Poslije ponoći

Pucam k'o kokica :-)). K'o petarda, sad im je vrijeme. Ne znam kaj mi je. Valjda kombinacija godina, zime, gluposti :-)). Ovo zadnje me prati cijeli život i nikako da pobjegne čim dalje od mene :-)). Ponekad je vjernost precijenjena vrlina. 
No, počela sam gledati profile. Tj. klikati one koji me klikaju. I ne samo klikati, nego i slati poruke. A joj :-)). Ne znam tko je tu jadniji, ja koja šaljem poruke ili oni koji ih dobivaju :-)). Ili smo svi po defaultu jadni, inače ne bismo bili tu. Ili bismo se barem hvalisali prebogatim offline životom, ispunjenim ljubavlju, društvom i tko zna čime još. Nemam dovoljno mašte za takva hvalisanja, priprosta sam :-)). 
Ono malo mašte kaj imam, pokušavam iskoristiti za slanje prvih poruka. Stvarno, stvarno suosjećam s muškarcima. Nije vam lako. Nije ni nama lako s vama, ali to mi nije tema :-)). Ovaj puta (za razliku od inače :-)) ) tema sam ja. A ne moj auto :-)). 
Daklem, poruke. Sve boginje neta, smilujte se :-)). Jedna sam od onih koji su uvjereni kako ostavljaju fantastičan prvi dojam. Onda me frendovi razuvjeravaju :-)). I to nimalo nježno, više: Ah, trebalo mi je malo dulje da skužim da nisi tako grozna kako si na početku djelovala ... Ne, još groznija sam, ali to valjda zanemare, kad me bolje upoznaju :-)). Za to su krivci majka priroda i otac karikaturist. 
Digresija: Jeste li ikada primjetili koliko ima onih koji misle kako ostavljaju nezaboravan dojam na prvi pogled, tipke, nekaj? Tja, obično je taj dojam obrnuto proporcionalan vlastitom neskromnom mišljenju :-)). Odnosno, jest nezaboravan, ali na krivi način. Iz toga se može osmisliti lijepa horror priča :-)). Skupljam takve priče po netu, sve čekam kad će mi netko opisati horror kavu popijenu sa mnom. Nasreću, zasada su pristojni :-)). 
Sada ja takva kakva sam, uobraženo uvjerena u svoju prvodojmovsku neodoljivost, šaljem poruke. Prije toga, narafski, poluknem profilček. Kako ipak ne želim gledati one ispod 20 god, a ni ispod 30, prvo odem na pretragu da vidim god. Pa lijeno upišem pola nicka, kliknem ono kaj mi prvo izbaci i prestrašim nekoga tko me uopće nije gledao :-)). I to uletom: Zakaj me stalno gledaš i ne javiš se? Zato kaj te uopće ne gledam. Sad sam te pogledao i nikad više :-)). (Fućkajte malo skupa sa mnom :-)). Ili bezbolnije je ispasti glupom nego iz cepelina :-)). Ovo nije bila digresija! To je činjenica, jest da nisam, još, ispala iz cepelina :-)).) 
Osim kaj šaljem poruke, počela sam i odgovarati na onih 2 i pol mjesečno koje dobijem. Pa nakon tri poruke zamre komunikacija :-)). Može i gore, da nakon prve kave umre komunikacija :-)). A najgore je o tome tipkati na Weblogu, zato to i radim :-)). 
Možda je ipak bolje tipketati gluposti po Weblogu nego istima daviti nedužne naivce koji su mi pogledati profil, usput im je komp krepnuo, konekcija vrisnula i vid zatražio naočale :-)). Te kad riješe mnome uzrokovane problemčiće, dočeka ih odoljivo nezanimljiva prva poruka. Kako ono ide; kad krene nizbrdo, onda krene lavina :-)). Još nisam pokušala pretražiti Iskricu po nekim svojim nepostojećim zamislima. Još nisam :-)). Kad smislim kaj zapravo bih željela, onda vjerojatno i hoću. Tek tada će biti bal :-)). 
Uzbuna :-)) ...
Sklanjajte se :-)) ...
Šaljem poruke :-)) ...
 

Nove, nebesplatne usluge. Jesam, pogledala sam ih :-)). Nikaj od ponuđenog mi nikada nije zatrebalo. NekiNickovi su poželjeli da su mogli biti nevidljivi prije. Nisam, još :-)). 
Zapravo, ta vidljivost je bila je od ljepših strana Iskrice. Jest da nije baš donosila koristi :-)). Ako netko ne želi odgovoriti na poruku, nikakvi argumenti tipa: «Već 5 dana non-stop visiš tu i ne odgovaraš mi. Ne muljaj da nemaš vremena!»; neće nikoga natjerati na bilo kaj. Osim da to da Vas stavi na ignore :-)). 
No, vidljivost mi se sviđala, jer ... ne znam zakaj mi se toliko sviđala :-)). Valjda zato kaj sada postoji i nekaj drugo. Ne, neću tvrditi da je neću upotrijebiti, nikad se ne zna. Kod mene se uvijek nikad ne zna :-)). Kad samo pomislim da sam za Iceka tvrdila da ću uvijek biti vidljiva, blablabla. Sad mi je ovo 3. ili 5. Icek te sam stalno nevidljiva. Moram otvoriti novi, tamo ću biti vidljiva. Barem prvo vrijeme :-)). Kaj mogu kad si nakrcam svakaj na nick si prekokrasni :-)). Msnu još nisam zlorabila oflajnski privid. Ali, nikad se ne zna :-)). 
Ovo su bile digresije pa se vraćam na temu. Tema je (vjerovali ili ne, imam temu, držim je čvrsto za vrat da ne odluta u bespućima neta) plaćanje Iskrice. Pazite, ne plaćanje na Iskrici, to je nekaj čist' stoto, o čemu nemam kaj tipkati. Nažalost :-)). 
Plaćanje Iskrice. Da, čitam iliti preletim okekima i vidim žalopojke. Sad se samo ovo plaća, a uskoro Iskrica neće više biti besplatna. So what? Koliko visim ovdje, neću ni okom trepnuti ako će to i trebati platiti. Koliko sam se samo naplaćala neta Te-Komi dok nije bilo adsla. Iskrica će, ako je sudeći po trenutnim cijenama dodatne opreme, biti daleko, daleko jeftinija. I zašto ne bih platila? Iz nekih moralnih principa? Kojih? Ovo mi je birtija, u kojoj provodim sate i sate. Pa onda je i red da tu i tamo nekaj naručim. 
Mislim da bi posebno ovakvim propalim slučajevima poput mene morali naplaćivati Iskricu. Ne odgovarate na poruke? Dupla cijena :-)). Ne želite se naći? Trostruko :-)). Stavljate više od tri teksta u roku 24 sata na Weblog? Stostruko :-)). Imate milijun nickova? Tisućrostruko :-)). 
Shvatili ste bit :-)). Ili niste :-)). Za početak, ne mislim da će biti ikakvo plaćanje na Iskrici, čak se neće ograničiti ono kaj mogu oni koji ne žele plaćati. Smokva je to probala pa su odustali. Probali su isto tako srezati višenickovlje. Nije uspjelo :-)). Ono kaj im je uspjelo jest masovni bijeg na Iskricu, Rotkvu i ne znam ni sama više kakve siteove :-)). Pa je Iskričin chat odzvanjao ćirilicom. Ak' ikaj ne podnosim, to su narodnjaci. 
Svejedno, ono kaj ne kužim jest kako itko može ovdje visiti, promijeniti mali milijun nickova, staviti milijardu zapisa na Weblog i prigovarati eventualnom plaćanju? Ne kužim. Koristimo, zloupotrebljavamo, ignoriramo (Taj dio sam zaboravila nabrojati pod one koji moraju plaćati više :-)). Daklem, svaki nick na Ignore listi, 10 kn mjesečno više :-)).), ne muljamo, muljamo i to bismo sve besplatno. Onda se isti takvi čude kako je Iskrica puna kaj ja znam kakvih. Nesretnih, nezadovoljnih. Normalna stvar, kad sve žele besplatno i da ne ulože ni najmanji napor. Onda dobe onoliko koliko su uložili. Cendranje se ne uračunava pod trud :-)). 
Zaključak :-)). Neplaćeno, plaćeno, ostajem tu :-)). Gdje drugdje :-)). 
Nikad nikaj novo :-)) ...
Isti nick :-)) ...
Ista tipkaranja :-)) ... 
 

