Poslije ponoći

Moram li nekaj natipkarati? Moram :-)). No čens da držim jezičinu sapetu :-)).

Sumrak weBloga. Traje li ga traje i traje. Po mom neskromnom mišljenju, od samih početaka. I tada je bilo Onih i Njih. Koliko se sjećam, vrijeđalo se. Lupalo po izgledu nikad viđenom. O načinu života nosića prikovanog za monitor, prstića u tipkovnici. To se zvalo Nemanjem života. Još uvijek se tako zove. Samo je postalo normalnim. Nisam primjetila da se nabijaju tipke o temi nemanja/imanja života. Sad se više, što mi se sviđa proziva nepisanje, neboravljenje tu.

Nedostatak. Tekstova, tekstopisaca, onih koji će nam uljepšati dan. Da prvo svatko od nas nekome pokuša uljepšati dan. Pa će samim tim i nama dan biti ljepši :-)).

Žuć. Ne uljepšava dan. Ni lice. A koliko se sjećam svojih mladih dana i opijanja te posljedica opijanja i ljubavnih izjava školjci (tako divna, draga, stabilna, hladna i lako periva :-)) ) žuć ostavlja nelijep okus u ustima. Dovoljan razlog za neopijanje preko mjere. Uopće se ne osvrćem na sve popratne pojave pijanstva, tko razumije, razumijet će, tko suosjeća, suosjećat će, tko je zlurad, zluradit će. Izbor svakog od nas.

Okus žući u ustima. Lako nestaje. Kalodont, jaki čaj i malo smijeha. Hladna ruka na čelu. Malo ljubavi u srcu :-)). I ona najljepša, najdraža osnovna pristojnost. Ne spominji mi danas kaj sam sinoć lupetala pijana. Nažalost se nečeg i sjećam. Brrrrrrrrr :-)). Ne želim znati više. Radije ću se pokriti plahticom po glavi i čekati da se zaboravi. Ja i ostali :-)).

Pravila za mlada pijanstva. Još uvijek vrijede. Što kad ne možemo prestati? Piti, bljuckati žuć? Za cugu je čak i jednostavno: AA. Za žuć na trijezno? Kaj onda?

Ne mogu vjerovati da itko stvarno želi biti takav. Žućljivih ustiju. Žućljivog tena. Sve boginje neta, smilujte te se. Dajte malo boje u obraščiće, malo ambrozije u ustašca :-)). Malo pameti u glavu. Malo ljubavi prema sebi. Dajte :-)). Utopismo se. Bez vjetra, bez oluje, bez mora.

Ne znam. Mogu se pokušati ponašati na netu kao kaj se ponašam oflajn. Vidim pijano povraćanje, okrenem glavu. Iz pristojnosti. Da pružim minimum diskrecije. Uz to provjerim može li sam/a ili treba pozvati hitnu. Ako leži zovem murju. Ne diram jer sam malo gadljiva i sram me toga. Ali pokušam pomoći. Vjerojatno postoje bolji načini.

Mogu tako i tu. Skrolam, ne pročitam. Ne komentiram. Ne sudjelujem. Ne mogu pomoći, neću ni odmoći. Najradije bih rekla nek' se pokolju međusobno. Ali, neće. Samo će bljuvkiti dok sve ne zažuće :-)).

Sumrak ... :-))
Noć je najmračnija pred zoru ... :-))
Padni noći ... :-))

Jako lijepo, jako uvjerljivo, biranim riječima i točno, Bez puno emocija i patetike a zaboli. Ne znam da li ja povraćam, ili da okrenem glavu, ali me ima u tekstu. Od žuči pa do zore! Hvala. Idem.

Žuč bljuju oni koji su žučljivi, nema veze o čemu se ovdje piše, nego, tko piše...tak, radio, ne radio, svira ti radio, žuč sim, žuč tam...gorko uvijek

tja..bolje da si ti ovo napisala nego je jer ne bih bila tako pristojna :)

moje novo pravilo: škicnem tko je online na blog, bio ili je, i ovisno o pročitanim nickovima i zapisima, logiram se ili ne
a offline se čudom čudim i dalje...


dan :)

a bum ipak nekaj dodala - zar baš sve mora trpiti ovaj naš blogić?
miša mu, ni frendove ni svoje doma ne gnjavimo kojekakvim internim glupostima, a i puno toga prešutimo ili prespavamo, pa ak nas jezik i dalje baš jako svrbi, odrolamo ga

Dobro jutro.
Pročitao,ne komentiram.

sve je to za ljude,..

brojim do 10, da ne nastavim...1...2...5....

meni samo nekaj nije ovdje jasno i bilo bi mi jako drago da mi netko odgovori ili nacrta - zar baš sve kaj nam se dogodi ili ne, mora biti na blogu, rasprostrto ko veš na štriku?
ok, tu smo svi skupa godinama na kupu, ali čita ekipa i sa strane..

hbt, ko da hodamo ulicom i trkeljamo kaj smo jeli jučer za ručak, u koliko kenjali jutros, s kim se poševili i tko ima kakvog ili nema..

kuži li to ekipa koja misli da je fora biti ekplicitan pod parolom slobodnog duha?

virtualna dostupnost ima svoju cijenu
ponekad ni beskamatni kredit na 12 rata ne olakšava otplatu

u faking godinama u kojima jesmo, trebali bi svi mi imati neke ljude u reali koji će nas trpiti ovakve kakvi jesmo i dalje voljeti, bez potrebe da nas mijenjaju
njima možemo cendrati, biti ljuti, razočarani...dati dio sebe koji ne treba biti ovdje, u virtuali

i tak...ne bum više jer je nepristojno u gostima dignuti noge na fotelju i staviti si jastuk iza leđa

(ljudeki, prije nego nekaj otipkamo ipak triput udahnimo. ili ako nam se baš jako žuri, postoji opcija i brisanja napisanog ;)

ovo je bilo baš lijepo za pročitati zlico ,

ččččččččččččččččččččččččččččččččččččč

Eto ga naramak č-ova, da se nađe ili iz čiste zločestoće, kako se kome pričini.

:))