NJEŽNOST

...kaže On meni; "Pokloni mu se."
i mislim se ja, a zašto bi? .....nije Bog, nije Kralj, nego samo čovjek... i pitam ga to...
...tad mi reče; "Svako živo biće je dio Boga. Pokloni mu se."
opet upitnici iznad moje glave, pa po tome bih se šetajući korzom svima morala klanjati... golub bi sletio i mrvice s korza jeo, a ja bih mu se morala pokloniti... jer je živo biće...
vidio je da se lomim u pitanjima i nedorečenosti, pa me pogladi po kosi...
... "Sam naklon nije bitan. Bitno je da to osjećaš."

osjećaš li?

da... ali sada vježbam naklon... krenula sam od sjenica u vrtu ;)

Klanjam se samo Bogu i to u crkvi :)))

sad samo još napiši ko ti je to rekao..

A ti si ti koja se klanja po korzu!!!!! :))))))))))

a mora biti duboki naklon?

hehehe... nisam to ja:) još ;DD ..........ne znam bbg, tek vježbam :))

ali pazi da te ne prereže u leđima :)

Gadno je to kad uhvati u križima.... onda se stvarno svima klanjaš :)))

mda, baš se mislim, onako zakočen i nemoćan u stanju naklona.... hm... dosta nezgodno ;D

hehehehe

Vrlo.... odjednom svi oko tebe postanu umišljeni :)

kad budeš uvježbala naklon više se ti ne bude treba klanjati

Bijaše jedan kralj sa finim smislom za humor. Neki je prosjeka zalutao u njegovu palaču. A on ga obuče u zlato i dragulje i reče: Vidi, isti moj Rama. Pa mu se stade klanjati i častiti ga. Ljudi su se zgražali. A on im reče: Vi se klanjate glinenim spodobama, vjerujući da u njima prebiva Bog. Koliko tek onda prebiva u živom biću?? Pa, što vas, dakle, muči, da se ja klanjam jednom prosjaku? Zar nije on božja kreacija?.....:))