Dati dio sebe...

Eto dočekala sam i taj dan.Ostavila sam poslovni mobitel mom zamjeniku, neka se on malo znoji i nervira, ubacila novu karticu u moj mobitel, jer na godišnjem sam i ne pada mi na pamet da me zovu zbog posla.Konačno je pala i kiša, vani je tako ugodno, spavat ću kao beba, jer konačno nema buđenja u nedjelju kada sav normalan svijet spava, a ja i pojedinci odlazimo na posao.Moja sućut svima koji sutra rade, ali ja sam sasvim pošteno zaradila cijelih 15 dana godišnjeg i toliko sam sretna, da pomišljam da od te silne sreće neću moći zaspati.Hm, ili...je možda  ipak bolje kada radim i sve ide svojim tokom.Šta ako me stvarno uhvati nesanica? ;)))Ma  naravno Iskrica je tu!

kaj se sekiraš. prije odlaska na more nisam mogla od živčanoće ni oko sklopit i taj dan sam bila skroz neuračunljiva... al kad se udahne malo friške arije i pogleda u plavo, nastupi nirvana :)))))

nek ti 15 dana traje barem 30.:-)))

Ajme ljudi ludilo, uhvatilo me, ja bih na moreeeee ;)))I da uživat ću u svakom trenu, od morskih slanih kapljica, pa.....hm....ok, ne bih sada o tome u detalje ;)))Hvala na ljepim željama, mislit ću i na vas tamo daleko.Pusa...Još sutra malkoc virnem na net i onda odohhhhhhh!!!

Hej all, hvala, hvala, kako tvoj zubić?

raste...porođajne muke...treći dan sam na čokolinu...:-(((

Hej, jesi li ti ikada čuo za keks na mlijeku, pa čovječe mjenjaj meni!;))

Sretan put i ugodan boravak!Ma zamisli si samo de se toliko privikneš za to vrijeme na more,pa da recimo odlučiš preostali dio života provesi na rivi uz more!