ALI NEKIH STVARI IMA....
Vidim delić svog poljuljanog samopouzdanja u pogledu slučajnog prolaznika. Prilazim nehajno i otimam ga, naočigled zbunjenog vlasnika. Ne stižem primetiti tirkizni odbljesak njegovih očiju.
Pronalazim poslednju kap nečije mladosti, ušuškanu između crvene i ljubičaste, nakon dugo očekivane kiše. Uzimam je hitro,pakujem u najdublju ladicu sećanja, ostavljajući prazninu u kojoj se kreću rastapati boje.
Osetim notu životne radosti u mirisu opalog lišća,udahnem je svom snagom, preskačući samouvereno zamke s godovima.
Trebalo bi da je to sve.
14.09.2005. u 0:40 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar
Vidim sebe u njegovim očima i SAMOPOUZDANJE je tu!:))Sve ok malena?
Autor: neidentifikovana | 14.09.2005. u 2:14 | opcije
just fine, kad si mi ti tu:))
Autor: LukreziaBorgia | 14.09.2005. u 2:19 | opcije