Imam zelenu Iskricu, imam zelenu Iskricu :-)). Ne mogu vjerovati, k'o da mi je netko čitao želje iz očiju :-)). Sad zelena odgovara zelenom chatu i zelenom online. A i volim zeleno, k'o i Lorcu :-)). Ima i drugih boja, ali sam se zakeljila na zelenu :-)). I opet sam sretna k'o dijete s novom igračkom. 
Usput, u međuvremenu prolaze apostrofi. Nek' još netko prigovori ikaj adminima pa zar ne vidite koliko se trude? Jesam, nagnjavila sam sebe i druge s tim apostrofima, ali poslala sam majl Iskrici. Drugi dan je bilo riješeno. Ok, to je bug te kako jedan moj chatter kaže, to se ne smije dogoditi. Programer mi duguje kavu :-)). Zapravo, tu kavu je odradio bojama Iskrice :-)). 
Baš kaj je riječ o promjenama, iznenađuje me odbojnost. Kaj ćemo vječno biti isti? Ako nikaj drugo, starimo :-)). Starimo tu, možemo onda stariti u uljepšanom izdanju. Ili se radi o lošem pamćenju koje potencira čežnju za «dobrim starim vremenima». Koja uopće nisu bila različita nego kaj je danas. Bilo je manje nickova, manja hiperprodukcija. Svi smo se kao znali pa su komentari ovisili o tome koliko ti se neki nick sviđa, a ne tekst. 
Danas je, narafski, drugačije. Komentari se odnose samo na tekstove, a ne nickove. Kako da ne, opet pišem bajku :-)). 
Ovaj puta, oni koji ne vole promjene mogu ostati u istoj farbi, nepromijenjeni. Gdje god na netu mogu mijenjati izgled, rado ga mijenjam. Zato i postoji, da bismo gledali ono kaj nam se sviđa. Za razliku od offlina i ogledala :-)). 
Nego, kako idu skupa prigovaranje Iskrici zbog promjena i promjene nickova? Sad me živo zanima koliko su oni koji cendrali uzduž i poprijeko protiv novog ruha, promijenili svojih nickova? Šteta kaj ne pratim, inače bih bila zlobnija nego kaj mi nick dozvoljava :-)). 
To bi bilo jako, jako zanimljivo. Sumnjam da je izvedivo, poloviti sva prigovarala te otkriti koliko su oni mijenjali. Od nickova preko godina, kila, ponekad županije. A onda zamjeraju jednu jedinu promjenu Iskrici u ovih 6 god postojanja. Iskrici koja im i omogućuje sve te silne promjene. 
Ne kažem da je to griženje ruke koja nas hrani. Kome se ne sviđa tu, postoji hrpa sličnih urlova. Čemu onda jamrati? Ili sam opet fulala bit. Pa je bit u njurganju. Nalaženju tako raspoloženih istomišljenika. Zatim se svi žale kako im je dosadno. Kome nije dosadno u društvu prigovarala? 
Moja nova, prekrasna, zelena Iskrica. Nisam u stanju opisati koliko me to usrećilo. Željno čekam buduće promjene :-)). Samo naprijed! 
Ovaj, predomislila sam se. Molim, lijepo molim Iskricu da ne zaposli ni slučajno nekog tko će ocijenjivati kvalitetu tekstova na Weblogu. To je promjena koju neću podržati. Iz jednostavnog razloga kaj će moji tekstovi nestati :-)). Ne mislim da je to loše. Dapače, onda bi Weblog bio daleko, daleko kvalitetniji :-)). I daleko manji :-)). 
Sve se mijenja, sve je isto :-)) ...
Ali, sad možemo birati boje :-)) ...
Boje čarolije :-)) ...
 

Kako djetetu pokvariti užitak u novoj igrački? Lako, pitajte Iskricu :-)). Ili, bez apostrofa, molim lijepo :-)). Kaj bi trebalo biti Iskričino prezime :-)). 
A tako sam bila hepi kad sam vidjela novu obleku. Sreća je trajala sve dok nisam pokušala staviti tekst u/na/pod Weblog. Neće, neće i neće :-)). 
Ne bi Zlica bila Zlica da ne nađe «žrtvu». Ovaj puta je to bila CrystalClear :-)). Čelični živci, puno strpljenja i smisla za humor. Kaj su preduvjeti za bilo kakvo bakčanje sa mnom i nickom mi :-)). Ovo sad zvuči nelijepo, no Crystal, ušla si u Klub onih koje je Zlica udavila i preživjeli su. A tko zna, morti ćeš i dalje tipkati sa mnom :-)). 
Osim već pobrojanih živaca te humora, odlika mojih jadnih žrtava (osim kaj, najčešće prežive, tj. svi su preživjeli :-)) ) je ta da ponekad, na kraju priče, postave mi pitanje: Kako ti je to uspjelo? Ovaj puta čak i znam odgovor :-)). 
Pokušajte zamisliti razvoj događanja. Zlica sjeda za komp, odlazi na www.iskrica.com i radi, radi. Ne samo da radi, nego je i prelijepa :-)). Presretno djetešce od 41 i pol god i dalje sjedi za kompom i tipka tekstić za Weblogić. I ne može ga staviti. Malo manje presretna, pokušavam opet. Tko zna, plavuša sam ipak, morti sam slučajno kliknula Odustani umjesto Spremi. Događa se i boljima od mene. Ponovim postupak, neće. A kliknula sam Spremi, jesam, jesam :-)). 
Sad dolazi trenutak dubokog razmišljanja. Kaj nije u redu. U čemu je problem? Ovo, ono, drži, ne daj. Neće. Ulovim Crystal, njoj prođe tekst. Pojavi se, fino i pristojno na Weblogu. Moj i dalje neće, ne mogu ga kopi/pejstati ni u poruke. Ne može ga ni Crystal u svoj Weblog. I ne samo to, nego mi svaka druga poruka neće proći. Error do errora. 
Show must go on. Show koji je trajao 4 i pol sata. 4 i pol :-)). Tone i tone poruka, što prolaznih, što neprolaznih. Ako još jednom vidim Error, počet ću vrištati :-)). Počnem slati poruku za porukom, brojim (ne ja, nego Word) znakove. Jesam li preduga? Prevelika, predebela? Ok, ovo zadnje znam, ne treba mi Iskrica to reći :-)). Čak mi je pala na pamet paranoična ideja da su meni, baš samo i isključivo meni zabranili tipketanje u Weblogu :-)). Kako da ne, nisam toliko bitna. 
Metodom pokušaja i promašaja, uspjeh je bio zagarantiran. Nakon već spomenutih sitnih 270 min, tekst prvo dođe do Crystal porukom, nakon toga se, konačno, pojavi i na Weblogu. Heureka :-)). Valjda iz stotog, možda i 101. puta :-)). 
I ono presretno djetešce koje uopće nije djetešce i koje uopće nije presretno :-)). Nego sam krepana kao da sam cijeli dan kopala. Uza sve to, moram kao tipkati kao kao, bez apostrofa :-)). Da konačno ulovim poantu za vrat i ne ispustim, ona je u apostrofima. Ne tipkajte ih! Jednostavno ne prolaze. 
To će me, možda, naučiti da se baš i ne veselim svakoj novoj igrački. Mogla sam lijepo obuzdati svoje početno oduševljenje i pričekati da neka druga žrtva otkrije štos :-)). Ali, to onda ne bih bila ja. No, sad mi još slijedi tipkanje majla Iskrici. A onda se mogu, opet veseliti Iskrici. Kako da ne. Sutra, možda :-)). 
Kratkog daha je užitak na Iskrici:-)) ...
Tipično za mene :-)) ...
Ili tipično za Iskricu :-)) ...
 

