HIPOKRIZIJA

Imala sam jednog dragog prijatelja i dugo godina smo se družili. Obično petkom na čagici, a nakon čagice dugo godina (dok nije nabavil auto) dolazio je k meni spavati jer je živio van Zagreba i nije bilo baš veze za otići doma npr iza ponoći? I tako smo funkcionirali dosta ljeta. Subotom, nakon čagice, spravili smo neki ručak zajednički i nakon toga razlaz!

No, onda je on ušao u vezu, preselio svojoj dragoj i nakon par godina priča se raspala. Razlog, ljubomora (njezina, tako je on rekao)! Nažalost, oboje su patili iza toga i sjebali si prilčno život. On tako da je nastavio očijukati preko fejsa i interneta sa tim nekim frendicama (to je bio jedan od razloga razlaza) i posve je prestao izlaziti van. Život mu se počeo sastojati od priče: kuća-posao-kuća! I obolio čovjek na srce uslijed premalo kretanja i virtualnog života. Loše hrane kako se obično hrane muškarci koji žive solo. I sve to je uzelo danak. Nema ga više, a imao je tek 55 godina života!

Zašto ovo pišem? Pa možda zato što sam kamo god se okrenem, okružena ljudima (poglavito muškarcima) koji upravo tako žive! Žive virtualni život. Oni će svako veče biti na nekom sajtu…iskrica, badoo, tinder, facebook poznanstva, grupa ova ili ona, razgovori ugodni ovi ili oni u grupama na whatsap!

Sve je tu, šarena laža života koji to nije! Jer, to gotovo ništa ne košta (osim nešto minuta, ali više se nit ne zove na normalni mobitel već sve na whatsap? Jebem ja vas! I njih koji su vas na to natjerali. Nema više real life života! Ne ide se u kino, ne ide se u kazalište, kakva čagica, kakva šetnja, izlet, ne daj bože otić na neki koncert u gradu. O sexu da ne pričam, samo se gleda kak to netko drugi radi a sam ste posve zaboravili i ne možete jer ne prakticirate!

Sve u svemu, kurac od života i život od kurca! Da bar i to? Jer, nemrete virtualno jebat a i to vam paše! Za to ne treba napor, može se trkeljat kolko te volja, oblizivat se, lizat, svršavat…sve virtualno i verbalno i ništ ne košta! Ne treba čak napravit niti napor za kupit viagru ili neki gel za ženu ili obični kondom? Sve ide ko podmazano! Na žalost ili na sreću, nemrem ja to! Kad mi netko počne tri večeri zaredom pisati samo poruke i hitat lire a da pri tome ne ostavi svoj broj (ali onaj pravi a ne whatsap), gibam u vidu lastina repa! što da ja radim s tobom dulje od tri večeri tipkanja? Pa kako pa zašto, pa on bi, pa ja sam super….o tempora, o mores!

Ako je vama to ispunjen život, meni nije. Ja ću radije s večeri biti solo i bez ikakvih nus proizvoda u vidu zvuka, glasa ili što već. Dapače, uživat ću u svojoj tišini, nekom filmu ili pisati blog i kvalitetno pričati sama sa sobom! Znat ću da sam solo i da se ne zavaravam! I da, srce mi je zdravo, bubrezi još na mjestu, prostatu nemam a i rodnica mi nije posve suha! Za onaj pravi, stvaran seks. Virtualni sam davno prestala i ne mislim ga započinjati osim sa samom sobom! Pa ne treba mi tipus za virtualni seks, to mogu i sama!

Nisam još abdicirala...niti umom, niti tijelom a bome niti duhom!



Link

a volim i lovu potrošit za neki gušt, užitak...jer, sutra, tko zna da li ću moći i smjeti?

jutrom, a čitajući i eteov blog (ostavih komentar kao moj doprinos toj temi), jasno je da se čovjek propituje i sve više promatra svoj život? ne mogu ništa promijeniti što je bilo, ali ovo što je ostalo mogu se još malo potruditi da ga ne userem više no što moram i no što treba. recimo da se svaki dan iznova trudim u tome...a koliko uspijevam ha ha...nisam baš zadovoljna. trenutno pače, vrlo nezadovoljna kako i što uspijevam. ali...ali..kako ono kažu...sve će to mila pokriti šaš i trava, tak da...idem dalje! ako ništa, danas barem ne bauljam od sunca...ugodno friško...idem fingirat život i sreću punim plućima!

