slow motion...
...skineš nepotrebni teret sa leđa, zaviriš unutra i ne možeš vjerovati...pretežak ruksak prepun lažnih nadanja, bezrazložnih opsesija, glupavih i nepotrebnih želja, žurbe prema novim greškama, očajničkih krikova straha od budućnosti... ...sve do jedne stvarčice unutra- NEPOTREBNO; ostaviš sve u grmlju niz cestu i nastavljaš put; lagan, slobodan, sretan...napokon rasterećen... ...i nema više crnih misli, nema više brige... sutra ionako donosi svašta, crticu bijelog, a bogami i crnog i nema brige, samo polako, korak po korak... i već sam sretna, nije mi teško, leđa su slobodna, mozak prestaje kuhati, otvoren je za neke veće spoznaje... a srce? naučilo je uživati u malim stvarima- kapljici kiše, osmijehu djeteta pred zgradom, listu u obliku srca na balkonu, povjetarcu u pravi čas- a velike stvari? one će ionako same doći... nenadano i kad bude vrijeme, same...
02.08.2005. u 18:24 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar
a ne, to ti je puteljak u mojoj glavi ;) (hvala za komentar-isto lijep)...
Autor: butterfly7 | 02.08.2005. u 18:28 | opcije
prelako, i time, nepodnosljivo! :))))
Autor: prilagodjen | 02.08.2005. u 20:38 | opcije
..zadrži osjećaj... :) ..koliko god možeš...
Autor: PersonalJesus | 02.08.2005. u 21:36 | opcije
..slika, znam ja za boljih dvadeset... ..vidiš tiseće slika gledajuć jednu... ;)
Autor: PersonalJesus | 02.08.2005. u 23:42 | opcije
bilo je i vrijeme da shvatiš...
Autor: gazda777 | 03.08.2005. u 22:46 | opcije
najjače!!! (još ak je tvoje...)
Autor: purpled | 04.08.2005. u 1:41 | opcije