Prekrasno izgleda :-)). Baš mi se sviđa :-)). Kako to volim :-)). 
Ok, prestajem sa smajlićima, ali kad ... osjećam se kao dijete pred novom igračkom :-)).
Lijepa je, lijepa je :-)). Tako sjajna, tako nova, fino miriši :-)). 
Nakon koliko: dan-dva-tri, carevo novo ruho. Da znam, svi smo isti tu, nismo se promijenili. No, barem neću više nehotice klikati nickove koji su me pogledali, barem neću idućih skoro 6 god buljiti u isto sučelje :-)). Bit će mi lakše gledati ovo, baš je lijepo :-)). 
Ziher imam primjedbi i zamjerki. Već sam jednom tipkala o tome kako se admini trude. Ne kažem da uvijek uspijevaju, ne kažem da im ideje uvijek pogode bitno. Često promaše. Da i. Zar nitko od nas uvijek uspijeva, u svemu. 
Koliko li samo tražimo «srodne nickove» pardonček, «srodne duše i dušice» na ovoj nam prelijepoj Iskrici. Koliko li često fulamo. Tko od nas, koji smo tu dugo i često, nije barem jednom pomislilo: Ah, to je ono pravo; poput prastare reklame za Coca-Colu. I tko se nije poslije razuvjerilo. Srednji rod je namjeran, ne da mi se tipkati la/o :-)). 
Pa dajmo adminima, vlasnicima i inima barem toliko prostora za pogreške koliko ih sami činimo. Dajmo im vremena. I čestitajmo na trudu :-)). 
Pokušajmo i mi slijediti taj svijetli primjer. Ušminkajmo se malo, pripazimo na rječnik. I na međunickovske odnose :-)). A meni je drugi nick Utopistica :-)). 
Digresija: Sad sam provjerila i nema tog nicka. Ako se pojavi, nisam ja č. c. Iliti časna chatterska :-)). 
Moram nekaj primjetiti, smeta me caps lock dobrodošlica. Mrzim caps lock, mrzim. I ne znam kako izgleda nova poruka na novoj Iskrici, još nisam dobila nijednu. Ne, ovo nije fishing for poruke, di bi bilo -trep trep trep- :-)). 
Sviđa mi se smajlić, pokraj onog čuda koje nas svugdje obavještava o porukama i na kojem imam jednom chattera. 1, brojkom :-)). Chat je ostao isti i dalje se otvara u istom prozoru. Boja chata je i dalje lijepa, ali neusklađena :-)). 
Kaj imam još za otipkati. Nikaj, kao i uvijek :-)). Sviđa mi se, sviđa :-)). Tko zna, morti Iskričino novo ruho donose svima nama nekaj novo. Ili nekog novog :-)). 
Bilo je lijepo biti kratko bez Iskrice. Čisto da vidim koliko mi je falila. Dobra, stara, ušminkana dama :-)). Dobra, stara navika :-)). 
Trenutno se osjećam: Osjećajno. Tja, nema :-)). 
Digresija, još jedna: Ako ovo prođe, tajna je u KristalnoČeličnim živcima. Tko kaže da je Kristal krhak :-)). Tajna br. 2 je u: Bez apostrofa, bez apostrofa :-)). 
Dobrodošla Iskrice :-)) ...
Dobrodošla natrag :-)) ...
Navikoh se na tebe kao magarica na batine :-)) ... 
 

Ponekad, dok prelijećem tekstove na Weblogu, zateknem samu sebe s osmijehom nevjerice, odmahivanjem glave i upitnikom u mozgu. U ono malo mozga kaj je ostalo nakon čitanja Webloga :-)). I koji upitnici ispunjavaju u potpunosti. Je l' to zbog velike količine njih ili minijature sive tvari, ne ulazim u raspravu :-)). Ionako više nemam čime, jedva tipkam, iz čiste navike. 
Daklem, tekstovi na Weblogu. Ne, neću ih kritizirati. Već odavno jesam, a to u međuvremenu svi rade pa i ako ne mogu hvaliti, neću pljuvati :-)). Ono kaj me večeras zadivilo jest potražnja. Imam dojam da svi traže nekaj. Ili nekoga. A da se ni sami ne mogu odlučiti što zapravo žele. Čemu teže. O čemu sanjaju. 
Čitam, priznajem ovlaš i pitam se. Pitam se znaju li autori što žele. Žele li, npr. jednu osobu koja će ih voljeti ili žele biti predmetom obožavanja cijele Iskrice. Oboje je neizvedivo, posebno ne istovremeno. Zaboravljate koliko truda, vremena (na sreću, više ne i novaca :-)) ) odlazi ako želite biti hiper-ultra-mega popularni samo tu, na Weblogu. Morate pisati tekstove, čak štancati ih, morate komentirati, sudjelovati čim više to bolje u komentatorskom chatu pa onda još dodatno porukovati :-)). A gdje je Iskričin chat, forum, klubovi? Puno puno posla. Gadno crnčenje. (Digresija: Motaju mi se po glavi stari stihovi Ona radi u rudniku i život joj nije lak, zato ne voli, ne voli muziku, ona voli ritam jak. Možda nisam jedina kojoj slično prolazi plavušicom kaj bi objasnilo prisutnu kvantitetu youtube-a :-)).) 
Tja, možda sam u krivu, ali zar ljubav samo jedne osobe ne zahtijeva isto toliko ili više truda? Vremena, a vjerojatno i novaca :-)). (Joj, kaj postajem zlobna na ovoj Iskrici, nisam bila prije, časna pionirska :-)). Valjda online popularnost traže oni kojima prihodi u profilu te u snovima dosežu peteroznamenkaste brojčice. Stvarnost je bitno drugačija :-)).) Pa onda ne možemo jedno i drugo. Nemamo dovoljno za oboje. 
Želite li stalnu vezu ili vruć sex sa hrpom nepoznatih do slabo poznatih? Opet ne ide jedno s drugim. Dan ima samo 24 sata. Ili želite sve ovo zajedno, može i odjednom, dapače, odmah :-)). Tko zna, možda sve nabrojeno, a i više od toga ionako imate offline. A tu ste iz ubijanja vremena :-)). Nije da mi je jasno otkud takvima i sekunda slobodna :-)). 
Što želimo? Ne mogu željeti i liniju i čokoladu. I izležavanje i kondiciju :-)). (Ako Vas nekim čudnim slučajem zanima, biram čokoladu i kondiciju. Dijeta počinje idući ponedjeljak, svaki idući ponedjeljak :-)). I da, ovo je bila digresija, još jedna i još jednim smajlićem ukrašena :-)).) 
No, zato je i izmišljena Iskrica. Weblog posebno. Da bi sve naše želje, snove, htijenja, nadanja izašle iz svojim skromnih kutaka i raširile se, porasle. A onda? Onda se fućka :-)). 
Tražiti, htjeti, željeti :-)) ...
Tipkati na Iskrici :-)) ...
Sretno :-)) ...
 

