Vrapče

Nije kao nekada!Sad su rešetke nekako udaljenije od prozora.Hladan vjetar fijuče kroz krošnje i mi.Dokle?Zašto?U čemu?Oni su.A mi nismo.Mislim prvi,a mi drugi.Jako je bolno to uzeti.Morski se krastavac utapao.Njegovo beživotno tijelo plutalo je blizu obale.Gomila se unezvijerila.Nastala je cika i lom.Dijeci su pokrivali oči da ne vide taj užas!A onda,neki debeli švabo hrabro zagazi u vodu.Dok je žurio prema trpu,u moru su ostajale brazde zapjenjene slane vodurine.Uzeo ga je u ruke i odmah počeo sa oživljavanjem!A onda se okrenuo prema kupačima,namjestio neku odvratnu facu i promrmljao nešto.To nije bio trp.Neko je dijete učinilo nuždu u vodu.Strašno!A kroz prozor se vide i oblaci.Sad će doći i sestra.Danas su na redu one naranđasto-crvene tablete.Od njih mi bude dobro...