je od svega. istina. bez obzira kakva bila. bez obzira kako ispalo na kraju.
želim se riješiti osjećaja da nešto forsiram. ne želim to osjećati više. ne želim ništa na silu raditi. jer onda nema smisla. radije ću se povući. kukavica? ne. prije nego krenem dalje želim znati. samo mi reci. mogu podnijeti sve. želim se riješiti sumnje. koja je stalno u meni.
tužno je kad imaš pa nemaš. a još tužnije je kad ne znaš ni sam imaš li ili nemaš. a želim. želim raditi za isti cilj. želiš li i ti?
mislim na tebe. nedostaješ mi. pitam se jesam li otišla predaleko. ali ne želim se ograničavati.
ponekad pomislim da ti je svejedno. kako to rastužuje. i onda bih htjela da je i meni svejedno. ali nije...

ne moze biti svejedno...

tuzan blog, fakat je najgore kad se ne zatvori krug, kad ostanu pitanja. Ak on šuti, a ti nemoj sutjeti, postavi pitanja, trazi fer odgovor, ma kakav bio, predstavljayt ce odgovori mogucnost da zatvoris svoje krugove prema njemu.

ma znam koko, i nije, al poželim kao danas da jeste. možda bi mi bilo lakše.

postoji strah kako definiranje kruga dovodi do nestajanja istoga

ali sve je to zaljud4e. Ako nestane znaci da nije ni vrijedio prostora u memoriji. Ako ostane, sacuvaj ono lijepo izbrishi ono lose i ide se dalje

znam draga da bi bilo lakse, puno lakse... ali osobi poput tebe ne moze biti svejedno... na zalost, ili na radost? da li je bolje imati osjecaje ili biti bescutan? ne... nek i boli kad treba, i sreca ce biti snaznija kad dodje vrijeme... pusa

:(((istina...živa istina draga...Samo oni to ponekad ne shvate...

a sto je to bilo kad ne dam? kad sutim? tko suti? ne razumijem, i zbunjuje me.... ja ionako ne znam jel' imam stogod. i tako vec dugo. mislim da se taj stres pokazuje i kroz tjelesne tegobe vec pomalo, ili ne tako pomalo....

da, kao što napisah tužno je kad ne znaš jel imaš ili nemaš

i meni su najgore igre šutnje :(
ne razumijem ih, i ne vidim zašto ima za njima potrebe, rastužuju me

a ovo o imati i nemati... sigurno je da nemaš, jer nikoga ne možeš imati

tužan ti je ovaj blog

uh sta sad svi tuzan pa tuzan... pa i nije. log je koji nekako umiruje. nema vise leprsanja po udaljenostima nedodirljivog, nego onak naizgled stremljenje nekoj otvorenosti. meni se svidja vise nego kaj mi zvuci tuzno...

zvuči istinito, i poznato
zato mi je tužan

hedera. ak mislis da imas ili da nemas, u pravu si.

lol vragec. pa kaj ikad ionak imas od druge osobe? ionako se grabi svak za sebe kaj moze i kaj se stigne? uostalom, opisao sam to vec jednom: dobijem sigurnost (trajnost nade) u zamjenu za stvarnost? :))

hehehe, lala zar nismo?

mislim da ne možeš dobiti odgovor od osobe koja ne želi progovoriti,ma koliko ti to uporno pitao.. obično samo tako pogoršavaš situaciju, tebi se pitanja roje u glavi,jedno zove drugo,a niti na jedno nemaš odgovor..vidi to ovako: ti postaviš pitanje, on ne odgovara, izbjegava, krene korakom dalje od tebe i pitanja, ti postaviš 2 pitanja, on ubrza tempo, ti postaviš hrpu pitanja uspuhano, on trči, a ti za njim..svojim konstantnim pitanjima natjerala si ga u trk, i on više ne razmišlja zašto trči, nego on sada samo bježi od odgovora, neće o njemu ni razmišljati..Kužiš ?
zato, daj si vremena, i sebi i njemu..odgovori će ti doći sami, onda kada ne budeš uporno pitala..

??? neko neš ovdje pobrkao. mora da sam ja.

ne pitam ja nikoga osim sebe, jasno? možda je u tom i problem. hm...

lala meni su mazge onak hercig ponekad :)

putniče i šutnja može predstavljat oblik razgovora/odgovora. ili si ja tak ponekad razmišljam.

crno ili bijelo. nema sivoga. za mene. al opet, nismo svi isti. ne želim se zadovoljiti rijetkim trenucima razgovora. ma kako slatki bili. opet su rijetki. prerijetki. gubim ih. i tu je naglasak.

alooooooooooo

ha??? jedno je gledati toma i onog njegovog miša /kako li se zvao/ a drugo biti jedno od njih

naravno da jeste

hehehe, a ja jutros bila onak nekak nikako. a sad? hahahahahhahahahahhahahahahahaha :))))))))))))

nego ja si mislim da vam je to zato kaj se vi volite igrat pa vam je kao fora... a ja se opce nisam igrao ni u jednom trenu. eto tak, ja sam tu i ovdje furt ozbiljan. i ucim ponesto o dragim osobama, isto :)) /a dobro i o onim drugima. i trudim se ne zamarat s neopotrebnim razmisljanjem kaj je nekom to trebalo jer ja to nemrem shvatit jer imam premali mozgic za kuzit spletke. tocnije ne da mi se ulazit u nepotrebna (meni se tako cine) razmisljanja. znam sto znam i radim sto mogu. i oslanjam se na hm, hm, vec sta stignem ;))