nemoj
i tak..
sjedim u naslonjaču...buljim preko dva ekrana u zid zelene boje i noge me dižu ižele me nekud odvest...nekamo...dalje od mene..
obuvam cipele..spremam nož..uzimam putni štap i odlazim u polja
cipele mi se oblače u blato.
njuška mi upija sirove mirise preorane zemlje,trnja i masnih tračnica željezničke pruge
ne mogu ući u trag svojim mislima
pobjegle su nekamo
vidim samo blato ,travu i živicu
na obzoru autocesta
neki udaljeni ljudi u svojim sarkofazima koji se ne mole za svoju sreću...
pomislim da si pustim muziku...al...jebo i mobitel i slušalice...oskvrnut ću ovo nesveto mjesto i zemlju
sam ću sebe unizit
koraćam sam sa sobom izbrisanih misli i želja prljavštinom drage naše majke zemlje
i znam
da nije zemlja ono za šta ju mi dajemo
pojest će nas prije ili kasnije.
sve moje želje neće promjeniti baš ništa
sve zablude koje ste iskovali u vašim glavama...zaista ništa ne vrijede
nekad sam u svojim šetnjama znao naći raspadajuće leševe divljih svinja,srna i lisica
nisam siguran koliko su bile svjesne u trenutku smrti koliko svijet gubi...ili koliko one gube
isto je sa ljudima
ta blatna zemlja nas ne treba..mi smo samo privremeni ukras koji joj već ide na živce...
Link
31.03.2025. u 23:06 | Dodaj komentar
Dobro ti jutro Đuro!
Jako mi se dopao tvoj zapis i da....baš me jedna tvoja rečenica ponukala da napišem nešto što je sigurno tako ..jedino što mi ljudi...ma ..mi ljudi svašta umišljamo.
Recimo...neki umišljaju da su netko i nešto a ..imaju i pravo jer to pravo im mi dajemo kada ih uopće primjećujemo.Svi smo mi mali pod ovom kapom nebeskom i tako prolazni kao i ovi leševi na koje povremeno nailaziš.No...ova priroda će prije moći bez nas nego bez tih leševa jer....one pridonose planetu,a mi ga uništavamo.Preveliku si važnost dajemo...a tako smo trenutni i mali:-)))
Autor: arapo | 01.04.2025. u 7:41 | opcije
dobro ti jutro đuro! hvala za ovaj krasan, ljudski, zapis! i znaš kaj, neki ti zavide na toj zemlji...da možeš tako izaći van iz kuće i zakoračati poljima, livadama, šumom. majčica zemlja je zakon. često kad šećem radije hodam po zemlji nego po asfaltu, posve je ddrugi osjećaj. uživaj u tim kratkim trenucima sreće jer svima nama koliko sutra već će doći kraj!
Autor: sara_tera | 01.04.2025. u 8:51 | opcije
Usta puna zemlje
Autor: Montyp | 01.04.2025. u 20:22 | opcije
hvala cure
Autor: djuro22000 | 02.04.2025. u 21:12 | opcije