WDF

nekad si ni ne prevedem pjesnicu...mislim da govori o onom o čemu bih ja govorio...nadam se da govori...slušam tonove i boje glasa..slušam...a film se vrti u glavi...neki...
in the mood
možda sam samo lijen..ne da mi se procesuirati šta je uopće pjesnik htio reći...ili želim sebe vidjeti u nekoj pjesmici..samo za sebe..samo kad je čujem.
ili uvijek...
štajznam...
vjerojatno svatko doživljava muziku drukčije...mislim....svaku pjesmicu skoro uvijek dišem drukčije ...da je udahnem...isperem iz očiju..ušiju....
sebe.
i naravno....
prvo da je prihvatim
pogledam...vidim ...prepoznam...
neke uginu u meni...neke se bude kad one to požele..
neke ne..

neke mi uđu pod kožu...nikad neće izaći..dok je valjda koža na meni...

neke muzike se valjda tetoviraju u kostima...


sad valjda već pretjerujem..ali ..to stalno radim..
zapeo mi ovaj glas neki dan za uho..pa reko...da podjelim..

vraćam na staro...
Link

ponovo

čuo se malo s bivšom koja ide preko tog trga u beču kad ide s posla....
jebada