Laprdarij

Slušam Otvoreni radio na putu do posla. A oni svako jutro smisle neku temu, pa se ljudi javljaju i komentiraju. Taj dan je tema bila - što nas ljuti. Ajme.. Krene se raja javljat.

Nekoliko njih je reklo da ih užasno ljuti kad im se netko dok voze ubacuje iz trake koja završava. Veli jedna - i što on misli, da ako mi se slatko nasmije da ga trebam pustiti! E, baš neću! Zapjenila se ona dok je samo pričala o tomu. Drugu strašno ljuti što netko kopa nos u svojem autu. Treću ljuti što netko ne pusti vodu za sobom u zahodu. I tak, svašta ljude ljuti.

Vozim se ja tako Drvinjem prema poslu, a u mojoj traci se zaustavio šleper, tko zna zakaj. Uska cesta, kolona iz suprotnog smjera, i nikako ga zaobići. Čekam, čekam, izredali se auti ispred mene, i dalje čekam, i iz suprotnog smjera vidim jedan lik skreće desno, usporava, i ja taj čas dam gas da zaobiđem šleper jer je prazan suprotni smjer. Međutim, taj je skrenuo dosta brzo, a tip iza njega po gasu svom snagom, a ja u lijevoj traci. I tip ide na mene. Ja ga gledam i ne vjerujem! Vidjevši da ja ne odustajem, jer i nemam kamo, ipak zakoči i pusti me da završim obilazak, već sam bila kod kabine šlepera. I otvori prozor i dere se na mene nešto, izbečio oči, predinfarktno stanje. I kaj, nasmijem mu se.. Da nije dao takav gas, ja bih lijepo stigla zaobići kamion. I mislim si, evo jednog iz one emisije, njega sigurno ljuti što ja zaobilazm šleper.

Postoje dvije vrste vozača: oni koji zaumzu traku još od doma, i ne mijenjaju ju, jer im je to valjda prenaporno. I oni koji šaraju, pa i odu u traku koja završava i ubacuju se. To je njihovo pravo, pa zato takve trake i služe. I jedni ne razumiju druge. Ja kako kad, nekad se uhljebim u traku i ne mislim puno, a nekad se malo življe vozim. Ponekad završim u takvoj traci ni ne znajući da ne ide daleko. Neš ti razloga za ljutnju. Tak da pustim jednog, a onaj iza mene nek pusti sljedećg, i promet teče. Jer možda stignem 3 sekunde kasnije. Zato se ranije ustanem i krenem.

Pa sam krenula misliti što mene ljuti. U prometu me niš ne ljuti, ne mogu se sjetiti. Čak i kad je netko otvoreno bezobrazan. Ne dam se uvući u igru. Ak se njemu živcira, samo nek si on troši živčeke. Znači da nema većih problema. Kao i ona koja gleda tko kopa nos u svojim autima. Jer, možda je čovjeku zlo, možda se žuri u bolnicu, straga mu žena rađa, možda je nadrogiran, pa ga lijepo pustim. Da ne nosim na duši nekog, a i da izbjegnem problem.

Ako netko ne pusti vodu za sobom? Eh.. Kao da će početi puštati ako ja potrošim svoje živce. Ima takvih rastrešenih tipova koji u pola posla zaborave što rade i kamo su krenuli. I kaj, pustim vodu za njima. Nisam ni ja savršena. Nije da ne primijetim, i pomislim - bilo bi lijepo kad bi puštao vodu, ali - da se naljutim?

Jer, po meni, ljutnja dolazi iz prostora - nije onako kako ja mislim da treba biti. Pa što?

Uglavnom, učinilo mi se da takve teme ne treba poticati, te - što me ljuti, jer se puno negativne energije skupi. Žuč se mogla rezati u zraku. I voditeljima je postalo neugodno nakon nekog vremena. Treba staviti - što me veseli, pa će to dignuti ljudi.

jedino što me istinski ljuti je kad moram povisiti glas da bi me se čulo. Kad nešto moram obaviti, a ona druga strana me odjebaje da niti ne sasluša što treba. Napravi krivu procjenu i misli da si dovoljno "mali" da se tobom ne mora baviti, nego radije propušta kojekakva sranja onim "velikima".