Ide mi na živce: svakaj :-)). Nema smisla nabrajati, predugo bi trajalo, a nije ni zabavno :-)). Daklem, ako ste očekivali popis onoga kaj mi ide na žifce, neće ići. Dat ću dvije stvari :-)). 
Pod 1.) Muškarci 40+ ili još gore 50+ koji trabunjaju o seksu. I to na prost, vulgaran, degutantan način. Pa kvraguoflajnskom, kaj nemaju takvi malo pameti, kulture, samopoštovanja? Sve to, a i više, trebali su steći ovim silnim godinama života. Imaju preko pola stoljeća, a poruke su im gore nego poruke 20-godišnjaka. Kojima hormoni služe kao isprika. I hormoni i divan primjer koji im pružaju stariji -smajlić koji bljuvki-. 
Da, idu mi na živce i uredno prijavljujem takve poruke kao nepoćudne nadajući se da se nitko ne sjeća kako sam to ismijavala :-)). A sada sam redovita. I gadljiva :-)). 
Kad usporedim poruke većine 30- sa većinom 30+, zaključci su porazni. Po ove stare :-)). «Klinci» za koje ponekad pomislim da su daleko više muškarci nego oni duplo i triplo stariji od njih, dijele komplimente, ne vrijeđaju, ne prostače, ne gnjave. Ne odgovorim li na poruku, nikome nikaj. Vjerujte mi, malo je teško ne odgovoriti na poruku punu komplimenata :-)). Starci, učite od mladih, na njima svijet ostaje, na našu sreću :-)). 
Dok ovi 30+, poseban naglasak na 50+, strava, jeza, užas. Za početak, obožavam kad mi uleti tip 15 god stariji i baš se pitam kako bi reagirao da mu objasnim da bih jako rado komada 15 god razlike, ali u drugom smjeru :-)). Potražite 15 god starije od sebe :-)). 
Sad sam odvratna, kao i uvijek :-)). Ne, nisu bitne godine, bitna je ta ubitačna kombinacija godina i prostačenja. Kod mladih to još i mogu razumjeti, mladi su, naučit će. A kaj će ovi naučiti? I kad? 
Pod 2.) Svi silni i nesilni tekstovi o tome kaj si žene ne smiju dozvoliti. Opaska: Vratite se pod 1.) i steknite samo djelomičan uvid u ružna ponašanja nekih muškaraca. A nigdje na ovom Weblogu nisam naletjela na tekst o tome kako si muškarci ne smiju dozvoliti da ispadnu prostaci. Kako muškarci moraju imati manire. 
Zašto se o tome ne piše? Nego se samo kritiziraju žene. I to ih kritiziraju muškarci čijeg ponašanja bi se stidio i krapinski pračovjek. O ženama i njihovo samopoštovanju. A gdje je samopoštovanje muškaraca koji šalju svakojake poruke? Od degutantnih aluzija-poziva-opisa seksa, do vrijeđanja izgleda. Samopoštovanje, muškarcima si hitno potrebno :-)). Ne ženama. 
Ista stvar je sa izgledom. Komadima su svi komadi. Ružnim, debelim, ćelavim muškarcima su sve nikakve. K'o kaj su i oni :-)). Digresija: To je tema koju već dugo želim malo razraditi, podati joj neku naznaku kvalitete. Ali, ne ide :-)). Ovako, tipkaranje je moj krajnji domet. Tja, nekome vulgarne poruke, a meni bezveznoće. U prijevodu; uvijek može gore :-)). 
Daklem, kratki osvrt na izgled na netu. Tj. kako otkriti i to jako brzo i jako precizno sa kako izgledajućim tipkate. Jednostavno: ružnim muškarcima su sve žene ružne, svakoj nađu manu; dok su ružnim ženama svi muškarci zgodni, atraktivni, a sve žene ružne :-)). Baš se pitam tko tu gore prolazi :-)). 
Da pokušam neki savjet, pouku? Onako za kraj. Nickice, dame, ne opterećujte se sobom. Radije budite u kvalitetnom društvu :-)). 
Poruke :-)) ...
Neporuke :-)) ...
Tja :-)) ...
 

Upoznavanje na Iskrici mi ne leži :-)). Nije da nisam, upoznala sam par tona nickova tu. Ali, davno je to bilo, drevnih 2003-4-5. Zadnjih tri god, nikaj sa Iskrice. Jest da je u međuvremenu bilo tko zna koliko popijenih kava na dva foruma i blog.hru :-)). Da ne spominjem da sam opet na svom dobrom starom chatu te tamo plazim po offline kavama. 
Ali Iskrica, nikaj :-)). Imam ih par, doslovno par, stanu na prste jedne ruke, eventualno još i palac druge s kojima se još viđam, čujem :-)). A upoznali smo se nekih davnih 2003-4. 
Sve ovo novo mi nije zanimljivo. Zapravo, nije ni novo, nego je na isti kalup. Dobro poznat i dosadan :-)). Na Iskrici vječno stare priče, novi nickovi otkrivaju toplu vodu. Otkrivaju kako je to petljati se po Weblogu, chatu, klubovima, forumu, kako je to kad te netko navlači nickom koji je otvoren samo za tu priliku :-)). Kako je to prozivati ili biti prozivan. Optuživan, hvaljen, pljuvan ... za dobrim konjem diže se prašina :-)). I kako je lijepo prekrasne, sunčane dane; modre, zvjezdane noći provoditi obasjani svjetlom monitora. Podočnjaci uključeni :-)). 
Ah, kako li zvučim iskusno, verzirano i pametno :-)). Koja obmana :-)). Plavuša bila i ostala :-)). Sve nabrojano, to će se dogoditi svakom od Vas, samo budite dovoljno dugo tu. Srest ćete susjede, šulkolege, familiju. Iskrica je ionako ekvivalent Trga. Budite dovoljno dugo pod satom i tko zna koga ćete sve vidjeti :-)). Ne zanemarite golubove i kako Vas neka s*** vrebaju. Donose sreću, navodno :-)). 
Isto tako je i tu. Uvijek ima letećih štakora :-)). Donose sreću, zar ne :-)). Pretjerujem sa smajlićima, ali kad je vani tako lijep dan. Jest da sam samo surlu promolila kroz prozor. K'o i kroz Iskričin prozor :-)). 
I to je sve kaj je nudim :-)). Nosić izviruje, ostatak se nećka :-)). Zlica, prestani tipkati smajliće, izludit ćeš svoja dva i pol čitatelja, ako ih je još uopće toliko ostalo :-)). Ovo je bila digresija :-)). Smajlićem ukrašena :-)). 
No, ne treba zalupiti vratima, tko zna. Možda opet krenem po kavama. I «kavama» :-)). Možda upoznam tonu Vas pa onda nakon nekoliko god mi opet ostane šačica :-)). U međuvremenu dobijem dovoljno puta po surli da ju uvučem. Ni prvi ni zadnji puta :-)). Dovoljno je velika i radoznala te može me podnijeti. I moje gluposti, najčešće :-)). 
Nisam ni na ostatku neta baš «laka» na offlineu. Zanemarite da uopće nisam lagana :-)). S nekim se dogovorim za cugu u roku nekoliko min, s nekim se telim (ili on/ona/oni/one sa mnom) danima tj. noćima pa nikaj. Ovisi, ne samo o meni :-)). 
Ovisi o onom nečem. Nedefiniranom, neuhvatljivom, prisutnom. Zbog toga sam, valjda, još uvijek tu. Te zbog navike te zbog nicka si te zbog ... nečega :-)). Zbog kvalitete/kvantitete vlastiog tipkanja ziher nisam :-)). Uostalom, uz tu (ne)kvalitetu, kvantiteta je pregolema. K'o i po cijeloj Iskrici, naglasak na Weblog. Uklapam se :-)).  Zato i jesam tu. 
Umrem li :-)) ...
Ostavite me online :-)) ...
Na Iskrici :-)) ...
 

