vještičje kronike

distraction, nebitno, al neka stoji..pas koji laje, nije dovoljno kuhan..(stara kineska)

zakaj o zakaj je došlo u modu, i da je stvarno “in” i ono “must” imati cucka, bilo kakvoga
i onda ga udome, kupe, nabave, kaj već
ljudi, kaj ne znaju ni sobnu biljku održati na životu,
i onda si mislim, kad ih vidim ... ak tak odgajaš decu, ošli smo fkt v’rit
em ne kupe drekeca iza sebe, em ne dozvole tom psu da se onjuši, upozna, nekaj,
sa frendom/frendicom iz kvarta,
...jer ak ga pustim s lajne..otišal bi mi, ne odaziva se baš xixiix
...okeeej, a kolko ima godina, mladi je da se ne odaziva na ime?
ma pa da, beba je još, tri godine mu je
ha? tri godine i ne odaziva se na ime ? zanimljivo...
pa ide..
znate, nije agresivan, učimo ga tek na druge pse
osim kaj je pas - zver ...i to mu je istetovirano na bedru i reži, atakira na sve koji samo okrenu glavu prema njemu, i gazdarica ga jedva drži, a on sopće, slini, i ne, nema brnjicu, xixiix jer znate on vam je sa nama doma, skroz micek ...
i tak, tugica
uglavnom rijetko koji pas, iako imamo neslužbenu pseću livadu, i lijep prostor za šetnju
bude pušten sa lajne, uopće ili ikad, bilo da je mali, veliki, srednji,
udomljen, seldžuk, strassehund, bez pedigrea, sa pedigreom, je, sliči na..
rijetko koji pas se pušta da se igra sa drugim psom, psima, jer ili je dosadan, jer ne zna i nikada nije bio pušten da se slobodno igra, pa bi samo ili isključivo dominirao, reži, agresivno laje i općenito nesiguran je, i kuži se da se Ne zna igrati ...
ili je pak toliko fiksiran na svoju lopticu, da je za terapiju odvikavanja, jer ne može na ništa i nikoga drugoga obratiti pažnju osim loptica, gde je loptica, loptica, loptica..aaa loptica, moja, samo moja
baci mi lopticu, loptica di je...
velim, tugica

a nastavak je sa net-a..kruži, pa ono razmislite kaj njima, a bogme i sebi, a i ostalima delate

pas 21. stoljeća

- Ja sam akita inu. Moji preci su stoljećima selekcionirani za neustrašivu, agresivnu borbu s medvjedima. A danas… Danas se od mene zahtijeva da budem miran i tolerantan. Danas me grde i kažnjavaju zbog mojih reakcija kada mi prilazi netko nepoznat.

-– Ja sam bigl. Stvorili su me takvoga da se povišenim, snažnim glasom javljam dok lovim svoj plijen, kako bi me lovci mogli pratiti dok trčim kroz gustu šumu i šikaru. A danas mi stavljaju električnu ogrlicu da ne lajem. I tjeraju me da se – ali bez trčanja! – vratim čim vlasnik zapucketa prstima.

-– Ja sam jorkširski terijer. Prije dvjesto godina sam u zagušljivim, smrdljivim engleskim rudnicima bio okrutni, zastrašujuće učinkoviti lovac na štakore. Danas moji vlasnici očito misle da ne znam niti koristiti vlastite noge za hodanje, pa me uvijek drže u naručju. Da ne spominjem mašnice, šljokice, puloverčiće i – parfeme!

– Ja sam labrador retriever. Moja vizija sreće – za koju sam stoljetnim genetskim probirom predodređen – je skok u jezero i plivanje kako bih svojem gospodaru donio patku koju je ustrijelio. Čak imam i plivaće kožice među prstima! Danas moji gospodari zaboravljaju da sam pas koji je stvoren da neprestano hoda, trči i pliva. Kao rezultat toga sam predebeo, prisiljen biti u kući i biti dadilja njihovoj djeci.

– Ja sam Jack Russell terijer. Uzgojili su me tako da se mogu suočiti s lisicom, opakim jazavcem i štakorom većim od mene i pobijediti ih – i to u njegovoj jazbini, u koji ulazim bez trunke kolebanja, agresivno i neustrašivo. A danas… Danas me grde zbog mog karaktera i visoke energije, te me tjeraju da se pretvorim u tihog i mirnog psa iz dnevne sobe.

– Ja sam sibirski husky. U svojim genima nosim velike, ledom okovane široke otvorene prostore sjeverne Europe, gdje sam neumorno mogao vući saonice impresivnim brzinama na velike udaljenosti. Danas… eh, danas! Ograničen sam na zidove kuće svojih vlasnika ili horizont malog dvorišta i vrta u kojemu kopam rupe u zemlji kako bih oslobodio energiju i frustraciju, pokušavajući ostati tjelesno i mentalno zdrav.

