HIPOKRIZIJA

Konačno sam se u subotu „dokopala“ Vintage ind.bara. Pa ljeto i vrućine, pa moja jesen po bolnicama i zapanjenost stanjem mojeg srčeka i krvnih žila, pa unučica koji vikend, pa dragi, pa čuvanje pesa…. držali su me podalje od svih plesnjaka.

I onda konačno dođe i taj dan da se vratih na plesni podij! Avaj. Standardno moje društvo proširilo se za mog dragog koji ipak nije mogao ne pristati na moj poziv za čagicu. I bje super osjećaj bit na čagi s nekim tko je tvoj. Moje društvo je super, ali ja više nisam super. Čak su u neko doba počeli puščat i moju mjuzu, stvarne 80-te!

Queen, J.J. i hrpa metalice, rocka…uživancija! I krenem ja žestoko kak ima biti. I malo malo pa odem sjest. A ljudi se sve više zagrijavali, moja frendica je baš bila u elementu….mladi (uglavnom)i nešto nas staraca. Srčeko lupa, jer želi plesati, dviljati kak i treba na takvu mjuzu…ali…ali. I odustala sam posve tamo negdje poslije 23h…a nekoć sam znala tako i do 2 ure?

Nema više, njente, zero, nothing! Odnosno, ima ali s posljedicama. Nakon ure ili dvije čagice, ostala sam bez daha! I valja se pomiriti s tim. Život te pouči da nadomak sedam banki nemreš se više ponašati kao da ti je pol stoljeća. Ova godina mi je donijela neke ljude koji nikako nisu shvaćali (još uvijek ne shvaćaju) da sedam banki znači kraj života. I da moraš brzinu prilagodit vremenskim i inim uvjetima. Ili sklizneš u ponor. Pa sam ja tako neko veče shvatila da nema više plesnjaka, ludovanja i ludiranja na moj rock. Ja sam bakica, ali čak nisam niti to jer tak rijetko se mogu bavit s tom jednom jedinom unučicom. I valja to prihvatit. Ako ne, šlopit će me. Iako će me šlopit kad-tad, pa bi i to mogla biti moja opcija? Ali, ja sam razboriti i dubokoumni škorpiončić koji nadjača ponekad svog autohtonog vodenjaka, kojem se živo jebe!

Zato sam i hitila ovih par fotki s čagice od neko veče kao nove priloge mog bloga i kao spomenar, jer iskreno, odoh ja u ropotarnicu! Čudo je da još uopće i migam a kamoli plešem, imam dečka, ljubim, žudim…sve što ne bih smjela. A ponekad niti htjela. Gdje je onaj miran život penzićke? Kad će to u mom slučaju nastupit? Iako mi je uglavnom dan penzionerski…a onda ova ribica iskoči iz vodice, napravi salto i opet bućne. Jednom, kad dođe vrijeme, neće se više voda mreškati, neće biti novih izrona niti urona. Valja biti spreman, moj Horacije!

Idem sad u svoj samotnjački život! Jer, nemam ja s kim pričati…niti ovdje, niti tu doma, nigdje! Kako i nikad ili rijetko jesam. I dosta mi čekat cijeli život svog Godota (S. Beckett) koji nikako da dođe. Jer, on je u stvari u meni, ne treba mi neki drugi jer ga nema. Sve što trebam imam u sebi. Ponekad poneko to moje ja uspije ulovit i podijelit sa sobom, ali rijetko, malo ili pogrešno. Je, ja sam romantik (reče mi jučer), ali kako bi svijet bio jadan da nije nas takvih? Pomažemo živjeti, vama, koji niste takvi! Umjesto vas smo glupi, budale, klaunovi, žudimo, želimo, patimo... i sve ono što čine ljudi koji znaju voljeti i koji su romantični!



evo malo i atmosfere (j.j., queen)

Link

Link

Link

kak vam se sviđaju moje črljene šlapice? btw sutra ću hitit jedan dobar članak koji nam govori što je to zaljubljenost? i zakaj se osjećamo tak kretenski. i kako doći do treće faze (moj "trofazni"d reče da bi htio biti taj) koja znači ono čemu želim doći. nikad nisam...ali valjda ću? ako i ne, znam da postoji. eto i znanstveno dokazano (iako često osporavano)...jung, froud...neka su oni meni objasnili moj "kemijski sastav"! dobro vam jutro želim...ponedjeljak...hm...glupi dan kada samo počinjem ponovo brojati dane...ispočetka nakon sedam dana!

freud (nije fred, tak se zove pes moje unučice a nije niti froud)!

he he....ovo je pravi blog! ima fotke, ima tekst a ima i link! jedino je dan pogrešan, ponedjeljkom su svi umrli, a neki blogeri su i...izumrli!

odoh

Što ti voliš slikati samu sebe!

Volim, ricambi! Dugo mi je trebalo da konačno počnem voljeti sebe! Uspjelo mi je iako ne još onoliko koliko bih htjela i kako se čini...no, staram se i dalje!