Koji je smisao uvredljive poruke? I to prve poruke? Zašto komunikaciju početi vrijeđanjem? 
Da znam, plavuša sam. Bitno je dobiti odgovor, bez obzira kakav. I onda na uvredama temeljiti nekakav odnos? I dalje sam plavušasto svjesna da svi druge sudimo po sebi, ružnima su svi ružni, debelima svi moraju na dijetu (čast iznimkama koje pokušavaju udebljati sve oko sebe, obožavam ih :-)) ), onima s puno nickova svi imaju puno nickova i tako dalje i tako bliže :-)). Od poruka preko chata, oglasa, foruma do Webloga :-)). 
No i dalje mi nije jasno. Ako mi netko na bilo koji način ne odgovara, mislim da ima preveć kila, lošu frizuru, ten, zakaj bih mu uopće slala poruku? Sad zamislite moju zbunjenu facu kako gleda takve poruke i pita se: O zašto, o zašto? 
Vrijeđajući, napadajući nekoga sam veća? Viša sam ako stanem na nekoga? Sorkač, imam štikle. Daleko su ljepše od bilo koga pa čemu im umanjivati ljepotu stojeći na(d) nekim :-)). A da ne velim da sam gadljiva i da ne bih svojim štiklama po svukud. Prefine su :-)). 
Uostalom, zar nije jednostavnije pohvaliti, otipkati nešto lijepo? Digresija: Sad zvučim k'o oni new-age spamovi tipa kako nam puno mišića treba za namrštiti se, a kako malo za nasmiješiti se. Je, zato se i stalno smijem, lijena sam :-)). 
No, uvrede. Poput da imam odvratan nick i da ga moram promijeniti. No čens :-)). 5 i pol god sam tu, s njim na čelu svom utefterenim. Jedan jedini, nikad drugi otvaran, nikad ovaj brisan. Dosadna sam tim jednonickastim hvalisanjem, svjesna sam toga :-)). Ali, imajte razumijevanja, to mi je jedini pothvat na Iskrici, jedini moj uspjeh :-)). Čime bih se inače hvalila? Gomilom komentara? Bih, da ih dobivam :-)). Hordom čitatelja? Dva i pol. Hrpom poruka? Dvije i pol mjesečno, k'o i čitatelja :-)). Offline kavama? Pa, već tri god nisam upoznala nikog novog na Iskrici. Oni koji me još trpe, upoznali smo se prije više od tri god. Tja :-)). 
Zapravo, kad bolje razmislim, to i je uspjeh. Ima nas još takvih, ali malo :-)). Daklem, imam svo pravo hvalisati se. A svi Vi, koji niste takvi, tko Vam je kriv :-)). 
Ovo će ispasti tekst o nicku mi, a ne o uvredama i smislu te značenju prvih neugodnih poruka :-)).  Pokušat ću se vratiti na temu, ako nije pobjegla, zaključala vrata, ključić bacila ... u spomenar te ga ne može naći :-)). 
Ne, ne odgovaram na neugodne poruke. Koliko god me ponekad prstići svrbe. Ako mi ponovno pošalje poruku, imam ignore. I koristim ga :-)). Ali, od toliko nickova na Iskrici, zar takvi ne mogu naći barem jedan koji im odgovara. Barem jedan koji mogu pohvaliti? Vjerojatno se ne trude dovoljno -smajlić koji koluta očima, cereka se i uz to ima zlobne primisli- :-)). 
Postoji još jedna dimenzija, koju obično zanemarujem. A to je: koliko su puta njih tu izvrijeđali, koliko puta su im zalupili «vrata» u nosiće. Onda, k'o prvo, misle da se to tu tak' šika, a k'o drugo, moraju nekome vratiti. A kaj ak' im se to događa i offline. Duboki uzdah :-)). 
Svejedno, treba se nekako presiječi karta. Lijepim načinom :-)). Lijepom porukom :-)). Ali, za nju si treba dati i truda :-)). 
Lijepe riječi :-)) ...
Dobrodošle :-)) ...
Uvijek :-)) ... 
 

Profili, poruke, kave te «kave» :-)). Nikaj novo pod kapom Iskričinom :-)). Pomažu li profili pri uspostavi komunikacije (ak' ovak' nastavim tipkati, mogu ponuditi svoju tipkovnicu nekoj od političkih stranaka :-)) ). 
Osim onog a/s/l i cm/kg, ne. Eventualno fotka, ali ostali odgovori su ionako manje-više nebitni. Da, bitne su hetero-bi-homo sklonosti, možda vezanost ili nevezanost. Ostatak profila možete politi benzinom i zapaliti :-)). Nitko živ to ne čita. 
Priznajem, počela sam čitati opisni odgovor na pitanje o onome što ju/ga smeta. I to zato jer jedan chatter (upoznat tu :-)) ) tvrdi da ono kaj smo napisali da nas smeta, to smo mi sami. Zna biti jako zabavno kad gledamo zajedno profile, tj. on gleda nickice, čita taj odgovor i skoro pa viče: «Smeta te laž, znači ti lažeš!» Usput, kad već pokušavam dijeliti «pametne» savjete, ako pod ono hiperkretensko pitanje o priželjkivanoj osobini super-hiper-ultrajunaka vidite da želi nevidljivost, navodno to znači ta osoba nije zadovoljna svojim izgledom. Navodno :-)). 
Profile na stranu, oni bi trebali biti samo sredstvo kojim se upoznajemo. Hahahaha. Zamislite zlobni cerek dok pomišljam na sve muljaže oko spola, godina, kg, slikica i inog :-)). Uz to se sjećam svih vlastitih te tuđih horor priča. Ali, zanemarimo takve, teško da ćete ih nagovoriti na kavu. 
Počinjem ponovno. Poruke. Njima bismo se trebali pronalaziti, upoznati, vidjeti. Nemaju veze s profilima. Osim, opet onih osnovnih i naglašavam, istinitih podataka. Od lažnih nikakve koristi. Zapravo sam potpuno «kriva» (ovaj tekst će biti prepun navodnika, i ovo je bila digresija :-)) ) osoba za uopće tipkati o upoznavanju i porukama, a kamoli nekaj komentirati :-)). Većinu nickova sam upoznala na chatu, ponekaj na Weblogu i klubovima. Mala je to brojka, a još manji je broj onih s kojima sam još uvijek u kontaktu. Tja :-)). 
Na Vašu sreću ili žalost, imam  frendove. Pa ću (zlo)upotrijebiti njihova iskustva. Daklem, drugi moj chatter, upoznat na Iskričinom chatu. Koliko sam primjetila iz razgovora, naglašavam, ne radi se o njegovom hvalisanju jer hvalisanje samo sebe pobija, nego kad razgovaramo pa spomenemo Iskricu pa onda priča zabavne, neobavezne i jako diskretne pričice. Iz tih pričica mogu zaključiti koliko se često nalazi sa IskričavimNickicama. Jako često :-)). 
Njegov profil je skoro pa prazan, ne mulja, ima slikicu u profilu i promijenio je hrpu nickova do sada. I ubit će me kad skuži da o njemu tipkam :-)). Kako mu uspijeva doći do toliko kava? Pa sad, ponavljam: ima slikicu u profilu. I komad je :-)). Uz to je ugodno, zabavno društvo. (Kaj mislite da bismo se inače viđali sve ove godine :-)).) Sve mu to ne odmaže, kaj ne. Ne, ne mislim dijeliti uokolo nick mu, ne plaća me za reklamiranje. Pa i da plaća, frend mi je, želim mu dobro :-)). 
Stekla sam dojam da mu je stil jako jednostavan. Nekoliko poruka, kava pa onda ćemo vidjeti dalje. I funkcionira, za upoznavanje barem. Sve ono dalje i dublje od upoznavanja, tja, ne pišem ljubiće da bih Vam obećala hepiend. Ionako smo u «place where there are no happily ever afters» :-)). 
Zato Vam mogu poželjeti puno strpljenja, upornosti, volje i sreće. Uspjet ćete, prije ili kasnije. Tu ili ne tu :-)). Uostalom, kaj više truda uložimo, to više cijenimo dobiveno :-)). 
Sretno :-)) ...
Na Iskrici ili ne :-)) ...
Polupunom ili polupraznom čašom :-)) ...
 