E, dana je onaj asteroid Slovkov, onaj 100%. Sigurno se zna kamo će opalilit. Slovo, reci, hoće li na našu stranu ili negdje na Novi Zeland? Ako zvekne u Australiju, hoćemo mi odskočiti malo od kontraudarca?

E, Pogni, ako si 'mali', onda je to tak. Ako ti to jako smeta, postaneš 'veliki'

Jutros vozim malu na trening i na istom radiju nešto o politici. I velim kćeri - ovi političari (Dodig, bla) više nemaju veze (ako su ikad i imali.. svaka čast onima koji imaju) ni s politikom, ni s državom, ni sa sttrankom koju zastupaju, sve neki ego manijaci, luđaci.. Svi na ego-tripu, i u stanju su srušiti vlastitu vladu/stranku/državu zbog svog ega. A narod? Koji crni narod, mi smo negdje tamo daleko, i uglavnom samo smetamo..

Naravno, ako je nešto loše po druge, treba to ispravljati, raditi na tomu da bude bolje, biti konstruktivan, no - bez ljutnje! jer od ljutnje ama baš nikakve koristi nitko nema. Ljutnja je destrutkivna.

što tebe ljuti-kako reagiraš-gutaš ili rušiš sve pred sobom.

nije loše za znati-nikad se nezna-jest da je blog-al je i iskrica-nikad se nezna :)))))

volim s tobom pisati

ljutnja je emocija kao i svaka druga i normalno je naljutiti se ako postoji razlog za ljutnju.
Ja se uplašim sebe kad se ne naljutim a trebala bih. Onda je bolje da me se čuva i onaj drugi koji je razlog tome.

Nek se ljudi ljute koliko ih volja, jedino jeka ne djeluju ishitreno, nego prespavaju.

mrzim kad mi kažeš brojček

Ok, binarni :) Mene razljuti jedino moj sin. A i to sve rjeđe. Jer uviđam da mu nije namjera razljutit me, nego je jednostavno takav.

Pogni, možda je tebi normalno da se čovjek ljuti. Meni nije. I kakve su to situacije - za ljutnju? Kolericima je sve razlog za ljutnju. U njima ima toliko nekakvog bijesa da ne treba puno pa da to počne izlaziti. Uopće ni nije bitan povod. Važno je da ze prazni..

Postoje reakcije koje nisu - ljutnja. Ja govorim, razgovaram, ali se ne dam uvući u ljutnju. Ako me ne želiš slušati, ne moraš.

Nerijetko mi bude smiješno zbog čega se ljudi ljute, bložemiprosti..

binarni je već bolje-a zašto imamo djecu-nebi bilo zanimljivo da nemamo-što moj susjed kaže-sve za našu djecu.

Poza je to, i puno drame. Ono, ja sam ljut, ja sam faca! Sve frca oko mene, lupam vratima, bacam stvari, urlam.. pih

.. vrijeđam.. ponižavam.. ja sam ljuta faca!

Neka djece.. jučer u dućanu žena s petero djece, a šesto u kolicima, beba. Pitam, koliko je beba stara, nešto majušno, veli mama - 11 dana. 11 dana? Sjećam se moje kćeri, nju sam šetala sa 7 dana, ljudi zastajkivali i gledali.. kako je to majušno!

To je ta naša blaming culture. Prag čujnosti je visok, samo se urlanje percipira. No, to je tak među nižim slojevima.

slažem se potpuno da je ljutnja destruktivna
i kao takva nikada ne mijenja razlog ljutnje na bolje

nego jedino podigne neraspoloženje na još viši nivo

Ne sjećam se jesam li se ikad u životu svađala, da urlam? Osim s djecom.. ok.. da, jesam, jednaput s bivšim. Tj. to je bio monolog. Dvije tri rečenice, i dosta. Ili da nekog steram u .. već nekaj

dozvoljavam da nekoga smeta nekaj kaj ja delam
ali ako mi ne objasni zakej ga to smeta umjesto da se samo ljuti i duri
nema nikakve šanse da ja to prestanem ili barem modificiram na razinu prihvatljivog

Pa da, Pero..

ajte nemojte tako-da nema ljutnje-da nema smijeha-nebi bilo ni nas-eksplodiraš-isprazniš se-zamislite našto bi sličio da kupim bijes ili smijeh-a ne oslobodim ga.