i kavica, pogled face to face...uvijek mi je draže takvo druženje s živim čovjekom nego li virtualno trkeljanje ovdje npr? više vrijedi jedna kava uživo nego sto poruka ovdje! nekako sam ovo tipkanje prerasla, valjda nakon skoro 20 let virtualnog druženja, više to ne želim. razmijenim par poruka i vidim....jel ima interesa za susret ili ne? najmješnije je kad su ovdje svi spremni za markove konake a kad spomeneš stvaran život, jbt teško je doć iz kvarta u kvart a kamoli na drugi kraj grada? dok sam imala auto nije mi bio problem bilo kuda....sada valjda i da ga imam neda mi se! često idem taxijem kud trebam, ali sve se više pitam...tko je uopće vrijedan mog vremena i truda...osim ovih par ljudi koje imam u svom životu!

uvijek sam se bojala uzaludnosti truda, a upravo me to pratilo baš cijeli život! i danas je zalud bilo otići...reći...zamoliti čak? gdje je nestao čovjek? kćer je sretno stigla kući, životinje su dobro...sutra opet arbajt! ja? kupila sam si smokve danas na jarunskom placu, popila kavu kod medenog i skoro pomisllila da je život lijep! da nije ove uzaludnosti i pitanja o čovjeku!

i mogla bih sada ovdje još trkeljat...ali neda mi se više zabavljati puk koji jedva zna čitati ali jock pisati! čak mi se više neda niti sa samom sobom pričati...dovoljno je da se mimohodno pogledam u ogledalo i sretnem jednu ženu koja je čak i meni nepoznata? ali, tu je i neka bude...moramo je primiti! reče mi danas frendica da luta obalom solo. a ja kad nisam dobro najradije lutam svojim domom i najbolje se osjećam u svom domu. svugdje drugdje ne bih bila dobro. ok, skoknut ću na koji dan malo sim i malo tam...ali toliko mogu podnijet još ljude...na dan ili dva. dulje ne! bit će bolje. valjda!

Zato starije žene naganjaju mlađe momke jer im njihova generacija ne može dat šta žele

Gameru, naj si laskati...bar u mom slučaju, probala sam i dosta mlađe (al su ipak oni mene "naganjali" a ne ja njih)i nije to neka prednost...netko il' jest ili nije!

"obožavam" ove kaj čitaju blog i onda komentiraju tam na pvt a nemaju tri čiste komentirati na blogu? općenito, ljudi jako zaziru od bloga i boje se reći kaj misle...ili ne misle! sve u svemu, malo je ljudi s mudima...a kaže tako jedan na pvt da nije valjda da se muški tak boje ići na kavu samnom? a nema pojma da sam popila stotine kava na iskrici i još sam živa i zdrava...nije me herc čopio! ne treba sve bukvalno shvaćati..ponekad karikiram, a kad napišem da muškarci nemaju muda za stvaran život ne znači da se boje žena...oni se boje sami sebe! žena je evoluirala ali muškarac je ostao neadrtalac pun strahova kao da je još na grani...a što ću im ja! hrabri naprijed, ostali stoj!

neandrtalac

i danas sam opet svašta obavila....i sutra ću put pod noge...pa dobacit i do mora...pa za koji dan i do kamačnika...sve nešto. a u stvari, ukurac! srdita sam i treba me proći ova ljutnja...kažu (u pravu su) da je najgore kad si ljut...jer time najviše škodiš sebi. ali, kako ne biti...ljudi su stoka! isprika marvi. neka, jedan ukleti holandez će tražiti svoj mir, a ja ga nemam. no, naći ću ga. uskoro, tako mi bog pomogao! moj anđeo čuvar će brinuti o meni, jer i ja brinem o sebi!

Sara fali ti jedan dobar zato si ljuta :))

lijepo, odi, odi...osvježenje je
a i da rit vidi malo puta, pa malo se pogleda ovo, malo ono..i veselje..i guramo dalje
kaj sad :))

btw. teme...otuđenja...je, sve ide prema tome, uljuljkali smo se u virtualnu stvarnost
i fkt je doživljavamo kao stvarnost
pa se ne treba ni sređivati ni posebnije, lepše oblačiti, a nema se potrebe ni svlačiti :))

i tak
novo doba, tzv novo normalno

mlađe dete mi veli...prvo si treba nabaviti biljku, relativno osjetljivu
pa ak biljka preživi godinu dve
onda ide ljubimac
i sve kaj ide u vezi sa time, mačka, a tek onda cucak
e ak to preživi svoja leta, onda možda i ako deca

al mahom ne žele djecu
jer jao


tak da bit će interesantno za ove demografe kaj jamraju da bumo "nestali"

al ko ih ionak pita

i nekome možda zvuči zabrinjavajuće
ja pak mislim da je odgovorno ponašanje

jer klimatske promjene
jer pogle cijene stanova, stanje ekonomije
i ono rintaj, rintaj

nekak si mislim da smo bili "sretne" generacije, i kaj se tiče ekonomije i kaj se tiče nekog ajd normalnog života,

i bojim se da smo prošli tzv zlatno doba
a onda ide oš neš sunovrat

rise and fall
bi bil proces