Laprdarij

Jučer nešto kažem sinu, a on meni - ma ti si samo štrebala i u knjige buljila kad si bila mlada, ne razumiješ ti to!

I onda si mislim kak je to sve skup blesavo. Djeca imaju o meni sliku kak sam tak nekak stisnuta, neiživljena, ne ide mi se nikam, ne pozivam društvo doma.. I misle da sam takva bila cijeli život. E, sad, je li bolje da tak misle, ili da znaju recimo istinu?

Iako djeca ne prihvaćaju neku sliku o roditlejima koja nije blizu savršenoj. Kažu da djeca nikad ne zamišljaju svoje roditalje kako se seksaju. Čak da i ne mogu. Sjetim se svojih roditelja - nisam ih bome ni ja zamišljala u klinču. Brrr!

Pa sam to klincima i rekla. Da nisam ja baš takva svetica kakvom me zamišljaju. A oni su mi rekli - šuti! I rekla sam im kak roditelji lažu djeci, i da su to uglavnom bijele laži, i kak mi je to glupo. I kak sam i ja lagal, i ne govorim im o mnogim stvarima, a možda bih trebala..

Ono što je moj maksimum je da sam svoja pred njima. Da se ne pravim nekakvom super mamom, jer i ja nešto ne mogu, ne znam, ne snalazim se, pogubim se, neugodno mi nešto bude, ne da mi se, i tak.. A i imam neka svoja uvjerenja koja su mene pratila, pak i ja sad to prenosim njima, možda kriva, a opet ima i toga što im nisam prenijela, a bilo bi dobro da jesam..

Jučer sam im rekla - a što vi mislite da sam sa skoro 60 godina riješila sve svoje dvojbe, da sam otkrila tajnu života? Da sada sve znam? Eee, daleko sam ja od toga..

I dalje radim od doma. Odem ponekad u firmu, i paše mi. Paše mi taj izbor koji imam. Ne znam je li bih voljela stalno raditi od doma, iako sam si lijepo uredila ured. Dobro je izlaziti među ljude.

Još je jedno drvo palo u mojoj šumi. Šetala sam pesa oko ponoći jednu subotu, i čujem pucanje. Grozan zvuk! Čujem da puca drvo, ne znam koje i otkud dolazi zvuk. Bjež ja od šume, gledam drveće, visoko je i moglo bi me dohvatiti. Baš me je bilo strah!

Drvo puklo na pola, uzduž i poprijeko, možda je grom u njega opizdil, jer nije imalo razloga puknuti, Mlado i zdravo.

Veli moj frend, pa i drveće umire. Da, jedno je znati da drveće umire, a drugo je doći u šumu i vidjeti kako mlado drvo umre.

Potpisujem.
I dio o predodžbi roditelja, i dio o iskrenosti s djecom.