Neka, slikaj se pokaži, samo naprijed Sara, pun mi je kufer dosadnih trkeljanja ni o čemu!

Samo jednom se živi.

Bas lijepo :)

tnx đusi. iako kažu da bolje zgledam u stvarnosti iz čega bi se reklo da bolje da se ne pokazujem na fotkama? ali, veseli me ponekad pokazati se.

tak je slova, ako skrivamo sebe od sebe i drugih, kad ćemo se pokazati? ja ne vjerujem u onaj drugi život i imam samo ovaj...pa nek se vidi nek se zna ha ha

tnx confesing...i tebe je lijepo vidjeti opet ovdje i pročitati kaj pišeš, iako se obično tu vratimo kad nam baš i nije dobro u real life...no, ne treba se prestati nadati da ima netko....i treba pričati i pisati o svemu...zato i postoji blog i ljudi!

u stvari, došla sam se pojadati...tak je mračno! skuhala sam si kofi u pol tri (rano) a zgleda tak mračno ko da je već pet uri? hladno, ružno, tužno...neda mi se van (hladno je), neda mi se bit cijeli dan doma...llijena sam i nazvati ljude na mob...užas! gdje sam ona ja od subote? nema je...zato i treba živjeti dok vas ima, jer sutra već tko zna...tko zna (kak veli sandra langerholz, većina nema nit pojma tko je ta, i čini mi se da je i ona pokojna). ovih dana je opet mrlo pun kufer razno raznih važnih ljudi koji su nešto značili u 20. stoljeću! svve je to pase

a otužan je i ovaj blog, jer ga mi činimo takvim, jer smo i mi takvi...i kaj sad? odustati? od bloga, od života, od sebe? ček da kavu popijem, bum razmislila!

a vidim da smo krelec i ja egal u broju komentara! što bi značilo da publikum jednako zanimaju moje noge i politika ha ha

o krelcu kao spisatelju ne bih ovom zgodom, ali za takve postoji jedna zgodna kovanica (koju sam baš sad skovala)...nije čovjek enigmatičar, al je...kopipejstičar!

dok pijem kavu i en sigar, voljela bih da se netko igra s riječima...sa mnom? ok, vani je hladno i nije baš za pješčanik...ali ovak prek veze bez veze...on line. umreženi, uvezeni, zvezani...kak da vas napeljam na greh?

dok se stara dama (evropa) o kojoj priča krelec (koppejstičar), probudi...ja bum zaspala (nejde mi to prek dana) toliko ste mi zabavni. zabavnije su mi čak i križaljke. počet ću ih javno, ovak na blogu rješavat....da vidim jel ima odaziva?

uopće više ne dejtam na toj iskrici (to sam nekak i obznanila tam na profilu), ali bez post kard dopisivanja, bez bloga...koji mi je smisao platit premium?

imam 366 tv digitalnih programa sa 300 filmskih, ali i to sam prerasla. jedino da se vratim heklanju? vesti nikad nisam znala. a ni štrikati, osim verbalno

otkad ne znam piti kavu (šljuknula sam ju) niti pušiti cigaretu (popušila jednu) više nemam nikakvih zanimacija oliti poroka. najveći porok mi je, kak bi rekel moj pok ex...potrošač sam zraka! toliko o meni, vi ste na redu...poklonite se i počnite?

vidim, kopipejstičar se umoril, pa idem i ja...

u stvari, mogla bih ja mljeti još dugo...dugo..ali mene umori nemuštost ljudi, siromaštvo duha, bogatstvo imanja a ništa bivanja! otuda mi tolka zaduha zadnjih par mjeseci...godina...desetljeća? ima li imalo...ne dobrih, ali možda pametnih ljudi? itko, nitko, svatko!

odoh, drugi put! ako bude danas treći put, bude i prodano?

neka si :))))

se izvela i bila i da ste bili (y)

a ak je bilo toliko bolesti i prehlada i svega i svačega a bila si spomenula i coronu, naravski da nemreš odmah biti fit
i korona je zaebata jer umor, spavanje, kratak dah itd itd tjednima, mjesecima poslije
a i srčeko

uostalom treba vježbati, jer od "čuvanja" niš

dakle za dva tri mjeseca si opet ok

a ak imaš štenge do stana, probaj makar 3 kata pehaka, gore..a dalje lift ak si višlje
jer to spada u kardiovaskularne vježbe
a to su ti morali i reći, zar ne?

i kaj smeta ples dva, pa sjesti

neš ti problema

ok da, i je kužim, godina proizvodnje, al pitaj Đus kolko ona prohoda i prebiciklira doma...na spravama...pa često je o tome pisala...

dakle moramo se gibati
ak ti velim da srećem masu penzionera, ozbiljnih, koji špartaju po sljemenu, pehaka do gore...a isto dijagnoze kaj si misliš đizzz kak je opće živ/živa
ali volja jer volja je bitna i ne odustati

kad se ukotvimo u fotelji, i počnemo puštati korenje, fakat je gotovo i ide prema kraju pa je svaki idući puta teže se pokrenuti---

dakle plesnjaci čekaju, makar na mjesečnoj bazi...a i sve je bolje nego biti pred Tv,om..

