Umorni Bukovsky

Prošla noć je bilo nešto nebesko, rajsko...
Probudio sam se oko 3 sata bez znaka igdje, ikakve bolesti ili bolova. Raširio sam se na krevatu i što sam više naštimavao, bolje sam se osjećao. Nije mi se ni spavalo a nisam niti htio. Sigurno sam pola sata uživao u potpunoj nirvani.

Tu su se pomiješali vitamin S. duhovna molekula, neurotransmiteri, povoljni rendegenski snimci pluća ( to je neka vrsta duhovne molekule ). Takva starost bi mi se dopala.
Jutro je bilo malo zbrkano, a onda sam pravio ručak s užitkom. opet zadovoljstvo Kao da se nešto mijenja i u mojoj staroj psihi što bih trebao razraditi, razdijeliti i sačuvati. Ostavlja duži pozitivni trag. Trag!
Jel se vama to skoro dogodilo.?
Meni se nije već dugo ništa događalo, a nisam zapamtio niti primijenio nikakav svoj poseban ili blagoslovljen učinak .Sada vam šaljem dio toga kao duhovnu molekulu. Primite se za neki cvijet u kući... Za nešto što volite u svojoj kući ( stanu ) .i preuzmite....
Živnula mi duša samo na doživljaj, samo na preostali život preda mnom....Potpuno mi je mozak otvoren...kao otvoreni padobran. Pitam se da li bih to mogao zračiti na daljinu, ako bi netko trebao.ili tražio?! Onak, pripremljen za pomoć, Pitam se.

"Dobra vecer!

To je ono što sam rekla da čim se manje opterećuješ bili čime, bolje se osjećaš.. Davno sam rekla da nemaš KOPB. To sam
osjecala.. Tvoja pluca su čista... sada ti je pulmolog rekao..
Najbitnije da ti je duša živnula sada i pozitivno zračiš na sve oko sebe i one koji su u kontaktu s tobom.
Ovo mi je lijepo čuti od tebe, makar sam samo mali dio zaslužna za to.
Vidiš kako i starost može biti ispunjena lijepim stvarima..
Lijepa razmišljanja uvijek djeluju na sve.. Općenito fizićko i psihićko stanje."

Zašto se događaju lijeoe stavri u ovom preostalom životu o kojem ništa ne znam, ne planiram, ne sanjam, ne maštam?
I to stanje duha ne znam ponoviti kad bi htio, ili kad bi mi trebao..?

Pas i ja se radujemo na sat, a s mačkama se radujem na pola dana, ili pola noć. One se postupno raduju i to drži i mene.
( suprugu nisam logirao )

Uzmite iz ovog upisa ono što vam treba. Ne trebam znati, samo sam tu.

Nemojte mi uzimati mačke i Tonku!

Imate moju dušu!

Zdravlje je relacija ispunjena i svemirskom energijim i njegovim učinkom. A svemir stalno zrači. I dan i noć. Zanemarimo to što ne razumijemo njegovu veličinu. On našu vidi.

Mislio sam napisati da trenutno furam sreću.

Hoću ju podijeliti. Reikista sam, ne treban to učiti.

Vrtoglavica, kojaq mi često b ude zapreka, kaže specijalista da je od nedovoljne cirkulacije za koju ima i medicine i narodne terapije. Treba biti redivan i uredan s primanjem i uzimanjem. To još nisam svladao.

svladat ćeš ti to medo, ti si savjestan.

Habi, nigdje nema uputa kako biti star i višestruko boležljiv. Kad je donekle dobro, ne volim to kvariti s nekom namjerom da bude još bolje. I tu uleti ravnoteža, odnosno gubitek iste...

Čuvati se pada, znači mirovati a mirovati je na štetu kretanja , a ne kretanje na štetu cirkulacije...i eto me u krugu!!!

Bolje ležati čitav, nego ležati zbog pada i loma, zar ne?

Ne daj se u krevet, moraš hodati...štap, hodalica

Buga, štap mi se čini kao kreativna projekcija nečeg što ne želim. Radije se hvatam za ograde i zidove nego pokazivati sebe sa štapom. Nije to meni sramota već neki način kreacija nečeg što ne treba biti u mojoj auri, kužiš?

Bila bi sasvim druga stvar da zbilja ne mogu hodati. Mogu! Sa puno opreza i pozornosti, i u društvu. Dvaput me je pas sapleo , bez posljedica...Dakle....