– Ja sam border collie. Neprikosnoveni sam umjetnik rada sa stadom sitne ili krupne stoke. Uzgojili su me ovakvoga kako bih u partnerstvu sa svojim gospodarom u neprestanom trku neumorno radio više od deset dnevno držeći pod kontrolom stotine i stotine ovaca i krava. A danas… danas su moji gospodari ljuti na mene jer u nedostatku ovaca pokušavam pod nadzorom i „pod konac“ držati bicikle, automobile, djecu u kući i općenito sve što je u pokretu.

itd itd itd

Ja sam Basset Hound hound, gonič na divlje svinje i lisice.
Interesira me samo šnjof, nekada sam išao u lov s britanskom kraljicom, danas ne više. Imam tužne okice i duga jako osjetljiva uha koja se povlače po cesti, a kada malo padne kiša, sav mi je trbuh blatnjav. S obzirom da sam lovački pas, ne interesiraju me naredbe, interesiraju me samo - mirisi.
Volim se igrati s drugim psima, ali se bojim da me oni veliki na napadnu i zakolju.
Ja sam u stvari jedan veliki pas, na kratkim nogama.

Nije mi nikako jasno, zašto oni s dobrim cuckima drže iste na lajni, a koljači slobodno trčakaraju i napadaju naše dobre peseke na lajni.

Ja naravno ne krivim pse, nego odvratne vlasnike koji si to dozvoljavaju.

ajd reci

ja dobim mlade, al fkt

mislim, nisam baš totalna neznalica, iza mene, nagrade cac cacib, , izložbe, masu, međunarodne šampionke, engl. bullice
bila se neko vrijeme i zapikirala i za biti sudac kinološki

i onda vidim ovak šta i fkt me tugica zeme
em jadni psi, em ne znam..oni drže te cucke. to uz njih jedva kaska, zgubilo pseto svaku volju...
ili ih navlače ko vrag grešnu dušu..psi gazde, gazde pse..

Nemam baš neko nedavno iskustvo, ali sjećam se kada mi je pudlica s 4 mjeseca pobjegla, kad smo ju nateravali po cijelom Livornu.
Dan nakon toga, otišla sam s njom u park i imali smo lekcije, svaki dan nakon toga, obnavljali, idi, dođi, stani, uz nogu...pa jebemu, treniraju pse da govore, a najosnovnije, važno po život, ih ne nauče. Znaš zašto?
Jer im se ne da, lijeni su se baviti svojom djecom, a kamoli sa cuckima. Eto.

ja sam đuro
pušten sam s lanca...ali kavez je stalno negdje oko mene
ne volim previše mirise.....čitam iz očiju i ruku
napravljen sam za borbu....a ne smijem lomiti nikoga
pas...samo pas.

https://www.youtube.com/watch?v=R66b8SJyZ8g

:)) đuro

neki terrijer jesi, to ziher :))

hhaha njemački oštodlaki terrijer :)

zguglaj si narav :) e to bi išlo tebe

makar dojam tu na iskri

pa je Đus,,,ugrožavaju druge, same pse, druge pse bla..zbog eto valjda statusa..imam si pesa,
jer sam bla, plemenita, volim, jer mi je zgodno lijepit po fb,u, fotke, kako moja LjubaF, jer mi ga je kćer , unuka, name it, uvalila..jer se moram kretati, pa ono ajd..
stvarno, sht al skroz

baš si me s njim usporedila....
grozno
kod mene ih zovu štakoraši
dolazi mi jedan divlji na dvorište
i kuja sa malim psićem...
kolko vidim...čistokrvni su ...ali se njihovi gazde baš ne brinu za njih
otvoreno je kod mene... višak hrane uvijek ostavim vani,pa dođu mačke i psi da si nekaj popapaju

:) lijepo

svi su oni malo "divlji" i lutalice, svugdje ga se po "selu" može sretsi , ali su jako hrabri, vrlo odani, štite sam tak..

jedan moj frend kaj se je tri ili četiri puta ženio (u međuvremenu se i tu rastal )
veli da je svojoj zadnjoj rekal ..- .tretiraj me ko pesa, nahrani me i pusti me van :)))

išla sam si skuhati juhicu, sa puuunnno mrkve, sad žvakoljim mrkvu, onak..i mislim si kak mi nismo usvojili mrkvu kao prilog
nego ono juhica, dinstanje i sve tak...ali baš da bude prilog ili uz prilog, prilog-hmmm