iz toga se da zaključiti da je durenje i dramljenje ustvari puno bitnije i potrenije takvim osobama
od rješavanja onoga što ih ustvari navodno smeta

Trebamo čitati misli valjda, a taj drugi misli kak to kaj on misli je svima jasno. I da mi od prve moramo znati kaj on misli. Koja umišljenost! Jer ja bih se trebala baviti - njegovim mislima? Neću. Izvoli mi to prostrijeti, pa ću vidjeti što s tim.

potrebnije*

Pero, pa da, durenje je način krađe energije. Jer taj koji se duri želi biti u centru pažnje onog na kog se duri. Kod mene to ne igra. Duriš se? Ok. Kad se odduriš, javi se.

Drama (u koju ide i durenje) je krađa energije, to je nametanje sebe tamo gdje se nema čime drugim nametnuti. PA se razvija scenografija, kad nema sadržaja

to je čisto nametanje osjećaja krivnje
optuživanje bez detaljne optužnice na koju bi se eventualno mogel referirat
i argumentima je pobiti

Haters gonna hate

Binarni, ja mislim da nezadovoljstvo može biti izraženo i drukčije, ne mora biti ljutnjom.

ono...
nečujno, sram te i stid bilo

Potatoes gonna potate :)

Igra je to, Pero, kako te uloviti. Možda si nedostupan, prehladan? Nedovoljno pažnje posvećuješ? (To je uglavi duritelja...) Meni je žao tih koji ne znaju otvoreno i iskreno, nego moraju pribjegavati igrama, tako su valjda odrasli. Zažnirani su.. Treba ih educirati kako izaći iz igre..

ako se netko nije naučio normalno ophoditi sa ljudima
to ne znači da za njega nema nade
treba samo pokušati i usavršavati se u tome
loš način uvijek ostaje loš

Coco gonna coquet

Ne dozvoliti igru na tvojoj polovici, loptu na sredinu, i ajmo :) Durenje je igra na tvojoj polovici..

Kad smo kod krumpira, gdje je Stiki?

Usput, i danas je pivnica u 8. Svake je subote.. dobrodošli vi ljudi s dobrim namjerama

durenje fakat žifca

jer onaj tko se ne duri zna da je to nepotrebno i jalovo

Ja se ljutim na Coco i Perceta, : - )

Da, ali onaj koji se duri, ne zna drukčije. I jadan je u tom svom kavezu durenja.

jadno je jedino to što ne pokušava odbaciti tu lošu naviku
nije to teško

treba samo malo urazumiti egić i odreći se one umišljenosti da je svima poznato kaj se misli

Nije ni lako.. ovisi koliko je duboko u tomu. Probati iščačkati što bi taj koji se duri zapravo htio, ako i sam zna.. Nedvojbeno želi pažnju. Strah je to... Durenje, zatvorena školjka. A unutra kuha.

Eh, sad se ti postavljaš s visoka.. Ne radi se to nama namjerno, ti koji se dure - ne znaju drukčije. Da znaju, ne bi se durili.

kuha se u kuhinji
na sveopće zadovoljstvo

Ne ljutim se, samo se šalim, : - )

ne vidim nikakvu svrhu tvojeg optuživanja mene da se mirno razgovarajući sa tobom postavljam s visoka

Sad se perce ljuti na coco, hhh, :)

To s visoka se odnosi na ono tvoje spominjanje ega.. malo mi je djelovalo optužujuće

Jimi, znamo da se šališ :) Na mene se nema tko zakaj ljutiti.

"Urazumiti egić" je lako reći, a godinama traje da se neka sitnica ispravi

takne li se u ego
mam to djeluje optužujuće :)
pa ajmo onda uzvratiti optužbom

ako nešto na trenutak i djeluje optužujuće
to još uvijek ne znači da to zaista i je

tako samo djeluje taknutom egu

normalna reakcija na nepravdu je ljutnja
ne pričam o durenju i dramljenju, pričam o tome da je normalno da bi bio ljut na nekog da ti recimo opali šamar ili da ti nešto namjerno radi, ili kad jasno vidiš da radi budalu od tebe, ili kad je rekao da će nešto napraviti a nije bez nekog valjanog razloga ili...

stvarno se zabrinem za sebe kad se ne naljutim, a trebala bih

naljutim se najčešće na sebe
i tek kad se naljutim na sebe mogu se odljutiti, stati na loptu i krenuti onako kako je ispravno.
to mi više kao neki proces
(i da se razmemo, ne galamim, ne dramim, ne bacam stvari i ne tučem )

Pero, imam dojam da se s nekim razgovaraš tu preko mene.. tak svejedno kaj ja mislim..

