VRIJEME

svi sami sebi biramo društvo, zar ne?
i ja isto....
na neke smo usuđeni na poslu, braku i tome slično a ostale biramo, iz zadovoljstva, koristi, ugode, obijesti..
ali ne znamo u koksvom ćemo se društvu naći jednog lijpog dana na stranici dnevnih novina.. kad budemo mrtvi ...
i onda ono.. moja slika i slika ostalih nesretnika tog dana.... ja odmah prst do neke bake iz gračana ili srčanog bolesnika - menadžera... inače se nikad s njima ne bih ni našao u društvu, a sad vidi.. i svi smo ravnopravni( po veličini obavijsti) niko nikom ne dosađuje... isti .. uranilovka
kakva nepravda i u smrti moram bit s nekim društvom kojeg ne poznajem niti mi je zabavno... moja lešana faaca s osobne kraj stare slike nekog umirovljenika koji nije imao love za drugu... njegov život i moj jedan do drugoga ... za nama tuguju:

da, to bi imalo logike

tak je ispravite me slobodno

JEDINO TI OVO VRIJEDI OD SVEGA NAPISANOG
SVIĐA MI SE