Umorni Bukovsky

Sačekao sam je na izlazu iz naše firme. Radimo u istoj firmi , u istoj zgradi ali u drugim pozicijskim relacijama. Sličnim. Pomalo smo se zabavljali, upucavali a onda se dogodilo i puno drugoga.

»-Da te povezem, kao i inače? Ili…?«- pitam

Šutke je ušla, sjela i šutke me nije pogledala. Vratila se s Plitvica, sa svadbe, s veselog i poznatog druženje, čak i za mene. Iskreno, ne znam zašto nisam išao. Bila je svadba moje sestre. Nije bilo nešto prebogato ali je bilo više od običnog i očekivanog.

Pogledaoa sam je, vozeći lagano, pogledao sam svoju Božicu.

» -Kako je sve prošlo, je l' bilo veselo?«

Podigla je pogled u malo duži, duži i opet gledala svoje lomljive prste u krilu. Naime, bio je nazočan i njen bivši muž. Franjo, Francek, Frenki : Dobar frajer kad se htio potruditi.

On je nju ostavio. Nije bilo sukoba i svadljivih odlazaka. Znao sam.

-» Bila sam dosta vremena s njim. Plesali smo, pjevali, pričali, smijali se. Nismo vodili ljubav! Nismo izlazili iz dvorane. Nismo vodili ljubav.«

- » Samo desetak godina«.

-» Nije fer. Rekao si da to nikad nećeš spominjati.«

- » Mislio sam da neću, ali mi izgledaš sretna bez obzira na pet naših godina. Hajde, izađi na autobusnoj, idem malo u park razbistriti emocije i otjerati strahove!«

Pogrbljeno, polako, teškog koraka, ruku do zemlje i teškog disanja, izašla je.

Sat jedan sam se vozao ulicama a sat jedan sam zaista sjedio u parku. Meditacija je bila ne temu da što manje išta mislim. Sve me boljelo, neprekidno, okrutno, nepoznato…Mislim da je i auto bio bolestan.

Ušao sam u svoj stan u zgradi. Boža je sjedila i pila nešto.

»-Došla sam ti ispričati da je bilo sve samo svadbeno i veselo. Cijelo veče smo bili svi sa svima . Možda sam bila malo više s njim. Rekao si i sam; poznamo se godinama. A i vino je bilo ukusno, meni ugodno…plesalo mi se. Sestra ti je blistala od sreće. Ona ti može reći i za nas, ako te zanima.«

Šutio sam neko vrijeme a onda procijedio:

-»Ne zanima me! Možda kad prođe malo duže vremena!«

Pružio sam joj njenu tašnu i rekao joj na vratima:

-» Čut ćemo se, nazvat ću te!«

-» To mi zvuči kao prekid, kao rastanak!«- tiho je rekla i nestala. Sjena.

Nije prestajalo. Mutilo mi se, oči pekle.

Par dana, ne znam koliko, možda i mjesec dana, navratila je moja sestra, popodne, kod mene, nenajavljena. Počela je smrknuto , glasno i grubo, nerazumljivo i neprijateljski me je počastila:

-» Ti si obični gad. Nisi me ništa pitao. Morao si zbog Božice, zbog bratove bivše supruge, zbog sebe. Franjo je moj brat, ali je Franjo i tvoj brat .«

Na stolu se nalazio blok i olovka. Uzeo sam ih drhtavim, blijedim prstima i pokušao nacrtati Švrću. Uvijek mi je to uspjevalo.

Svakako sam bio gad. Nepovjerenje koje je izazvalo moje ponašanje nije bilo izdrživo. Iste godine sam dao otkaz a iduće sam otišao i iz grada.

Vratio se kući.

NE JAZUMIJEM???JESI JE BAJ NAGUZIO?

Tvojim rječnikom: Gazio sam je 5 godina!

A šta reć .
Ne bih dijelio nikakav glupi savjet..

sagrađena nekad davno,
od čije ruke nije mi poznato,
kupola kamena koji osluškuje,
luka koji smiješi se svakom,
a ispod, u hladovini, sjatilo
se društvo pjesnika, ljubavnika,
mladeži koja zna raspustiti se,
dok nekoliko starijih brije nešto,
ah vražji su dani, noći teške,
kupola uvijek ista,
čvrsta i teška,
ništa joj ne mogu ni oluje vremena,
nikada ne pušta suzu za inat njima,
lijepo joj je ime nadjenuo neimar,
uzima k sebi u njedra povorku tužnih,
vesele i raznježene već će utišati,
kuša se ispod njenog kišobrana piće,
omiljena je i kava, zeleni čaj puno manje,
Ooooo, gracioznosti, molitvo poljana,
daj mi znak krikom koji zagrmit će
u srcima potrebitih …

D.

Waso, kao i svi drugi i "pjesnici mute svoje vode da bi izgledale dublje."

Bilo , pa prošlo!