Uzimati CA+ MG + D , redovno i dovoljno....

izgledam si prilično simpa sa štapom a to nije dobra kreacija.

tak moja stara nije htjela štap dok smo po zimi i snijegu išle starom na grob pa je opala i zaglavila se između dva spomenika na krematoriju...ne znam uopće zakaj ljudi naprde oko tih kazeta vaze, spomenike i sto čuda
...nigdje nikoga, jedva sam je nekako osovila na noge, a onda sam skužila da je ruku slomila u zglobu...

pa ti hodaj bez štapa

Pokušavam sporazumno: Neću brzo hodati i ti me nemoj rušiti. Tonka je sve bliže takvoj šetnji.

bravo za Tonku...ja imam neukrotljivu zvijer, nema uz nogu, nema lajne, ima samo divljanje po potoku, šumi, divljini...rek'o trener da tu nema pomoći...i sad imam divno stvorenje, bez kojeg uopće ne mogu zamisliti dan, ali samoživo, razmaženo i inatljivo...jebiga

Tonka može biti neugodna za mene ako vidi mačku prije mene. Onaj laničić oko vrata ju ne spriječava da se zatrči iz sve snage. Rekao bih, iz mog poznavanja životinje, da ih samo plaši. Inače je kržanka s lovačkim pa malo i glumi lov.
Mogao bih danima o psima i mačkama. To je mala životna akademija.

I većinom sam ja u pravu; moj je zaključak isparavan

hahahahahaha, i ja nastojim biti u pravu, ali mi ne ide kad je zvijer u svojem elementu, čak nemam potrebu to zataškavat i idu mi na onu stvar (koju nemam) psi koji su beskrajno poslušni i istrenirani...pa nemam policijskog ili vojnog pesa?...imam psa koji ispoljava svoju ososbnost, karakter, potrebe...što je u tome loše?...pas laje...pa laje...na ježa, na mačku, na poštara... jebote, da imam kravu onda bi mukala, da imama kozu onda bi meketala, ne kužim? Zašto je problem imati psa koji laje?!

Susjedi imaju kujicu koja ,kad je vani, laje jako glasno i neprekidno. Nisam im htio govoriti ništa , ali je i meni oduzimala pravo glasa; nitko ne bi čuo moj šapat. Uzeo sam stvar u svoje ruke, Jezikom znakovlja joj javljam kada je dosta. Sada to uvažava. Kad joj pokažem stisnutu šaku, prijeteći pogled, ušuti. I ako krenem prema njoj. Ima ih četvero u kući i nikad nisam čuo ono : Zoja, mir!. To nije pseća narav, to je njena dosada. Kad sam ja u kući, iako mi i u kući oduzima glas, nemam metode za mir. Kako njima taj neprekidni lavež ne smeta, to mi je veće enigma nego Zojina dosada...

Neke domaće životinje čovjek ne može pustiti da budu slobodne. Što bi sa slobodom napravila svinja za klanje, što bi napravila krava , konj, kokoš, guska. Ne znaju sami ni hranu osigurati. Domaća bijela svinja čak ne zna postati ni divlja.... Ta tvoja pretjerana sloboda prema psu znači jedno; kad tebi dođe poziv, došao je i psu. To je malo više egoizma. Tonka nas na javno podjednako voli ali bi bez supruge teško preživjela. Kad gospođa nekamo ide, Tonka plače, ozboljno, ima oči pune suza a ostaje sa mnom, inzistira na šetnji sa mnom, kad me boli, grije me, ali i plače....

aaaaaaa, varaš se, doma je mir i tišina, nema lajanja, osim sporadičnog, nema divljanja i ne dozvoljavam takvo ponašanje

laje povremeno i reagiram odmah, makar i u tri ujuto, ako već nije u krevetu sa mnom ili u svojem brlogu unutra...ne dozvoljavam neprekidno lajanje niti ikakvo divljanje...ona zna i uvažava

Dobar dan :)

Pa ti ipak, Medo, voliš mačke :D

Kad ne bi tako bilo, ne bi one mene voljele. Samo ne želim biti jeftin. To je tako i s ljudima.

medo kad na tebe navale energetski vampiri :) ovo tvoje je poziv na švedski stol :)

Mičem se s 26!