Pogni, meni nije normalna reakcija na nepravdu - ljutnja. Ili nisam dovoljno jasna? Znači, nije svima to normalna reakcija.

ne mogu ja ništa s tvojim dojmom

mogu jedino konstatirati da mi je drago da Pogni ne tuče :)

a koja je tvoja reakcija na nepravdu??
pjevaš ili se veseliš??

Aha, crno-bijelo. Ne, ne pjevam, niti se ne veselim, nego tražim način kako to ispraviti ako mogu. Ljutnja je gubljenje vremena.

Pogni udara riječima.

pitam zato što pokušavam razumjeti
jer ako ti bacim kamen u prozor danas ti ga popraviš
bacim ti ga sutra..
ne mogu razumjeti da nisi ljuta na nekog tko ti baca kamenje u prozor, a još manje ako ne znaš tko baca.
emocija radi tog bacanja- kakva ti je??

sve se da korigirati, ispraviti ili popraviti ako to čovjek uistinu želi

ljutnja samo zamračuje moguća rješenja i sve dok je ona prisutna svjetla tu nema

malo ne razumijem ovo da je ljutnja gubljenje vremena. Pa ljutnja se valjda ne iskazuje time da se sve zaustavi i čovjek se ljuti.

Ako mi netko namjerno radi zlo, onda me zanima zašto to radi. Možda ga ljuti odsjaj neba. Možda sam zaslužila da mi razbija prozor. Možda je ljut na mene zbog nečeg bez veze. Jer je , eto, ljut. Drugi put ću ga polit vodom.

Vi, kolerici, Pogni, Kre, vi to niti ne možete razumjeti. Možemo mi do sutra tako. Vjerujem da me Pero razumije.

svako jutro se naljutim na ježeve, jer ako već dođu jesti pred kuću zašto uz put i kakaju :)
i ništ, gunđam, počistim i na večer im opet postavim hranu i vodu neka jedu u noćnoj šihti. (već su veliki ko lopte, ima ih jedno 6 koji dolaze)

moram off... bye

Da, i prema načinu vožnje automobila vidi se karakter osobe,
da li je nervozna, impulzivna, oprezna, ziheraš, da li luduje, pa
pretiče kolonu ili u zavojima, sve to odaje karakter vozača, općenito
kod nas nema vozačke kulture, što je odraz kolektivnog duha nacije..:))

pero, prikrivanjem osjećaja, prekomjerna tolerancija, prešućivanje i uporno traženje kompromisa je samo guranje pod tepih. Kad svatko kaže što ga smeta kod onog drugog, ako treba i ljutnjom da bi ga onaj drugi čuo (ne mislim tu na vrijeđanje) stvari se rješavaju u hodu i odnosi traju.

Nisam kolerik. Odranojutarnji sam hihotavac. Pjevam na glas i ružno me čuti.
ali isto kako se od srca veselim, tako se i naljutim i odljutim i svašta nešto.

prekomjerna tolerancija ?

nešto se ili tolerira, ili ne
tolerancija je moguće rješenje
a rješavanja problema nisu guranja pod tepih
guranja su prešućivanja onoga što bi se dalo rješit a permanentno smeta
i nis te ja optužil i nalepil ti etiketu kolerik
ne volim ti ja optuživat
draže mi je nekome ukazati na to kaj me smeta u svrhu traženja zajedničkog modela koji bi uključivao i već spomenutu toleranciju :)

Istinu se mora oprezno dozirati ljudima u apotekarskim
količinama koje oni mogu podnijeti, jer previšem istine
uništilo bi im obično lažnu sliku o sebi...Po čemu se
razlikuje ubojica za volanom od onog s oružjem, po tome
što će možda biti oslobođen na sudu???

da si me i naznal kolerikom tak sve jedno
u ovim godinama prag tolerancije mi je beskonačan, a životno iskustvo doprinese razumijevanju.

toleriranje je dar koji nam dolazi s godinama i iskustvom
i drago mi je kaj si tome sklona :)