HIPOKRIZIJA

(zapisano 2013.g. " moj facebook ")

da parafraziram jednu blogericu od sinoć...imam toliko toga pisati, reći..al ne kažem, ne pišem...ništa! s vremenom i nekim bojama i godinama čovjek više ne rasipa ono što ima. iako ima puno. više no što treba za samog sebe. no nije sklon više samo tako rasipati to što mu je od viška. pušta neka teče, oteče. unatoč toga, još uvijek puno previše toga ima. i onda uhvatiš sebe kako promatraš sve to svoje koje ne želiš da je tvoje. i htio bi dati, ali ne samo tako pobacati...razasuti! ne ide to više tako. pa ispada da ne spremaš više zimnicu, al spremaš svoje emocije, davanja, htijenja, želje...kao da će netko to iskati? i hoće. iako uvijek netko drugi nego li što smo mu namijenili. i gotovo da bi uživao u promatranju tog života, samo da nije tvoj? al jest tvoj i nemaš onaj neki drugi. probni, pa da znaš kako bi u onom pravom. what done can not be undone! pa tako, kada pošalješ sms nema povuci nepročitanu poruku ko na nekim sajtovima. ili kad zavoliš nekog, nema "vrati meni moje krpice ja ipak ne bih s tobom jer je preteško"...etc. a s tobom neću zato što si ti težak sam sebi. a meni je i previše moje težine. te tlak, te šećer, te pička materina...kako se uopće prepoznati i dotaknuti u moru..ne smiješ, nije zgodno, ne bi trebalo? dođe mi da skončam u širokom luku ko onomad ljuba tadić u kiklopu! strujni luk i basta! nema više šarene laže želja, očekivanja i kada sve znaš. kada znaš i da su kremšnite u samoboru samo još jedan pokušaj ne tako dobrog kolača! i kada je neki dobar film ipak samo replika već tolikih dobrih da uželiš neki...loš? ili pak da ti se konačno dogodi da ti se dopadne netko kome se i ti dopadaš? bi, da nije previše toga zapisanog još od glinenih pločica...smijemo li uopće išta pokušati više? osim otaljavati dane, mjesece, godine...parnjače su već davno u ropotarnici! valja uhvatiti (al kako kad to nije moja brzina) neki kasni voz za minhen. spavaća kola, ako već ne kupe prvog razreda? dugo nisam putovala vlakom, predugo! kažu da tamo svaki vagon ima svoje ubrzanje, usporavanje...a zajedno da čine...kompoziciju! dugo već nisam nijednu sliku s kompozicijom stvarne sreće okačila o zid. možda da ju objesim, tada bi tamo i ostala?

još jedna nedjelja! deja vu

ha ha taman se ulogirah, a stiže poruka...jedan 30 let...kaže, mlad, ponentan, izdržljiv...isprobaj me? pa mi žal kaj nemam neki grunt za obrađivat da dečko malo potegne...onak čupat pa sadit krumpir, zelje i ostalo zelenje!

razmišljaš li ti razmišljaš :) cijenim ofcrs
al sam da ti velim, znaš kaj bi sada u ove tjedne, al ozbiljna sam, trebalo činiti

zapravo niš

već mirovati i gledati Kaj i kak Drugi delaju, pričaju

dakle budi malo promatračica
ne iniciraj, ne nudi se, čekaj
i da to jest nama nestrpljivima teško, ali je ovih dana tjedan nužno

jer od bilo kakve akcije upetljavamo se u dodatno trice i kučine i gubimo sebe i energiju

dakle ono kaj ti se sviđa reci - da
ono kaj ti uzrokuje nemir, neugodu. tomu .reci - ne

i ide, kaj je najveći štos ..ide..
samo malo vježbati

e i da, mali podsjetnik a svidjet će se i tebi, vodi unučicu na onu izložbu/muzej u ilicu...o pričama, vjerovanjima, staroslvenskim božanstvima i sve tak

tnx dona, nekako sam baš večeras i sama došla do tog zaključka...trebam pustiti! moj glupi ovan u marsu misli da se stalno mora boratiti za sve i svakog! cijeli život tako ratujem i sve mogu...a u stvari treba druge pustiti da ratuju i bore se za mene a ne ja za njih! a glede unučice, bojim se da nebumo tako skoro...počela je škola, a ja imam neke "sudare" s liječnicima tak da...bu to malo pričekalo, ali je u mojem rokovniku da trebamo tam otići i da bi to bilo zgodno! tnx