dvi tri riči

Da li ti ikada padne na pamet, kad onako bezveze prelistavaš kalendar, kako svaki datum nesto znači, naravno, za tebi neke nepoznate i daleke ljude,
uostalom kao i nama onaj naš, vidiš, stigle su pripitomljene i zaobljene ali ne mogu me prevariti, to su te tvoje divlje kiše,otmjeno razlokvane ulice i naši tragovi u onom parku i u duši.. žurio sam se i zamislio onaj isti taxi koji nas je vozio ono veče, kaže da nas je zapamtio- i ja sam, i ono kad sam ti onako nespretno poderao hulahopke, sa svim sitnim lažima kako ti je dobro i kako ti nikad ni s kim tako nije bilo...Šta radi tvoj stric?Je li prodao auto?        Još uvijek te volim,gledaj me u oči dok pričam,zaista te volim i nisam ti vjeran,uostalom to si i onda znala samo nikako da pronadjem te tvoje nervozne oči i koščate prste,a soba više nije onako uredna makar se jos osjeća tvoja kozmetika,tvoje haljine,i malogradjanski ukus..hm o čemu pričam trebalo je nešto, sasvim nešto drugo da ti kažem krive stvari u krivo vrijeme, ne svidja mi se ta nova frizura, samo kažem- ne moraš preda mnom biti sretna,ja te znam,eh, htio sam reći nešto lijepo i nešto nostalgično i htio sam da te povrijedim i htio sam svašta, vidiš da sam zaboravio- zbogom,i pazi da te ko ne prevari, mračni su haustori, ima svakakvih ljudi,samo desnom stranom..neki dan sam opet bio tamo u onom parku,tražio sam tragove,nema ih,isprala ih kiša-i stope se istope..I bilo je strašno blato i najgore mi je zbog cipela, sutra ih opet moram očistiti..
 
                                             (Z.T.)

o, jako dobro.