Zašto sam na Iskrici :-)). Za koji dan bit će točno 5 god od onog slavnog dana kad se učlanih. Svako toliko, na glavu mi padne tona egzistencijalnih pitanja: Zakaj sam još uvijek tu, zakaj sam stalno tu, o zakaj. A stalno njurgam, stalno cendram. Te mi je dosadno te su mi svi dosadni i nezanimljivi. Te je chat bezvezan, Weblog kretenski, na forumu ni mrtva ne bih postala, s klubovima nemam sreće ... hoćete još ili sam ispunila kvotu prigovaranja za ovu i barem iduću inkarnaciju :-)). 
I konačno, danas mi je sjevnulo. Trebalo mi je samo 5 god, plavuša ostaje plavuša :-)). Ovo mi je lokalna birtija. Tu sve znam, svi znaju mene, ignoriramo se, svađamo, prepucavamo. Jest da su bolji komadi negdje drugdje, ovi mogu poslužiti u nuždi :-)). A i mogli bi konačno promijeniti aparat za kavu, stvarno je k'o splačina :-)). Samo, ta kava je za ovakve dinosauruse poput mene, besplatna. Pa kakva bila da bila, pijem je. Šteta baciti :-)). 
Znam, bolji komadi su negdje drugdje, bolji chat, bolji tekstovi. A je l' to sve bolje uopće za mene? Ili mi je loša kava ubila okus, a i ukus :-)). Ili je od nekoć slavne chatterice (možete si zamisliti koliko sam bila slavna, zapravo, ne zamišljate jer ćete opasti sa stolaca od smijeha, samo se besramno i neargumentirano hvališem :-)) ) nastala rijetka kava. Umjesto one prave, gdje je 2 cm zoca na dnu. Ne mogu ni šlogati iz takve :-)). 
Tu sam jer sam tu :-)). Jer sve znam. Jer mi je poznato draže od nepoznatog. Da, pravim izlete, stalno. Izludila bih samo tu. Zapravo, izludim svako toliko, tu, ne tu, svejedno :-)). I uvijek se vratim. Pa pogubim stare nickove, propustim koju tonu tračeva, zaljubljivanja, odljubljivanja, vrijeđanja. No, brzo se ušaltam. Sve je ionako isto. Varijacije na temu :-)). 
A koja je tema? Tema je ista kao i svaka moja. Tema je Iskrica. Koja zaiskri, ne zaiskri, ugasi se, rasplamsa, izgori, utopi, samoubije od užasa. Ponekad, dogodi se nekaj. Ne mislim isključivo na ono kaj je vezano uz neke smiješne pokrete, nego mislim sveobuhvatno (skoro sam napisala globalno, mogla bih i dodati sijelo, ali po kajkavski :-)) ). Jesam li u stanju napisati jednu rečenicu koju neću unakaziti. Nisam :-)). 
Pokušavam ponovno :-)). Novi pasus, stara misao. Iskrica prepoznavanja, iskrica onog nečeg, onog sličnog, onog lijepog. Lijepih misli, lijepih tipaka. Stalno cendram da mi se takve stvari događaju negdje drugdje, ne ovdje. Onda se prisjetim da sam tu dobila najljepše komplimente. I na tipkanje i na osobnost. 
Ovo bi trebalo biti rezime. Jedan od mojih u nizu. Neuspješan, kao i uvijek :-)). Htjela sam, stvarno sam htjela otipkati nekaj o svojih pet godina na Iskrici. Već mjesecima razmišljam i smišljam i ... nisam profesor Baltazar :-)). 
Ne mogu, jednostavno ne mogu. Kako ću te silne bitove, tipke, kave, ne-kave strpati u jedan tekst. Kako ću sve Vas, voljela Vas, ne voljela, ignorirala, maltretirala, ne primjećivala, vrijeđala, hvalila ... ne stanete :-)). Preveć vas je :-)). A ja samo pokušavam biti slatka mala chatterica. Niti sam mala, a još manje slatka. Chatterica, valjda, jesam :-)). A to mi je i jedino bitno. 
Bez obzira kaj nisam nikaj dala, želim nekaj. Želim da mi čestitate :-)). Pet godina, s jednim jedinim nickom, bez brisanja bilo nicka bilo teksta bilo komentara. Dosadno stalna, jednaka. Ili samo dosadna :-)). 
Čestitajte mi :-)) ...
I onda mi nakon idućih 5 god :-)) ...
Opet čestitajte :-)) ...
 

