Ženturača

Lutam neki dan Kauflandom, ljudi oko mene jure, kotači na kolicima cvile, djeca vrište, hoće igračke, hoće bojice, hoće bicikl... Jedan muškarac vaga krumpir i taman kad ga je spuštao u kolica žena iza njegovih leđa cinično procijedi:- Svinjo, jel i na tome stediš? Luksuz su i mladi krumpiri? Da ja onda i ne gledam ništa od ovoga što ima oznaku najbolje klase, ha? Ti nećeš zaspati od muke ako potrošimo više od 100 kuna...
Vani je stegla studen, nema veze što je proljeće i travanj, pingvini svejedno traže vizu za Havaje... Ali unutra je toplo. Super. Ne ide mi se doma... Kladim se da tamo nije iznad 10 stupnjeva. Gledam u nekoliko vrsta smrznutog oslića, razmišljam što bih skuhala od njega..... Ma nema se tu što misliti. Panirani oslić i krumpir salata. Mljac!! Nek' se žali kome smeta. Nitko se žaliti neće.
Na kasi me dočekala nadrkana žena koja je radnici za drugom kasom objašnjavala da joj je dosta toga, pa nije enciklopedija da zna cijene artikala napamet... Nitko ne radi svoj posao kako treba...
Opa! Moj je račun prešišao 400 kuna! A ja sam došla samo po ribu, mlijeko i sokove.... Dok trpam tetrapake u kolica ugledam onaj par što je kupovao krumpir za drugom kasom. Njihov je račun 95 kuna. U, majku mu.... Možda bi i meni dobro došla jedna onakva svinja.
Taman kad sam mislila otkotrljati kolica do ulaza ugledah rasprodaju naočala. S tri metra daljine pikirah jedne sa narančastim stalkima. Koliko? 30 kuna. Prodano.
Na izlazu me dočeka sumoran dan i studen vjetar. U džepu napipah naočale. Kad sam ih stavila na nos sve je izgledalo drukčije! Odjednom svijet oko mene obasja sunce, prilazi mi neka bakica i zamislite - smije se! Cool....

dobro je. tvoje pisanje se nastavlja. naravno da je dobro. i duhovito. puno književnika (il kak se već zovu) ti može(samo)zaviđati.
sve naj...

Svaki tekst sve bolji i bolji :-))))))
Hoću i ja narančaste naočale :-))))))