THAT'S ALL, FOLKS...

ali. postoje stvari, koje naprosto ne znam izreći. ili ne mogu. sada.
između tuđih se riječi pronalazim. što god da otvorim, kao da je meni pisano. što god da otvorim, kao da je sveto.
receptivna sam. odmara me to osluškivanje. mada je ponešto zagonetno. 
tu je negdje, za mene važan, sakriven u riječima drugih ... neki neznani ključ... pomozite mi da ga nađem. 
 

ni meni u tvoi,.. znaci nema sexa!

pa nekad je i prisutnost dovoljna:)

kamala. mislim, da bi. ali nekako drugačije od svakidašnjeg. nekako mi sve čudno danas...

to je laz!!! ;) vauuu

ljep je osjećaj taj:)

zadrži..

61616, ugodan osjećaj, na neki način, nikad nisam radije komentirala nego danas...:) ipak, nešto, osjećam, trebam izreći, sebi, drugima. i ne znam točno što. niti zašto.

Na tvojim toplim usnama zelim da se izgubim, sa licem svojim pokrij me i ne daj da me pokvare. Mogu li prespavati uz tebe sve te godine, prve suze s lica tvog ne zelim da me probude. Ne daj mi da vidim ovo nije svijet za nas, ne daj mi da znam ovo nije svijet za nas.. tako bi reka cika urban.. ali ipak mozda.. ;) vauuu

kamala, nije baš to. prvi log, sam po sebi, mi ništa ne znači, time što je prvi. tvoj me poprilično raskalupio, rastresao, podsjetio na mnogošto...za mene važno...:)

pusti samo neka teče...nemoj se zamarat,jer buš otjerala osjećaj...

beschti...:) orliću? lijepi stihovi...hvala...

ihlt, ako ti se ne piše, ne gubi vrijeme s tim...

jos kad bi ostali ljudi mogli shvatiti da je moj misaoni let bezazlen, bio bi presretan.. ipak sam, za sada, jos uvijek samo orlich.. bezopasan.. hmmm.. :)) vauuu

lizzy, baš i o tebi sve vrijeme dosta mislim.... intuicija ti je naprosto...savršena. veoma draga si ti meni, večeras.

...nisam znal da je to što imam zarazno...

61616, neka teče, imaš pravo, naći će utok...

ali, možda ni ne slutite, svi, koji mi pišete večeras...da mi veoma pomažete...pomalo sastaviti kockice nekog mozaika, za mene doista značajnog...osjećam se zahvalnom...

ti si utok...

sagi, što ti to osjećaš? je li doista virulentno?:)

...neeeeeeee, frustracija je sasvim realna i opipljiva...

61616, svatko od vas me na nešto važno podsjetio, večeras, poruke odasvud. kamala, na ramin dan i zaboravljenog muža... lizzy na dvojstvo i jedinstvo svjetova......beschti, na jednostavnost razumijevanja, kad postoji dobra volja, sagi me možda želi nasmijati, ali još je nešto ispod površine.. a ti, ti me podsjećaš da sam izvor, tok i utok...:)

sagi, rekoh virulentno (zarazno)...a ne virtualno...:)

...sorry, ni čitanje mi baš ne ide...

jan...reci mi molim te dali si ti posesivna...

hvala, Che-che. sve napisano su istine, koje prečesto zaboravljam(o).

jan, a da je tebe razveselim s jos jednom klasikom iz treceg reicha, ha?

61616, sa godinama, sve manje sam posesivna. u mom braku, moj muž i ja smo se odlučili, da ćemo naučiti sve što je moguće o ne-posesivnosti. zapravo, to nam je bilo dato kao domaća zadaća sudbine. on je umro. ja sam ostala i nastavila učiti o istom. posesivnost boli. zato je bolje, odreći se je. a to i nije tako teško, ako barem pokušaš...sretniji si, na kraju...

traperu, kad god poželiš, bit će mi u veselje (što bi rekli oni koji su mi bliski)...!!:)

da...zato neke stvari treba pustiti na miru...jer negdje drugdje proizvode bol i nedaju dalje...

završi domaću zadaću...

teško mi je bilo ovo reći...ne zamjeri

jan, pjesmuljak o braci po oruzju je postavljen, samo ga treba prevest, kaj ja ne bi :)))

nema tu pomoći, slušat moraš vlastitim ušima :) (Kaksetovemaliuhatijedi mode on) :D

evo ključa. :) "-O

pozz janaki..ne daj se.. :)) vauuu

61616, ništa ne zamjeram...ionako mi je jasno, da domaću zadaću moram rješavati praktično svaki dan...jer, nije posesivnost samo u romantičnoj ljubavi, tu su i roditelji, braća i sestre, prijatelji, posao, ambicije, čast, slava, prominentnost i sto drugih malih stvari...:)

u čast mi je traperu, što je jedna takoreći klasično muška pjesma, pridodata mojoj ili općenito ženskoj receptivnosti...lijep spoj komplementarnog...:) prevesti, bilo bi malo teže, ali dosta se može razumjeti po smislu... uostalom, gdje nam je Albali??

...mrzim kad mi se diraju moje stvari, krema za brijanje, žileti, moj šampon, moji vinili, moj radni stol, postavke na desktopu mog kompa......jeldasamgrozan...

beschti, slušam te i ne dam se...vaaauuu:))

...do ludila me dovodi tiskanje zubne paste na sredini, moraš bit stvarno kreten da uporno stiskaš pastu na sredini...

:)

...znači li to da sam posesivan????????????

ne..da si pedantan...pretjerano:))

sagi, i ja mrzim, kad mi netko brlja po mojim stvarima, pa makar bile posvud razbacane, ali to je moj mali kreativni nered, u kojem se ja odlično snalazim...ne bih rekla da je to posesivnost...:) više smisao za svoj vlastiti prostor i orijentaciju u njemu...možda malo perfekcionizma, ali ne škodi...:) posesivnost je daleko gora stvar, a grozna je kad se tiče osoba...

lola, što je ključ? O...?? Krug nema kraja, ili nulta destinacija, gdje ostavljaš sve bespotrebne terete??:)

....u čemu, pa kakav god da je kreativni nered na mom stolu, znam da kad gurnem ruku tam i prste pomaknem desno da je to kaj tražim tu....

apsolutna nula:))

sagi nije vredno živciranja...samo to:))

...:-))))))))))))))

pa kaj ne vidiš ključ? eh. kad s ovim slovima nemrem lijepo nacrtat...

pike, zašto svi mislite, da sam tužna? ili mi se to samo čini? niti nisam...:) samo moja podsvijest kuha neki zanimljiv sadržaj, pa će mi izbaciti novu lekciju za naučiti. jedino što mi to još nije doprlo do svijesti. ali mi ovi mali noćni razgovori trenutno razotkrivaju tisuću malih čuda, iz pera ljubaznih ljudi...:) kad samu sebe isčitam, posudiš mi taj svoj midi player...??:))

...odoh, noć društvo...

ljepu i ugodnu noć vam želim:)danas se molim za sve mrtve da put kući lakše nađu:))i...

sagi, ne idi, prije nego što se razveseliš malo...:)

lola, slutim ključ, nekad je blizu, nekad se čini dalek, i pitanje je, da li se može izraziti...? btw, ne sumnjam da crtaš dobro, i sa dobrim namjerama..:)