Moja riječ nema smisla...

...nije mi bez veze ispalila zubarica pred nekoliko godina:" ti si stvarno klasa optimist!"...uz podli osmijeh rubom zločestih usana.zato sam i promijenila zubara...
..preskačem lokvice i samu sebe nađem kako letim...letim svojim poljima, letim svojim livadama, svojim filmovima...u svojoj sam izmišljenoj priči...i tako mi je dooobro...
..a onda tup!
...prepreka na putu, a bosa noga nađe se u lokvici...opet novo otrežnjenje...
...pa zašto me jednostavno ne pustite da živim u svom malom svijetu? tamo je sve tako lijepo...šareno i mekano...zašto mi stalno ružnim glasom morate vikati:"pa ti si stvarno klasa optimist!" da, jesam, PA ŠTA?!

joooooooj daj... što ti briješ....? (sad ću opet napisati pa ću tražiti da brišeš. baš me briga.)

:))) heh, a to samo ti možeš ;)

dva put ;)

De ne kenjaj ,tupane jedan polupismeni:)))ti si jedan od onih kaj misle da prepotencija znači kad možeš i previše karat:)))jako si bistar...(za kinga jer ga volim,onako kao što lavovi vole usamljenu zebru)

davide, dobit ćeš po pićci. odpandžaj!