WDF

i tak..ni sam ne znam jel se palim il se gasim

možda starost
sad mi nećak poslao neke slike koje je iskopao tko zna gdje...njega...njegove sestre..i mog sina..a čak i moje čerce..
čudno za njega
imali su tri do pet godina

on je danas trgovac
bez ...nekakvih moralnih ograničenja...al nije loš dečko...svi živimo na istom planetu...iako neki nemaju isti osjećaj
i kad pogledam lica te djece...jel sam mogao vidjeti šta leži u njima....jesam..valjda....možda i nisam ne znam
nitko ne zna

ja najmanje

ispred očiju mi prolaze te slike sreće i tuge i života i tuge i nekad smrti..jer bliže sam smrti nego ...životu...nečem...
nekad sa zahvalan na sjećanjima..nekad nisam..nekad samo pijem da zaboravim..
...sretno onima koji me proglšavaju alkićem...
i to je ok..

i tak..
kad izađem van na dvorište ne znam jel da pogledam u to teško sivo nebo il u teški beton ispod mojih stpala
ne znam jel da uopće gledam...
ma mislim da da...

možda odlazimo samo tamo kamo sanjamo...možda smo građeni od tihih lomljivih snova i sanja..i ljepih želja za sve nas....
ganjamo se u gustim šumama i mračnim toplim potocima....ne znam...
ponekad se zagledamo u svoje oči...ovak il onak..
sami sebi govorimo ružne i ne tako lijepe rječi....

nekad samo šutimo...

nekad nam je i bolje...da šutimo

bar ponekad...a ja stalno... :))

odmarjte mi se..voi vas đukaLink