btw..lepa ti je pozadina i čitljivo je i ne naprežu se oči

(dio ovoga se tiče i Patricije, kaj se inati, a bzvze)

ne kužim kak je sad sve prešlo na crno bijelo?

mah dobro :)
nema veze

dobro jutro dona! ma ni ti nisi loša za svojih 100 let! haha..šalim se. da, sve si dobro rekla kaj bi trebala...ali, znaš,otkad sam ostala bez pese nemrem više sam tak hodati po savskim pustopoljinama. ok, blizu mi je jarun i odem ja obavezno dnevno tih 4-5 tisuća koraka, vikendom odem i malo više. ali, nemrem ja više...fakat boli noga, zaduha i tak....a i nemam baš s kim. kad se dokopam svog dragog (koji stalno radi i nema vremena) bum ga zgrabila za malo ozbiljnije šetnje? imam ja jednog frenda koji svaki dan hoda i mogla bih mu se pridružiti (ionak pijemo kavu par dva puta tjedno), ali on pređe dnevno 20 tisuća koraka a to je meni preveć!

a ovo za pozadinu i mene čudi, dok je tam vani lijepa siva i da se fino čitati i kad kreneš u komentare sivo postane crno. nije baš nešto, iako sam i to imala kad sam bila nick menibezmene...tada sam bila u crnoj fazi! ali, nisam niti sada baš bolje...nešto sam baš mračna, ko i ovo vrijeme?

ne znam, bicikl nikad nisam voljela zato kaj mi je gornji dio tijela (vrat i ramena) nepokretan a to mi onda smeta...važniji mi je taj dio nego li noge. a nemam problema s kilama...evo, i sada sam na 66 kg...što je za moje godine i visinu (163) posve ok!

o da, korona me sjebala definitivno.osjećam kak manje mogu nego prije ovih zahvata (baloni u žilama). a čitam kak ostavlja i ovaj blaži oblik trajne koronarne posljedice! no, bum se ja rekuperala i popravila to...do slijedećeg plesnjaka. kak velliš, jemput mjesečno je čisto dosta

a tv ne gledam, osobito ovaj hrt. palim ga tek podvečer, da vidim ima li kakav dobar film...i onda uglavnom ima neki, pa to pogledam i šlus. naravno, i prognozu vremena ha ha

a glede teme brisanja blogova (krelec, pat i sl) ja više naprosto ne komentiram kod tih blogera jer fakat je glup osjećaj, kak veli đusi, nekaj napišeš i onda to nestane. jer, bloger ima pravo obrisati svoj blog i to je ok ako je to povremeno, ali ovi kaj ih stalno brišu zaboravljaju da blog nije samo ono što oni napišu već i komentatori čine blog. dakle, ako kaniš obrisati, obriši...ali zatvori komentiranje ili napiši da ćeš obrisati pa da vidiš kak ti ljudi ne bi niti dolazili. too je za mene kultura(ne) bloganja i pisanja!

danas (barem ujutro) ne pišem blog..tromjesečnica mi je! idem to proslavit (il se napit) nije bitno :)

napisala sam jedan blog na tu temu sebi u kompjuter, al ga neću objavit...jer jer...je preintiman i osoban! zove se "naša četvrtina". bitno je ponekad izbacit iz sebe neke misli, riječi...pa makar nikad ne ugledale svjetlo dana. kava popijena, idem u ovaj sivi, tmurni dan. danas sam bolje nego jučer, a vjerojatno lošije nego sutra. kak veli onaj u dolly bel, svakog dana u svakom pogledu napredujem prema...p.m.

eh, ništa od "trofaznog" teksta o ljubavi, kaže forbiden. moram se malo pomučiti da vidim kak ću to objaviti jer neda c/p, ali neću odustati. do tada au revoir! btw jučer nisam niti slavila niti se napila...ali bilo je dobrog roštilja, dobra kava i pregršt...riječi i dodira! za prvu četvrtinu, posve dovoljno!

Moram, a neda mi se, napisati novi blog, ako ništa da ovaj maknem s naslovnice?

ajd mala (patricica), kad me već spominješ nek to bude pismeno? jer, ovo kaj si ti napisala je nepismeno! i još k tome vičeš (velika slova)...pa da te citiram:
"KOMENTARI SU ISKLJUČENI JEL JE @SARA REKLA DA NIJE U REDU DA POSLIJE IZBRIŠEM SVOJE BLOGOVE!"

dakle, ne kaže se, u dotičnom kontekstu, "jel" već se kaže "jer" . i to sam ti već par puta spočitnula al nejde pa nejde nepismenost iz bosanca pa makar sto godina živel u zagrebu? kak ovaj koment nisam mogla hitit tam na blogu, eto ostavih ga ovdje...nek svjedoči do slijedeće ture tvoje nepismenosti! uživaj!