Nikad nisam razumjela ... zapravo, hrpa je toga kaj ne razumijem. Da znam, plavuša sam, uz to i glupa, kaj znači da sam duplo plava. Ili duplo glupa :-)). 
Ovo nije tema za Weblog, ne spada u moje uobičajene online teme. Ponekad puknem pa tipkam :-)). Možda i tekst ugleda svjetlost tuđih monitora, možda ostane samo na mom. Posesivna sam :-)). 
O toj ću posesivnosti, krivici, blaćenju, lažima, i tipkati. O nebačenom kamenu na Mariju Magdalenu (rimuje se slučajno, pardonček). Daklem, nick je oženjen, ima obitelj, a nickica je preljubnica. Nick narafski, nije ničemu kriv. Pitao je lijepo nickicu i ona mu dala. Kaj mu je dala to isto spada pod meni nerazumljive stvari. Koliko se sjećam iz biologije, ne pomišljajte da imam ikakvog stvarnog iskustva; žene primaju, a muškarci daju. On ulazi u nju. Ok, učih to u školi, a neki očito nisu. Nemaju škole, a ni nemaju baš nekih životnih iskustava pa ne znaju. Naučit će, morti. U nekom drugom životu, pod nekim drugim nickom :-)). 
Na netu toga ima k'o u priči. Nisam čak ni ziher da Iskrica prednjači. Jedino prednjači po tome kaj su svi živi i neživi na Iskrici. Upoznajemo se, ne upoznajemo, svatko govori ono što želi reći. Koliko sam samo puta uveseljevala onlince na oflajn kavama pričama o svojim horror-kavama. Kad mi se umjesto (samo)opisanog komada ili slikice skinute s neta pojavilo nekaj groznoizgledajuće. 
Zar nije tako isto i sa vezama? Ako mi kaže da je solo, otkuda da znam da nije? Kaj trebam napraviti, unajmiti privatnog detektiva? Saznati mu adresu te pozvoniti na vrata? Pitati njegove susjede? Kaj ako nije iz istog grada? Kaj da radim? Tražim da upoznam njegove roditelje? Kolege? Šefa? 
Da pokušavam čitati između redova, loviti neke sumnjive znakove, paranoičariti? Evo, dajte mi neki pametan savjet, kako da otkrijem je l' nick koji mi se upucava oženjen/vezan/živi s nekom/nekim! Ako mi to ne uspije, jesam li kriva? K vragu, zar ne mogu ni na miru biti glupa, nego moram natjeravati mozak u pogon te odgonetavati, umjesto da budem lijepo zaljubljena. Razapnite me po cijelom Weblogu, mene zbog tuđih muljanja. Zar nisam žrtva, a ne kriva? 
J'accuse! Da, i ja optužujem. Optužujem sve, i nickice i nickove koji muljaju. Od veza u kojima jesu ili nisu, od izgleda koji je manje ili više ružan. Optužujem sve. Optužujem one koji poput mene, optužuju druge umjesto da suosjećaju. Da pokušaju razumijeti. J'accuse! 
Usput, je l' mi netko može reći kako je završio Zola. Je l' morao mijenjati nick, ups, ime :-)). 
Ne znam tko je tu gori, nickice koje natjeravaju nickice koje su im otele «dragog», nickovi koji natjeravaju nickice kojima se sviđaju neki drugi nickovi. Prvo, j***š dragog kojeg druga može preoteti, kaj se mene tiče, nek' ga nosi. Dobi uz njega čokoladu i moje najljepše želje :-)). Tja, tu sam se zeznula. Ne s čokoladom, nego sa zvijezdicama. Ne j***m onoga koji trči za  svakom :-)). 
Nickovi koji drugim nickovima zavide kaj su osvojili neku koju oni nisu uspjeli. Onda razapnite taj nick, ne nickicu. Nije ona kriva kaj joj je neki drugi, peti, deseti, stoti nick privlačniji. Možda i svi zajedno. Budite muškarci (fakat sam zahtjevna i nerealna) pa to riješite međusobno. 
Ovo je definitivno tekst koji bi trebao ostati na mom hardu :-)). Ali ... 
J*** mi se :-)) ...
J'accuse :-)) ...
Sve redom :-)) ...
 

Kako upoznati nekoga na Iskrici? Odgovor je kratak i jednostavan: Nikako :-)). 
Ali nema smisla da puknem tekst od jednog retka :-)). Daklem razrada teme. Razrada u kojoj neće biti nijedan suvisli savjet, nikaj pametnog, puno glupoga i možda nijedna digresija. No, kako ionako stalno skačem sebi u tipke, tko zna kaj će na kraju ispasti :-)). 
Iskrica, vjerovali ili ne, služi prvenstvo za upoznavanje. Ono pravo, offline upoznavanje, oči u oči ili oči u niže :-)). (Da ne mislite da tu aludiram samo na nickove. Nickice, ponekad se isplati spustiti pogled niže od očiju te pasati na pločicama i ostalom :-)).) Ne služi za tipkanje, nadmudrivanje, pametovanje, pravljenje facom s placa, svađanje, prepucavanje. Služi za upoznavanje. (Ovo ću više puta ponoviti, tako da Vam se upiše u mozak. Zapravo, da se i meni usječe u mozgić. Tja, valjda je dovoljno velik pa ga jedno: Iskrica služi za upoznavanje; neće preopteretiti. Valjda :-)). Ak' negdje tokom teksta dođe do kuršlusa, nisam kriva :-)).) 
Zapravo, i na Iskrici je isto k'o oflajn. Kao i na cijelom netu. Nekima ide lakše, nekima teže, nekima nikako. Ako lako stječete poznanstva u tzv. real life, jednako će Vas biti lako i tu. Oflajn pomaže (ili odmaže) izgled. Online, vjerovali ili ne (izgleda da ću ovo ponavljati do besvijesti, Vaše, narafski) bez obzira kaj ne vidimo jedni druge, vidimo se. Komadi su drugačiji. Drugačije se ponašaju, i to ponašanje registriramo. (Samo pokušajte iz ovoga zaključiti zakaj sam teška na upoznavanju, ubijem Vas odmah :-)). Znam da sam ružna i debela, uz to i glupa pa to ne mogu sakriti niti iza duplo većeg monitora, kamoli iza svog malog 17˝. Zato se i ne upoznajem, jer imam mali monitor :-)).) 
Izgled zanemarimo (moj obavezno zanemarite, navodno sam duhovita ili me to samo tješe), primimo se tipaka. Tu je opet oflajnska spika bitna. Opet ona koju nemam. To je razlog neupoznavanja, nisam grda, nego nemam spiku :-)). Sad sam hepi :-)). Ne znam, možda i je teško smisliti početnu zanimljivu poruku. Rijetko pokušavam :-)). Ali pokušajte. Ubacite poneki kompliment, nikaj napadnoga, nikaj tipičnog. 
Kad se poruka vrati, nađite neku zajedničku temu. Npr. možete slobodno spomenuti ovaj tekst i pitati kaj ta-j misli o njemu. Ima li koju bolju ideju (ziher ima, tu ne možete fulati :-)) ), ne dajte odmah svoje mišljenje, pričekajte prvo tuđe. Ne kažem da mijenjate svoj stav po potrebi nego ga ne gurajte odmah pod nos. Ne zovite me na sladoled od vanilije, ne volim ga. Pozovite me na cimet i tartufatu :-)). Ali, otkuda ćete to znati, ako mi ne date šansu da kažem kaj volim. 
I ne odustajte. Možda prvi dogovor propadne. Možda drugi neće. Ok, nisam sve nickice, samo sam jedna, ali sviđa mi se kad mi ostavi lufta. Slobodnog prostora da dišem, da se predomislim. A ne nakon prvog odbijanja, durenje :-)). No dobro, može se duriti nakon desetog :-)). 
Upravo shvatih da sam otipkala kardinalnu glupost. Ispunjavam obećanje dano početkom teksta. Radite kaj hoćete, ziher ćete biti bolji od mene :-)). Nego, kaj ako nema odgovora na poruku. Idite dalje :-)). I pazite, stvarno pazite da ne šaljete istu poruku svima. Kad malo bolje razmislim, to je mukotrpno. Koliko tipkanja, koliko muka oko jedne kave. Onda nije ni čudo što ima hrpa razočaranih. Evo, sam' me pogledajte (bolje, nemojte, no, k'o da ste me pogledali i zakolutali okekima), natjerat ću vas da se ubijete tipkajući prije nego kaj uopće pristanem na kavu. A kad pristanem, požalit ćete, ako već niste dok ste ostaviti prste na tipkama :-)). Više sreće idući puta :-)). 
Sretno :-)) ...
Moje najljepše želje su uz Vas :-)) ...
Sve dok meni ne tipkate :-)) ...
 

