U potrazi za pitanjem?

Što je to sreća? Malo sam googlao i našao da su sreća, užitak i zadovoljstvo sve emocionalna stanja u kojima smo zadovoljni. Usko povezano suosjećajem radosti, ispunjenosti, uživanja, blaženosti, veselja i sl. I zašto je tako teško biti sretan, i zašto se sreća u stvarnom životu uglavnom javlja na trenutke ne može biti ništa trajno? Valjda tako to treba biti od pamtivijeka još od kad je Eva nagovorila onog svog nesretnika da dira one još nesretnije jabuke, pa smo svi osuđeni između ostalog da budemo lovci, lovci vlastite sreće.



Imaju Švabe dobrih dokumentaraca, u jednom sam gledao jednog Kunta Kintu iz Afrike, koji je u svom selu bio vrlo imućan, imao je stado od 30 koza koju, dok drugi imali 6 ili 7, imao je najveću kuću u sredini sela, 8 žena dok su drugi imali tek 2 ili 3. Nije tu bilo gladi ni tuge koju neimaština rađa. A opet stadoše u selu na safari neki ljudi, imaše metalne aute i šatore s klimom. Televizor. I tada, i do tada sretni Kunta Kinta postao je nesretan. Ostavlja za sobom sve da bi u malom čamcu, krenuo na put da lovi svoju sreću. Ne znam dali je Kunta Kinta preživo prelazak morem ili je kao i većina njih sada u vječnim lovištima. A i da je ne bi više to bio ist čovjek, sada na dnu hranidbenog lanca, u nekom logoru sam jede raviole iz konzerve.



Tolstoj je divno rekao da je sreća kad se susretnu naša maštanja i naša stvarnost. Ali kako ukrotiti maštu da se druži duže sa stvarnosti. Danas kada razni mediji nam daju sliku idealnih sretnih ljudi. Slikice onih sretnih na FB ili za FB. Kada smo svi robovi toga. Kažu tko je iskreno sretan taj to ne dijeli s drugima, taj to egoistično čuva za sebe. Ne živi od lajkova i zavisti drugih.



Ima poslovica "para na paru uš na fukaru" mislim da je tako isto i sa srećom da tuga privlači tugu a sreća privlači sreću! Zato odite van kupite si nešto sitno, budite i vi sretni samo za sebi, barem na koji tren, bar na koji sat, i tko zna možda i ona velika sreća stigne za koji dan...