Laprdarij

CroRanga me je potaknula na razmišljanje.

Dobro je to, locirati i nazvati pravim imenom. Ja shvatila za sebe da je to moja karma, udomljavati ove s vrećicom, koji su pitomi, bez primanja, uglavnom dobro kuhaju, sve daju samo za krov nad glavom. Ok, prihvatila sam sebe takvu kakva jesam, i što sad. Valjda mi to i paše na neki način. Ja sam lovac, a on je domaćica. S druge strane, nikako mi ne sjedaju alfe, mačoi i sl.

Ako zanemarimo stereotipe, zašto uostalom ne bi netko mahao repom kad dođem doma, a nije pas? Čudno, ne volim pse.

Meni potraga za muškarcem nikad nije bila u fokusu. Ja bih rado imala nekog tako da ne moram opet i ispočetka ići na dejtove, upoznavati se, gutati priče.. I onda kad imam nekog pokraj sebe da se mogu baviti drugim stvarima koje me vuku. Zapravo, ne kužim zakaj se delaju mise oko tog izbora partnera. Na kraju ispadne - ili želimo biti zajedno, ili ne želimo. Ako želimo, progutat ćemo svašta, ako ne želimo, smetat će nam i najmanja sitnica.

Već sam pisala i o tomu - zašto smo blagonakloni prema sranjima koja nam naprave recimo kućni ljubimci, a prema ljudima smo zbog sitnica jako strogi? Zato jer znamo da ljubimci ne mogu više, znamo koliko možemo očekivati. A zašto od ljudi očekujemo puno? A ljudi isto uglavnom ne mogu, imaju limite. Kad se tako postave stvari, ljudi postanu dragi i mili. Jer ni oni ne mogu bolje i više, takvi su.

Da, ti stereotipi.. a sad još više tonemo u m-ž podjele, žena je drugotna.. To je sve kriv taj moj liberalni odgoj, da žena može sve. A kaj kad može? Da glumim da ne mogu, to mi je bedasto, iako sam imala pokušaje kako bih krhki muški ego držala iznad vode. Ma, hote drit, mogu, i budem. I veseli me.

Hehe, hote vrit, ne drit

Zakaj ne postoji opcija editiranja komentara?

trebam vodoinstalatera,jesi zainteresirana?;))

i fasadera.kad buš slobodna javi

Hehe, dobro mi ide to, evo, ništa u kupaonici ne curi

šteta bi bilo ne iskoristiti takve potencijale:))

Ja ih naveliko koristim, a gle, tebi takva ne treba kad sve znaš raditi :)

Kaj se fasada tiče, tu nisam baš doma, ali tko zna, možda me nužda i na to natjera

meni je zanimljivo kako poneki blogeri žived u okruženju gdje su muškarci krivi za sve razvode i loš brak a sve žene su žrtve. evo kod mene u krugu od 100 metara ima barem 25 razvedenih...od toga je jedan (1) muškarac alkoholičar i agresivac.
dakle,dođite u moj kvart,udajte se ,ženite ,čekJU vas partneri koji nisu za ništa krivi...a niti vi niste,naravno

(a zakaj bi ja radil ako ne moram,ja bum radil ono kaj se ženama ne da.:)))

sorry.malo sam skrenul s teme ali to je zato kaj se slažem s tobom pa se nema bogzna kaj reći

tolerancija i samo tolerancija...sa velikim T
ali kako bi onda do izražaja došao Ego?

Čudno je to. Ok ako je agresija u pitanju, fizička, mentalna ili emocionalna, ali ljudi se rastanu jer im je - dosadno. Pa se ja pitam, kaj je to danas da se partnere treba zabavljati, i kako biti stalno napet i zanimljiv partneru? Pa da sam tak ludo zabavna, rveć bih to unovčila kao stand-up komičar

E, da, meni je kuhanje tlaka, i jako cijenim kad netko kuha :9

jedan je susjed doživio baš to. žena mu rekla da je dosadan (iskreno i mene se takav dojmio) ali,jbmu,hodali su godinu dana ili više prije braka.....nije to prije vidjela???

Igre moći, u jednom trenutku ljudi valjda zaključe da zaslužuju bolje. I onda se rastanu, lutaju bespućima cyberspace, dejtaju, traže to nešto bolje, da bi na kraju zaključili kako je ono što su imali bilo sasvim ok, ali se malo izlizalo, pa se nije baš razgovaralo o problemima, i tak..

zanimljivo je da nekome baš to smeta.jer netko kuha i pere suđe.)))

no jasna je poruka u tome-NE VOLIM TE.

A ježi ga, ako je kućni tip onda je odsadan. Ako voli landrati, stalno je u akciji, onda je kurviš.

kad čovjek u sebi prvo traži krivicu,tj. pokušava vidjeti da li pon taj koji pogriješio onda kažu da nema samopouzdsanja....meni se čini da bašovi drugi nemaju to,optužujući drugo za rečeno

Pa da, ako mi nije stalo, onda niš ne valja na onom drugom. Ako mi je stalo, ah, onda može proći i kockar, i alkoholičar..

da,to je ono-nemamo nikakve sredine.sve je crno ili bijelo. a to su razmišljanja polovice20 stoljeća

Moje je iskustvo da se premalo razgovara. Nema prave bliskosti među partnerima. Partneri se zapravo niti ne upoznaju. Površno je, i sve se to nekako drži, i onda se samo uruši.