Trebalo bi, trebalo bi, trebalo bi ... Zakaj Iskrica nekaj ne poduzme, zakaj admini ne rade svoj posao, zakaj ... Joj, ovaj će tekst biti prepun trotočja, a jako je malo onih koji neiritirajuće znaju upotrebljavati tri točke. Nisam ta :-)). 
Zapravo, jako je malo onih koji znaju i upotrebljavati svu slobodu koju nam pruža net u svoj svojoj širini te Iskrica u svoj svojoj poćudnoj slobodi :-)). Kaj sam time htjela reći. Pa, kako ih ima hrpa kojima ne treba sloboda, tako nas ima hrpa kojima ne trebaju tri točke, ali ih svejedno (zlo)upotrebljavamo :-)). 
Moram priznati da mi malo ide na žifčeke tanke (radije bih imala nekaj drugo tanko, npr. prstiće ili idealno, struk, no kaj ja mogu, samo su mi strune mozgovne šlank :-)) ) ... (opet tri točke) kad svi očekujemo nekaj od Iskrice. I kaj kad to ne dobijemo? Onda cendramo :-)). 
Recimo, smeta me kaj su već petu godinu u profilu: prihodi iznad 10 kila kn. Mislim, i smetlari sad imaju toliku plaću, dajte to povećajte na 20 kila pa da se konačno vidi tko je tu manager, a tko nije :-)). 
Iskrica bi trebala ... (ponavljam se) ... kaj? Koliko vidim, stalno nude nove opcije, stalno proširuju, stalno nekaj rade. Jest da sam prva koja ismijava (neću više, stvarno neću), ali kvraguoflajnskom, trude se. Ne kažem da će svaka od tih ideja zaživjeti, ne kažem da ponekad izvedbu ne treba doraditi, svejedno pokušavaju. Kako bi nama bilo ljepše, jednostavnije i kaj znam kaj sve. 
Ali, to nam nije dovoljno. Želimo više. Admini, sredite ovo, sredite ono, zakaj niš ne radite, Iskrica propada jer Vi ljenčarite. Zar su admini književni kritičari te će pročešljati Weblog? U tom slučaju, moji tekstovi su prvi koji će nestati netragom :-)). Nedavno sam se laganini osula zbog količine slikica na Weblogu. Pa mi je pala ideja na glavu plavu (na Vašu sreću ili žalost ideja je bila lagana te pri padu nije oštetila nikaj, još uvijek mogu tipkati :-)). I ovo je bila digresija :-)). ) ... (opet ...) ideja da se otvori Fotoblog, kako bi oni slikica željni mogli u miru uživati, dok ostatak čita u miru. Tu stupidnu ideju sam ubila sama. Jer, ima NekiMli(c)k čije fotke volim. Možda se nađe još ponekaj kaj mi se svidi. Eh sad, ja bih da nitko ne smije stavljati slikice osim onih koji mi se sviđaju. Živjela demokracija :-)). Dolje Fotoblog :-)). 
Zar su admini murjaci koji će provjeravati koliko netko ima nickova? Zašto ne bismo prilikom registracije priložili i potvrdu o nekažnjavanju. Te poreznu karticu :-)). 
Usput, admini sasvim solidno rade svoj posao. Imah nekih uobičajenih komplikacija, idiot mi se nakeljio na nick jedini pa da ne mijenjam nick, poslah majl Iskrici. To kaj sam ih zamolila je učinjeno odmah. A bila sam uvjerena da nitko ne čita te majlove :-)). Nije li neku večer bilo «problema» sa Weblogom? I to je isto tako sređeno drugi dan. NedefiniraniNetko (čitajte, nisam čula nikakav trač o tome pa nemam pojma, k'o i uvijek) je zloupotrijebio svoje znanje HTML. Događa se, a za to i postoje admini, da to «poprave» :-)). 
Što bi trebali više od toga raditi? Držati nas za ručice i paziti kako tipkamo? Nismo li ipak malo preveliki? Barem nam je ego golem, nadoknađujemo njime zrelost i pamet kad nam usfale :-)). 
Želje :-)) ...
Koje NetkoDrugi treba ispuniti :-)) ...
Još samo fale pozdravi :-)) ... 
 

Privlačenje pažnje. Pisanjem tekstova, komentiranjem. Nickom, svakako. Profilom, fotkom u profilu. Duhovitošću ili pokušajima iste. Ljepotom riječi ili krađom tuđih tekstova, ideja, stila. 
Tu sam stala, kod krađe stila. Zar to nije problem načitanih osoba, nesvjesno uzimaju tuđe riječi. Ista priča na chatu, koliko puta nasmijavamo tuđim forama. Da moram platiti kunu za svaki ukradeni štos, bankrotirala bih odavno :-)). Dosta, želim tipkati o privlačenju pažnje, a ne o autorskim pravima. Kaj se posljednjih tiče, najbolje je krasti već mrtve pisce :-)). 
Pa cijela se Iskrica može svesti pod privlačenje pažnje :-)). Način, kao i uvijek, odabiremo sami. I to kako ćemo se nositi sa uspjesima ili neuspjesima. Moram priznati da mi je zabavnije gledati druge, nego razmišljati o svojim neuspješno-uspješnim poduhvatima :-)). 
Digresija pogolema: Približava mi je petogodišnjica Iskrice te pokušavam, već danima, smisliti neki prigodan tekst. Ne mogu :-)). Koji klinac da napišem? Kako od svih silnih i nesilnih nickova koje vidjeh uživo, oni s kojima se i dalje viđam mogu stati na prste jedne ruke? A na one koje ne želim viđati utroših solidno vremena i živaca kako bih ih se riješila :-)). Možda ću smisliti nekaj za desetogodišnjicu, uz uvjet da Iskrica ne krepne u međuvremenu :-)). 
Privlačenje pažnje. Ne znam, svejedno mi je, je l' se radi o hiperprodukciji tekstova ili rijetkim. Nekako, imam dojam da to nije bitno. Barem meni. Ono na kaj obraćam više pažnju su nickovi koji komentiraju. Tu mogu vidjeti kakvu tko pažnju želi :-)). 
Narafski, ima onih koji komentiraju odabrano. Da znam, nepristojno je ne uzvratiti komentarom. Nepristojna sam :-)). Smatram da je to dovoljno da me isti izbjegavaju, tj. moje tekstove. Prije ili kasnije hoće, živim u nadi :-)). 
Sad sam uprskala stvar. Zapravo, ti koji komentiraju isključivo planski, neovisno o tekstu, vjerojatno žele biti primjećeni. Vidi me, tu sam. Pa kad i oni stave nekaj, bit će komentirani, jer su već neko vrijeme tu, domaći su. Digresija minijaturna: Ne oni Domaći, lari, penati, nego nekaj tipa uš domesticus :-)). 
Priznali ili ne, svi želimo privući pažnju. Priznajem, nek' mi se obije o nick jedini :-)). Kakvu pažnju dobivam, tja, onakvu kakva je kvaliteta mojih tekstova. Te kvaliteta mene općenito :-)). Da mogu bolje, bih. 
Opet sam se zapetljala. Tu i tamo, dobim poruku nekoga tko je, nakon otvaranja mi profila i pročitao pokoji tekst. Vjerovali ili ne, te poruke, koliko god bile lijepe, ne traju dugo. Komunikacija ode k vragu :-)). Očito mi, uza sve ostalo, ne ide ni privlačenje pažnje. Zato i tipkam o tome :-)). 
U rezultate sumnjam, već unaprijed :-)). Onih par koji stanu na prste jedne ruke (a za kaj mi treba druga, fakat je krajnje vrijeme da i nju popunim :-)) ), ako i pročitaju, obično me iskasape :-)). Te nije ovo dobro te je ovo bezveze pa sam se tu zatipkala, a tu udavila sve žive i nežive, uz to su morali dva puta pročitati da uopće shvate o čemu pokušavam tipkati i nisu uspjeli u tome. Konstruktivna kritika :-)). 
Privući ili ne :-)) ...
Noćne leptire :-)) ...
Ili neke druge neleptire :-)) ...