WDF

svih tih ljudi krasnih...i onih drugih....prljavih..smežarih...onih koji nisu isti...i nikad neće biti...
ima dana kad ih grlim sve..s mojim srcem od kamena i rukama od suhog granja
moj pogled ne seže daleko
jedva vidim svoja stopala

pustoš
moja voljena pustoš...kad nema više nikoga i ničega
tamo sam doma
tamo sam živ

i čudim se vama koji posjedujete ta srca od zlata ...i malo mahovine...
zašto nema ljepote u drugim....

da mi je bar pero u ruci....a ne ovo sranje od miša
da mi je..

i kako sad ne pželjeti pojsti nekm dušu....Link