Muškarci i žene...i nešto između

Razmisli malo o trenutnoj situaciji. Korona je masovo devastirala sve vrste duhovnosti. Koji su duhovni autoriteti zaustavili trgovinu, vlakove, avione i letove, uništili turizam, zabranili Crkvu, tko je da te mjere ismijao proroke, astrologe, horoskope, vidovnkake, alternativu...? Gdje su sada autoriteti poput Dalaj Lame?

Jedna gripa udruženo prikazana silom i zarazom

Što znači blog? Ostaju nam riječi kao utjeha, kao pomoć, kao vjera.
Ostaje nam blog i protiv potresa i svih vrsta meditecije, joga, mantri...

Postavljam si pitanje da li će se te negativne vibracije korone, u budućnosti pretvotiti, izroditi u nešto strašno pozitivno i prihvatljivo. Zlo mora imati kontru dostoljno jaku , prihvatljivi i vjerodostojnu.

Treba preživjeti i imati strpljenja.

I ovo moje može produžiti dosadu, ali treba to tada odbaciti , a prhvaćanje znači jako puno promijene. I rada.

Neki su duhovni autoriteti bili gori od virusa.

Ja cekam da sve postane bolje. Mozda ne docekam.

I ja s tobom stojim u redu. Jesi za Orbit? Dezinficirala sam ga.

Lajk na objavu ;-)

Moze Oebit. Sve samo ne Smint. Znas ono no smint no kisss :))))

Ok, super sam prošla - nitko me, za sad nije gađao ni riječima, na šlapama :D
A da je blog dosadnjikav i dalje, je, ježi ga.

I ne kužim da odrasli ljudi, radno sposobni i u popisu glasača :)) ne mogu napisati par svojih, svojih, suvislih rečenica o bilo čemu kaj ih trenutno zanima, okupira, stišće, veselo, ljuti...

Ne mogu. Više ne! Možeš me pronaći u tekstovima koje kopiram, ako te zanima. Ako ne, ostane informacija, kao na tržnici.

Medo, stotine svojih tekstova si ovdje napisao, podijelio s blog ekipom, pa na tebe nije ni adresiran moj prethodni komentar

Kaze Joey iz Friendsa: htio sam biti malo sam sa svojim mislima, a kad ono, ispostavilo se da nemam toliko misli.
Nekako me ufatila apatija i kojoj ne zelim podleci, a pogotovo ne zelim iskricarsko opcinstvo time zamarati. Pa sutim i cekam bolja vremena.

Ma već si na pola puta vani jer čekaš da prođe. I bude. Čim prođu i kiše :)*

I znaš kaj bi trebali - dok čekamo nekako potrošiti vrijeme. Bilo kako. Brže prođe i dođe to ono nekaj kaj čekamo. Ili u međuvremenu skužimo da nam se više ne žuri i da bolje vrijeme za kojim žudimo već je tu :)

A dosadnjikavost bloga?
Ajde neka me netko demantira i uvjeri u suprotno

Ili ovak...
Na koji način mislite nekoga privući, zaintrigirati, ako na blogu, tu, nemrete, neki od vas, napisati nekaj zanimljivo, čitljivo, barem par rečenica?

Grozna sam, ha? :(

Osnova svakog odnosa je komunikacija.
Tako bi trebalo biti
Pa kad splasne neverbalna i stiša se seksualna energija, jer ona je ipak trigger, odnos se gradi dalje ili sve ode vrit jer jedan drugome više nema kaj za reći

I tak, ne bum više
Ionako, najvjerojatnije, nema ni koristi
Ni za vas, ni za mene

A moglo bi biti drugačije
Bi?

Veli pesimist, već sam jednom tu o tome: nemre biti gore
Optimist replicira: može, može

:)

@Nijesveuimenu, - nene, samo Orbit se troši.
I drugi put složim sendviča. A možemo i križić-kružić na računu od dućana.
Ti ponesi već nešto.

