d-IVA-n DAN !

   Čuj, Ivuška, nisam htio proći, a da ti se ne javim, znaš, ne bi bilo lijepo znati da sam bio kod Zita, a nisam kucnuo i na tvoja vrata. U redu je to,a?
   Pa, naravno, prijatelju, naravno...govorila je odmjerenim jednoličnim glasom, uvježbanim tonalitetom samo za ovaj trenutak koji je, znala je, trebao ipak jednom doći.
   Zit mi je rekao da imaš...da te netko čini sretnom. Drago mi je to, Ivuška, baš drago, vjeruj...I ne boj se, neću o prošlom vremenu, više uopće neću, nisi ti zaslužila ni djelić tog tereta.
   Ostati mirna, ostati laganih, usporenih kretnji slažući papire s hrpe manje na hrpu veću, ostati izvan ove kancelarije i daleko od njegovog glasa...to je sad bitno. A možeš ti to, Ivuška, možeš, dobro ti, djevojčice, ide.
   I da, pozdravila te Kata, čim je čula da iden u Zagreb, doviknula mi  s ponistre- I ljubi malu! I uzmi mi one mirisne sviće od limuna, tamo u ulici di nas je mali Šime čeka onda..... Mislim, rekla je to da te poljubim za nju, mislim, neću ja sad to tako, više je to u ričima...
   Naša san i šugaman što smo,...si ga ostavila onda u Srimi kod Bilog, bija je, zamisli čuda u mom kuferu, ali doli, na dnu, zavučen ispod one škure pregrade što je imaju ti današnji kuferi. Nisan ti ga donija, namjerno, da te ne lecnen, mislin, zadržat ću tako dio lita uza se...Ne zamiri, Ivuška, dobro je njemu, uvik je najprvi , gori na vrhu svih složenih šugamana. I šareni se, milina je pogledati ga svaki put kad otvorin livo krilo ormara.
   Njedra su se nadimala sad već jako, panično je pogledavala di je ta klamarica, ruke, ruke zaposliti treba, onda će se i misli primiriti. I Srima i Tribunj i...sad je dolje hladno i puše i ne bi nitko poželio ostaviti centralno i toplinu stana i boje grada...
   Pa,..iden ti ja sad, Ivuška, i ne zamiri...Samo san ti se tija javiti da ne pomisliš...i bila si mi draga, puno, puno draga. I sad si, i znan da nema nazad, Meri je neki dan sama mi rekla- Aj, povrati bar tilo meni, kad dušu ne mož´...A ja se trudin, obeća san da te neću obaći, ni nisan, da nisan mora proći ovuda, ne bi, znaš da ne bi...aj, guštaj i uzmi sve što ti ovaj život pruža i ...ne zamiri mi,Ivuška, nisan tija, ispalo je tako, a zaslužila si najlipšju kartolinu tog lita...
   Oblaci su plovili nebom ka`  lađe od perja  i zvuk je klamalice odjekivao poput propelera što para plavetnila. Tamo negdje iznad morskog ništavila.
 

lijepo je ovo, draga :)

rastužilo me, bolje da nisam ni čitala...

ajme meni

lijepo, ivice, jako lijepo :)

koja slika divo, i osjecaji.. zakon :) iznenadila si me...

ja uopce ne govorim ovako ;(

na ovo bi i najtvrđi zaplakali.