WDF

i opet me prekrila lijenost...i mislim da je najvažnije gledati nekamo kamo samo oči žele gledati....nisam ni vrijedan ni nebitan..ne značim nikome ništa i to je jako lijepa stvar

mene jako pogodi kad ljudi odlaze...sebično umiru i s tim nemirnim mirom iza učiju se useljavaju u svoje zemljane domove
putuju u drvenim kovčezima i rugaju se našem nemiru i suzama
aaa... valjda ću i ja jednom otići...svi čemo otići....jednom...
kad se rodimo...već pomalo odlazimo...isto kako rastemo....tako i puštamo korjenje u zemlju...tvrdu zemlju
korijenje koje se ne da isčupati
ni ne treba.

nekad kad vidim kakvi smo ...krvoločni i jadno krvavi ispod to malo kože...ponosni bez razloga i surovi prema svima a i sebi.....začuđen..
ne iznenađen...samo ...
dobar
samo za sebe...al.....



volim jeftinu muziku.....jebote....volim svu muziku.


Link

Nekako me vuče da nekaj tu napišem, na tvojim zapisima, pa odustanem
Da ne smetam...

ne smetaš meija...ne smeta niko...znam da sam eksplozivni seronja...al ne uvijek

Ma ne zbog tvoje reakcije, toliko me znaš i znaš da se ne skrivam i ne čučim grmlju...
Nekako kao da bi sve moje bilo suvišno, bilo kaj da napišem

zašto ?

mislim ...toliko riječi čuči u čovjeku....ne znam

treba reći.

Zakaj?
Zato jer je ovo tvoje i samo tvoje.
Mislim na zadnje zapise koje čitam
Intimne crtice
I iz poštovanja ne remetim ih svojim komentarima

da.....možda sam tak bezobrazan oko komentara koji idu mene....možda saM SAmo takav.....
ne boli me ogoljavanje sebe..
treba biti iskren
...
jednostavan.

a kaj tebe ždere ?

Kaj me ždere?
Niš.
Niš bitno. Niš baš spomena vrijedno.
Samo mi fali onaj neki običan život koji je sad na stand by

:)

običan život je uvijek običan život...

Ma znaš na kaj mislim

nemoj bilivit....al nemrem....
nikad nisam živel u običnom životu

Običan koji više ne postoji jer smo reducirani
Meni to fali iako sam kao osoba prilagodljiva

ma...razljevamo se u esencije i parfeme..i nke ne tako zabavne stvari.....
....nekad mi je najljepši dio dana kad samo zurim u nešta bezveze....nebo ...sunce....
možda nije stvar u tome čemu stremimo...nego kamo stižemo

Ja čekam proljeće, pa bum onda sunce pogledom tražila.... Ili free parking :)

jeij