samo da pozdravim pesoljubice! eh, evo ovih dana upravo će biti i druga godišnjica smrti moje predrage sare. lovačke pese s kojom sam uglavnom šetala po nasipu ili uz samu rijeku savu! upravo zbog svega što pišeš voljela sam otići tamo gdje nema puno ljudi...bilo je nas pesoljubaca kaj smo uvijek šetali uz savu, bez lajne...i točno se znalo koji smo mi domaći sa socijaliziranim pesima i ovi neki drugi! o parkovima da ne govorim...par puta sam bila u takvom klinču među česovima, kad je tuđi pas napao moju curu...a najgore je bilo kad su mali peseki išli moju veliku napadati iz čista mira...a vlasnici ništa...ne kuže, ne reagiraju etc etc..pa nemrem ja tvog psa zauzdavati? danas je uginula i 18-godišnja kartuzijska mica maca od kćeri...teško je to s tim našim ljubimcima...veže se čovjek! neću više nikad imati pesa niti mačku...naprosto, prestara sam za to. to je briga i odgovornost! treba životinja red, šetnje, kak veliš imati svoj život na travi, njuškati...sa lajnom i bez...naprosto, treba čovjek podrediti svoj život tom stvorenju. nažalost, mnogi kak veliš, ga imaju kao statusni simbol (ko i auto, stan, torbicu ili kaj već)! zgodna vam je ova pričica o pasminama...svaka ima "svoj faktor". utjeha mi je jedino to kaj svaki dan na fejsu gledam te neke njuškice i njihove vratolomije (opet često vlasnici pretjeruju i smiju se životinjama kaj njima uopće nije smiješno)...ali obožavam gledati tu ljubav među životinjama...pesima, mačkama, patkama, kravama, konjima...urnebesno! pozdrav i uživajte

ups...i đuru, se razme!

:)) nice 2cu :)

btw nikad neću zaboravit jednu mladu curku...ja sam hodala svaki dan na fizikalnu terapiju tam kod doma sportova...a curka je šetala svog malog rasela terijera ili tak nekaj slično...i ona je obavezno dok sam ja hodala po tom trgu i platou, uporno mobitelirala a pesek je hodao u krug, jer je i ona "hodala" u krug. i ja sam se znala vraćat s terapije, dakle, cca i pol ure ...ona je i dalje pričala na mobitel i vrtila peseka. jednom sam joj prišla i rekla nešto u stilu...pa daj šeći malo s pesom? čudno me pogledala i nastavila onak u krug...ko kakva igračka? jbt dođe mi da ju zviznem toljagom da shvati?

dobar tek ti, a ja grem spati! l.n.

tnx :))

ma da, sve više, svako od nas, promatrača ima takvu neku priču, baš bzvze

:)
zzz zz

Moja cura nije nikada htjela jesti suhu hranu. Tako da sam 12.5 godina kuhala juhu od piletine s mrkvicom, celerom i finim komadima piletine.
To bi nam trajalo 3-4 dana.
Kažem trajalo BI nam, jer mi bi jeli juhu, a meso i povrće je išlo pesici. Taj dan kad bi se kuhala juhica, bila bi sva uzbuđena, jer su se fini mirisi širili.
Moj bivši bi rekao, pa neću jesti pseću juhu, a u stvari pesica je jela našu juhicu, meseko. I tako cijeli njen život.
Naravno, neki put je bila i govedina u pitanju, sirova jetrica i ostale đakonije. Ali piletina i juhica su bile osnova.

Kako mi fali moja Tena :(

Laku noć ljudeki iz Hrvatske!

:( za finu psicu, fina juhica :)

Ma gdje piše?????- Da pas koji laje, nije dovoljno kuhan????
Opet jedna u nizu bedastoća od la Prima donne ;-)))))))))

Uspio sam pročitati log. Vukovarka Ivana Kramer je prva u hrvata odstudirala Pravo za pse i neke druge domaće životinje

A jebala te la Prima donna.....;-)))))))
ZAOSTALA SI fejst.....
Dok malo bolje razmislim ......upravo si užasna kak i "TZV" vlasnici pesonja o kojima PIŠEŠ

ISTI KURAC samo malo.....jako malo drugačije PAKOVANJE ;-))))))))

Imam psa koji me tako lijepo sluša dok smo sami. No, kad ga u parku za pse odvežem i on se razigra s ostalim psićima, nema šanse da dođe k meni kad ga zovem :) Isto tako nema šanse da napravim dva koraka, a da on to ne snimi i dotrči k meni. Jedino na tu foru ga mogu ponovno staviti na povodac.
Eto, valjda ne znam s njim iako bih to jako željela naučiti. Valjda sam ga zbog silne ljubavi previše razmazila.

I nije mi to prvi pas. Cijeli život sam ih imala, ali ovo mi je prvi pas koji ima samo mene.

Niti robot ti se nebu vratili, i došel k tebi kad bi ti htjela.
Da samo znate kad roboti POLUDE ;-)))))))
EKSPERTI ne mogu na kraj s njima ;-)))))

PAMETAN pesonja.....a zakaj bi k tebi kad bi ti htjela????? Valjda mu je pun kufer tebe dok ste sami ;-))))))
Oče si malo odmoriti od tebe ;-))))))(

baš dobra tema. puno je tih pasa koji moraju izigravati djecu, partnere, ne znam ni ja što.
okrutno prema njima, prema prirodi njihovoj.