Da, crno-bijelo je. Ili padam u trans, ili je bezvrijedno.

Ja sebe pitam, znam li uopće reći što mi treba, što mi paše, opisati to na pravi način? Neke stvari znam reći, neke ne znam. Niti ih ne prepoznam. Trudim se, ali mi ne ide. Pretpostavljam da je tako i muškima. Nije lako razgovarati, biti otvoren, riskirati da druga strana krivo shvati..

da,razgovor ima smisla.ali kad treba doćim do dogovora onda često sve pada u vodu.

Recimo, trebalo bi parove odmah na početku metnuti na preživljavanje u prirodi, recimo, da se upoznaju i u gladi, i u nevolji, i kad su zmazani, s probavnim smetnjama, da im njihova prava priroda dođe na vidjelo. Ako se to preživi, veće su šanse kasnije.

zar postoji ispravno. tko je odredio greanicxe.....sami sebi. ali ako želimo dogovor onda sve ono što smo imali sređeno u glavama postaje nevažno. trebalo bi biti samo smjernica ali ne i zakon

Kaže moj cimer na poslu, partnera se obrađuje dok je vruć (zaljubljen). Kad popusti zaljubljenost, kasno je..

nisam siguran u takvu vrstu ispita. ako je netko sposobniji jednog dana će biti ono- ja sam napravio više.

Pa da, što se dogovora tiče, tu bih koristila isti princip kao u poslovnom pregovaranju. Ajmo prvo naći zajednički cilj, što je to čemu oboje težimo, da ne vuče svak na svoju stranu. Pa kad imamo taj zajednički cilj, ajmo vidjeti kako ćemo zajendo doći do njega.

Pa ok je ako je jedan sposobniji u nečemu, Drugi je u nečemu drugomu.

Joj, ode vrijeme, moram se pakirati na put... Pelpe, lijepo mi je čavrljati s tobom :) I sve najbolje u 2018, još puno lijepih druženja :)

naravno Koko,vidimo se . pozdrav i čuvaj se.))

bome koko, nekak nam su slične sudbine? i ja mogu sve i sva...a "udomila" sam prvog muža, drugog, bome i jednog partnera nedugo...al znaš kaj? ne bum više! sad je red da mene udome i ozbiljno radim na tome! no ima jedna bitna stvar koju niste ti i pelpe spomenuli...sve je lijep dok traje, al ništa nije vječno. jedan pametan čovo reče...stalna mijena samo jest.. pa mi tako logično da mi ne paše u životu netko tko mi je pasao sa 17....sa 30...e bome sad mi paše neki penzić, situiran, bez obveza koji je voljan udomit! voljela sam da su mi partneri kuhali, ali sad je vrijeme da i ja kuham njima...i mogu ti reć da se baš veselim tome! možda ja sad počnem mahat repićem (iako će mi to teško pasti, al zato imam pesu koja to može umjesto mene)! svako dobro!

Hoćeš li me usvojiti?

i to je istina Mai.... zapravo,tako i treba shvatiti život...da su nam sada godine naša prednost, i po tome treba pristupiti životu,
i u toj stalnoj mjeni pokušavati naći onaj pravi smjer. jer mjena postoji i u dobru i u zlu.

Udomljavanje je za ljude,
Za jarce je ustaljenje e

Coco je izvanredno izvukla najbitnije iz tematike..

a to su:
očekivanja i spremnost i sposobnost da ih uočimo kod sebe pa zatim i artikulirano iznesemo drugoj strani..
i
igre moći (ovdje zaista nije potrebno dodatno objašnjenje)

sve ustvari polazi od nas i naših očekivanja..

ako ih iskreno iznesemo na vrijeme partneru nije teško odmjeriti jeli ih sposoban utažiti..
za to je bitno da smo sami načistu što očekujemo i to nedvosmisleno iskažemo.
ako to izostane, dešavaju se situacije u kojima se osjećamo poput Range ili njene prijateljice (mada je ona po meni jasnija u očekivanjima)
e sad..
zašto se njenoj prijateljici muškarci izmiču dok ona svoje mora tjerati bičem :)
nije ni na to teško odgovoriti
ali najbolje je da same dođu do odgovora..
(kad im ja odgovorim, postanem zao ili kriv)
a škola dobro dojde svima
profače nitko ne cijeni

prerastemo svoje partnere.. pa odemo dalje..

dali je zaista tako?
prerastemo ih... ili se predamo vlastitoj nemoći da se upustimo u moguće promjene onoga čime nismo zadovoljni..

sve je moguće promijeniti

linija manjeg otpora je toliko slatka ljudima da joj vrlo često pribjegnu