Dnevnik jedne kućanice

Sinoć smo kolegica s posla i ja pratile dicu na tečaj engleskog i s nama je bila i njezina frendica. Kako triba sat vrimena čekati da dici završi sat, otišle smo na kavu u Gradsku kavanu. Cilo vrime su se cerekale na neke svoje interne fore, sve nekakve aluzije na seks. Društvo za šankom i konobarica su stalno pogledavali za naš stol i valjda se čudom čudili našim individuama dok je Thompson u pozadini svirao. Možda mi je tribalo biti neugodno zbog tog debilnog društva. U početku i je, priznajem. Ali nakon svih sr... ružnih situacija i događaja koji su mi se nakupili, doprlo i meni do uha ono:"Pukni, puško, poludit ću...", tako da sam se uključila u razgovor i na pitanja kolegice da kako ja to uništim svaku metlu na poslu, da što ja to radim s njima, odgovarala onako kako sam znala da ću razgaliti srdašca njihova. Ne znam jesam li uživala gledajući kako svojim histeričnim cerekanjem prave budale od sebe ili mi je samo bilo drago da bar nekoga mogu malo razveseliti. Ili sam samu sebe uvjeravala kako ima i glupljih od mene. Kako bilo, bilo mi je lakše nekako. Fala, Marko!

Ti si zapravo pjesnik!?
Bravo!

mene je naslov oduševio :))

ah, hvala....:))

Šta se tebi dogodilo? ;)))