Muškarci i žene...i nešto između

(iz vremena kad sam na blogu bila umiljata i nježna ženica, a uz današnji dan :)

Kaj da velim, zasral sam. U stvari, znate kaj, nikad, pa ni onda ne bum skužil žene.
Prav je moj stari rekel - napraviš nekaj, kriv si. Ne napraviš, isto bu ti. I još dodano – pišem jedan, pamtim, dva.

S Andreom sam 7 mjeseci. Ne, 8.

Ma ne pamtim te ženske pizdarije – kad smo se prvi put vidjeli, poljubili, poševili, posvađali. E, ne kužim di žene spreme sve te gluposti i kak ih ahiviraju da se uvijek sjete, uglavnom kad ne trebaju.

Ona, Andrea, nije tip žene na koji vam se mam digne. Ne bute uz nju postali postali dripac koji razmišlja kak da je što prije pričepi. Ali kaj da velim - bu bilo jako ljigavo ak priznam da mi se zavukla pod kožu?
Upoznali smo se na njenom parkiralištu, ispred zgrade di stanuje. Bio sam tam u kvartu i ko za smolu zagradil njen auto. A njoj se žurilo, nemam pojma kam, i nadrkano me nazvala na mob čiji sam broj ostavio ispod brisača na šajbi. Uopće nisam kužil o čem se dernja dok nije spomenula da bu pozvala pauka.
A ja sam šutil i čekal da joj se isprazni baterija. Njena. Ne moba. I gledal je s druge strane parkinga, iz birca di sam čekal Krešu.
Bila je simpa, iako je zvučala ko narogušeni klimakterični babac – stalno se vrtila uokrug, valjda pogledom tražeći otkud bum se pojavil.

Krešo ju je poznaval samo u prolazu. Doznao sam to naknadno, kad se konačno uprizorio. Krešo, mislim. I kad sam preparkirao auto.
Ništa o njoj nije znao osim da ima cucka i da se svaki dan s njim, poslije dnevnika šeće kvartovskim, pesjim pišalnikom.

Ne bum vam rekel kak sam je nacimal na kavu jer ne dam vam gušta za zajebanciju, ali isplati se biti uporan.

A kak sam sve zajebal? Jednostavno. U četvrtak. Sutradan sam morao biti cijeli dan na terenu, pa sam prebacio petak na dan ranije.
Dogovorili smo se u 7. Spremil sam stan. Naručil klopu.
U stvari, nemam pojma koji mi je bio kurac.
Krešo je pametniji. Otfura komada van. Plati večeru karticom jer lova mu prije zgine nego kaj je vidi. Kupi neko sranje. Potapša ju po dupetu do auta, a ona ni ne zna, slijedeće jutro, u njegovom krevetu da će idući vikend biti možda neka druga na njenom mjestu.

Fino sam vino upiknul. Kozlovićevu malvaziju. Malo preskupa, ali kaj sad. Da sam bil ziher da bu večer tak završila kak je, možda bi ušparal stotinjak kuna.
A kae bilo? Niš. U stvari je. Bilo je.
I da sam znal da bu tak reagirala preskočil bi zaebanciju. Jebeš pun mjesec i Valentinovo. I mene. Bome i nju.

Još osjetim miris njene kose. Volim zagnjuriti nos u nju dok leži okrenuta mi leđima. I prstima proći niz kičmu. Osjetiti kako joj koža reagira. Zaustaviti dlan na dupetu i...jebote, nisam normalan. Postajem papčina.

Zakaj žene, poslije seksa, imaju potrebu tražiti odgovore na stupidna pitanja? I još te onak blesavo pogledaju, ak si blizu, ko da gledaju muhu na vrh nosa, svog, tvog, svejedno, a ti nemreš ni prdnut da hoćeš.
Andreja nije niš drugačija. Ok, nije buljila u mene. Nije ni mogla jer sam se stisnuo uz njeno dupe, a ona se samo, s vremena na vrijeme promeškoljila.
I pita ona mene – a kaj bum dobila za Valentinovo - malo promuklim glasom, na pola force.
Svaki normalan muškarac, a ja to nisam, ak nema kaj pametno reći, šuti. Okrenula se prema meni, poljubila me i veli – no?
A ja? Niš, odgovorim – upravo si dobila.
Jebote, kad sam vidio kak je promjenila boju u faci, skužio sam kaj sam rekao.
Ne znam da li me je namjerno zveknula u jaja. Navukla je haljinu brže nego kaj je ja skidam, u tri pokreta pobrala razbacane stvari i izjurila iz stana.

Probao sam je nazvati. Jednom. Dvaput. Treći put se uključila sekretarica. Na četvrtu zvonjavu doznao sam da joj je i mob isključen.

A samo sam se zajebavao.
I kupio sam joj Lumezijevu srebrnu ogrlicu. Onu koja joj se sviđala izlogu galerije, prošli tjedan kad smo se vraćali iz Kaptol centra.

Ha..ha..ha.....kak je ovo dobro..ha..ha:-))))

Ma nema ona smisla za šalu..a kaj je ona njemu kupila...šipak;)

Meija...jesi li ti svog s nečim iznenadila...obradovala ?

To je dvoje ljudi koji se ne poznaju...da se poznaju onda on ne bi tako reagirao ...a niti ona!!!

On se šalio...to je svakom jasno..osim njoj..

Ona je njemu za Valentinovo- DALA!!!!!

E...počastila ga..jbg

U toj ljubavnoj igri za Valentinovo, zaista je Noć Vještica simpatičniji oblik zabave. Nema laži, lažnih emocija.

Je Dovla ...salio se ali...da ju poznaje onda bi znao da se sa njom tako ne može šaliti...tj...valjda ne bi ni trebao sa takvom osobom biti.A ona bi valjda trebala isto potražiti nekoga tko zna skočiti na svaku njenu i to onako kako ona želi!Ovo dvoje definitivno nisu jedno za drugo.On će biti u životu puno sretnija osoba.

Fora je da se još nešto, poslije Valentinova, očekuje. Sudnji dan, možda?

Ne Medo...to bu doslo i bez čekanja...al prije treba prezivit 8.Mart

Još kad ga mi nacionalisti zovemo Dan Majki i Dan Očeva. Po hrvatski, a protiv jugonostalgije,

Bilo mi se ugodnije napiti za Dinamovu pobjedu , nego zaq Dan žena. Čak i kad sam solotrinkal.

Ne..to je nesto drugo..drugi datumi.

Mislim da sam slon, ali nisam siguran u nastavak...

U ostali sadržaj naslova!

AJI SU ŽENE ZA OSMI MAJT BIJE DAJEŽLJIVE I JEBEŽLJIVE....
MOJAM PJIZNATI

Muškarci uvijek zaseru ;) Ne znam zašto je to tako. Možda im je prirođeno.