ŽELJA...
Osmeh se odbija o porcelanski zid.Krug se zatvara hiljadama godina. Jurim tren koji je upravo sada zaronio u juče.
27.05.2005. u 0:35 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar
razumijem o cem pricas luce, al znas kako je, kad jedna krajnost ne dovede onda nece ni druga... eto tako, pa zato stvarno nisam cool :) medjutim, mozda bi nesto iskrenosti dobro doslo, pa poslje sto vec ostane, mrlja na zidu ili sunce poslje kise. ocito je taj prosli tren neuhvatljiv onako kako smo ga lovili, zar ne?
Autor: prilagodjen | 27.05.2005. u 0:40 | opcije
da, biće da je poenta pustiti ga da lagano otklizi u sećanje ili pak, zaborav, shodno reakcijama koje izaziva u našem mikrokosmosu...to umeće se graniči sa veštinom...ja sam za opciju Memento(autor zadržava pravo na izbor oruđa za postizanje navedenog stanja,lol)
Autor: LukreziaBorgia | 27.05.2005. u 0:59 | opcije
dostići se može, problem je kako mu produ\iti vek trajanja:))
Autor: LukreziaBorgia | 27.05.2005. u 1:17 | opcije
osmeh je uvek prisutan u nasem mikrokosmosu...:) nasi krugovi se otvaraju u spirale...:) mi jurimo juce, ili, sutra, u nasem Vecitom Sada...:)
Autor: JANAKI | 27.05.2005. u 2:17 | opcije