ona i ja

Uredi zapis

22.04.2013. u 8:56   |   Komentari: 11   |   Dodaj komentar

kim jong und on

Uredi zapis

11.04.2013. u 10:51   |   Editirano: 11.04.2013. u 10:55   |   Komentari: 15   |   Dodaj komentar

učimo od prirode

Uredi zapis

09.04.2013. u 20:45   |   Komentari: 0   |   Dodaj komentar

jedan posve romantičan



Link


različito viđenje romantike

Uredi zapis

08.04.2013. u 17:04   |   Komentari: 6   |   Dodaj komentar

u jebote

Uredi zapis

05.04.2013. u 22:44   |   Komentari: 3   |   Dodaj komentar

skrb

Uredi zapis

05.04.2013. u 21:20   |   Komentari: 0   |   Dodaj komentar

šćikla



sve će krenuti na bolje kad dođe do frendice, jedna drugu podboče i na špicu

Uredi zapis

05.04.2013. u 13:29   |   Komentari: 20   |   Dodaj komentar

jedan jako sretan kraj

Uredi zapis

03.04.2013. u 8:43   |   Komentari: 0   |   Dodaj komentar

Sretan



Uskrs !

Uredi zapis

31.03.2013. u 10:39   |   Komentari: 5   |   Dodaj komentar

No sikiriki, biće jaja

Uredi zapis

28.03.2013. u 7:52   |   Komentari: 20   |   Dodaj komentar

eto, i što sad

Moj dom

Ja domovinu imam; tek u srcu je nosim,
I brda joj i dol;
Gdje raj da ovaj prostrem, uzalud svijet prosim,
I... gutam svoju bol!
I sve što po njoj gazi, po mojem srcu pleše,
Njen rug je i moj rug;
Mom otkinuše biću sve njojzi što uzeše,
I ne vraćaju dug.

Ja nosim boštvo ovo - ko zapis čudotvorni,
Ko žića zadnji dah;
I da mi ono pane pod nokat sverazorni,
Ja past ću utoma.

Ah, ništa više nemam; to sve je što sam spaso,
A spasoh u tom sve,
U čemu vijek mi negda vas srećan sve je glaso
Kroz čarne, mlade sne!

Kroz požar, koji suklja da oprži mi krila,
Ja obraz pronijeh njen;
Na svojem srcu grijem već klonula joj bila
I ljubim njenu sjen.

I kralje iznijeh njene i velike joj bane,
Svih pradjedova prah,
Nepogažene gore i šaren-đulistane
I morske vile dah.

... Ja domovinu imam; tek u grud sam je skrio
I bježat moram svijet;
U vijencu mojih sanja već sve je pogazio,
Al' ovaj nije cvijet.

On vreba, vreba, vreba... a ja je grlim mûkom
Na javi i u snu,
I preplašen se trzam i skrbno pipam rukom:
O, je li jošte tu?!

Slobode koji nema taj o slobodi sanja,
Ah, ponajljepši san;
I moja žedna duša tim sankom joj se klanja
I pozdravlja joj dan.

U osamničkom kutu ja slušam trubu njenu
I krunidbeni pir,
I jedro gdje joj bojno nad šumnu strmi pjenu
U pola mora šir!

Sve cvjetno kopno ovo i veliko joj more
Posvećuje mi grud;
Ko zvijezda sam na kojoj tek njeni dusi zbore,
I... lutam kojekud.

Te kad mi jednom s dušom po svemiru se krene,
Zaorit ću ko grom:
O, gledajte ju divnu, vi zvijezde udivljene,
To moj je, moj je dom!

S. S. Kranjčević

Uredi zapis

22.03.2013. u 14:28   |   Komentari: 4   |   Dodaj komentar

konačno

Uredi zapis

18.03.2013. u 7:52   |   Komentari: 5   |   Dodaj komentar