@Meija, meni te je žao i mene mi je žao i Nijesveuimenu mi je žao, ali dosadna su vremena.

Imaš na izbor malo patetike, malo cveća, malo kukanja i cviljenja nad samim sobom, malo paranoje i to ti je to.
I ako te nema godinu dana, opet nisi propustila nikoji tekst, a koji bi bilo šteta propustit.
I tak.
:-)
No, i tu je bolje nego u boxu. Naslovi su najkrvaviji. (Teksta ni nema, zbog pretplate, sva mudrost je u naslovu) Tipa; "hello" nema točke nema zareza nema pas mater, samo hello.
Ili ; "jesi za malo tipkanja", bez upitnik, bez velko slovce, ništ.
Ili, Bi htela da se dopisujemo, si za kavu , interpukcijski znakovi jasno, nula.
Ima toga ali brate, dosadno je nabrajati.

Tako da je ovdje superiška. Ovde je pravi tulum za razliku od boxa, spustimo kriterije :D :D

Norka, nemrem spustiti kriterije jer su me neki, sad već bivši blogeri-ice, razmazili svojim tekstovima
;)

A ovo, pvt, box... Ma kužim da neki/mnogi dražesni muškarci, tipkajući i prvu poruku već imaju gaće i hlače spuštene oko gležnjeva jer im se žuri, jer su.... :) ali i zapisi su isto reducirani, kako fondom rečenica, tako i sadržajno.
Komentari su priča za sebe.

Je, njurgam :D

Nekad sam vukla paralelu bloga i fejsa, u korist bloga
Fejs je bio slikovnica i dnevnik odraslih ljudi o njihovim uglavnom prehrambenim navikama i razmišljanjima između obroka na nivou klinaca koji nikak da odrastu

Sad, zamijenili su uloge

Drage norka i meija (nista veliko slovo, obuzela me ljenost) :))))
I evo, blog dosadan, a na njemu zanimljivi ljudi (zene u ovom slucaju)
Ma provodim vrijeme konstruktivno, otkrila u sebi porive za novim dozivljajima i tako....
A dok je bio ovaj lockdown, bilo i korisno. Nitko nije napisao “jesi za kavu”? :))))
Sad cu se ja zbrojiti, posto sam se predugo oduzimala, pa cu mozda nesto i napisati. Mozda nece biti pametno, duhovito i revolucionarno, ali ce sigurno biti pismeno. Cmok, odoh se baviti.

nije...imenu :)
Nikad vrag nije tako crn, a možda je ipak/barem plavook :D

Kaj bumo i mi imali RESTAR... blog? ;) *

@Nijesveuimenu - I ja provodim vrijeme konstruktivno. Počela sam zapažati po sobama u tim izolacijama.
Bušilica, brusilica, šarafilica, čavli, šarafi, tiple, montažni kit. Ali ne! Bez Bauhausa ne ide. Jer u mom selu u građevinskim dućanima sve imaju, a ništa nemaju. Oš kupit lajsnu, izmjeriš sve, zamisliš, već je farbaš u glavi, no nemeže. Ima samo jedna i pol vrsta lajsne, a nema čak ni klasične, one za parkete. Uglavnom presmiješno to moje selo.
Okej, nebumo sređivalli detalje na otvoru, niti zamijenili onu na podu. Onda ću si promijeniti karnišu. Valjda karniše ima za kupit. Ma jok. Kupim predugačku, pomirim se sa sudbinom. Dobijem je bez kvačica, vraćam se, - ni njih nema posebno za kupiti.
Odustanem. Idem ja ipak bojati svoja platna i svoja drva, objektiv mi crko, slikat ne mogu. I tegle. I stare stolce. Pofali mi boje. Ali u selu ima samo pigment za zidove. Nema akrilne.
Trenutno premještam knjige i police.
Iz šupljeg u prazno.
Al, bitno da je konstruktivno.
U ponedjeljak idem u Bauhaus.
I provesti ću tamo cijeli dan.
Za slučaj da mi nešt ne promakne.