Poslije ponoći

Ovo je genijalno :-)). Kako mi se sviđa :-)). Imam samo jednu malu, majucnu želju; boje isto k'o i «normalna» Iskrica, može?

Tako da mogu biti kompletna zelena :-)).

Nego, stvarno mi se sviđa. Odlično napravljeno. I kad pomislim koliko se po baš ovom Weblogu pljuje i vrijeđa Iskrica, a ona, dama, odgovara ovako lijepo :-)).

Upravo sjedim s osmijehom od vuha do vuha i uživam. Gledam što su sve napravili, koliko su se trudili te imam dojam da su mislili baš na sve :-)).

Nažalost (ili nasreću, ne mogu se odlučiti, ne mogu se ni odlučiti hoću li ostati neodlučna :-)) ) u zadnjih tko zna koliko god, najviše me na Iskrici razvesele tehničke stvari. Uljepšavanja, bojice, izgled, šminka. Pa se svaki puta, pomalo sjetno zapitam, zašto kad već imamo novi, lijepi prostor, ne pokušamo ga ispuniti nečim lijepim.

Ili odgovor znam. Sjećate li se, davno je to bilo, nove školske godine, posebno u prva četiti razreda. Nove knjige, nove bilježnice. I kako smo pokušavali lijepo pisati u te lijepe teke. Ne, nije mi to uljepšalo rukopis. Moj je bio i ostao primjer što se događa kad djeca ne uče krasopis :-)).

Ali, barem sam se trudila. Prvih tjedan dva, tri. Pokušala, možda nisam dala baš sve od sebe, ali dala sam nešto. Nešto lijepo :-)).

Nego, odustajem od beskorisnog posla, zanima me jesu li se profili promijenili? Da je i u profilima, weblog izdvojen kao i na početnoj stranici :-)). Jesam li zahtjevna. Otprilike 5 min sam bila sretna i presretna. Još uvijek sam :-)). No, možda može još nekaj :-)).

Narafski, bilo bi pretjerano da poželim kvalitetne tekstove, ugodne, zabavne Weblogere, rasprave, nesvađanja, pristojne izraze. To ionako želim stalno pa dovoljno često, prečesto čak, tipkaram o tome :-)). Uskoro će Nova godina, da ubacim tu želju u pismo Nekome/Nečemu koje sad donosi poklone :-)). Da bude k'o u onom prastarom vicu o četverotračnom autoputu do Havaja :-)). Puno tražim.

Pretjerala sam sa smajlićima, ali tako me razveselilo. Posebno kaj par dana nisam uopće otvarala Weblog. Sad budem, ako nikaj drugo, da ga gledam :-)).

Iskrice najljepša :-)) ...
Ostani tako lijepa :-)) ...
Možda ljepota postane prelazna :-)) ...

Ponekad se pitam tko je tu glup: ja ili ostali. Odgovor znam: ja :-)). U čemu je zapravo problem u/sa/kod Iskrice? 
Teoretski, ne vidim. Ok, ima iritantnih nickova. Ali, kvraguoflajnskom, znate li Vi kako je moja prva susjeda iritantna? Pušta narodnjake, turbofolk, kako se to već zove. Svakog vikenda bude me ti zvuci! A to je samo mali dio njezine iritantnosti, tj. to je nula prema ostalom kaj izvodi :-)). 
Ne da mi se tračati osobu koju ne znate, koja valjda nije tu, ako je, valjda me neće skužiti :-)). Želim dati primjer kako smo i on i offline okruženi onima koji nam ne odgovaraju. I ne, nije bitno to što tu susjedu nitko ne podnosi, što bi samo po sebi impliciralo da problem nije u meni, nego stvarno u njoj. Bitno je to što joj pod 1.) ne spominjem pretke i potomke, čak ni u sebi, čak i nakon tako nelijepog buđenja nekih 4-5-6 sati prerano za moj ukus; pod 2.) ne prijetim joj ni u lice ni iza leđa; pod 3.) ne postoji prekokrasni ignore i iznad svake prekokrasnosti X gore desno kojim bih je tako lijepo maknula. U prijevodu, ne radim ništa. Kolutam očima, tu i tamo je otračam i gotovo. 
Jednako tako ne obavljam intimne radnje na javnim prostorima. Što uključuje od kopanja nosa na dalje. Jedino se češkam po glavi, ne znam zakaj, loša navika, moram je maknuti :-)). Ne prosipam tjelesne izlučevine po cesti ni iz nosa ni sve na niže. Imam rupčić. Za sve «veće» zahvate, postoje mjesta. Ni pas ne pogani vlastito dvorište. Ali, uspoređivati ljude sa životinjama je uvreda. Za životinje :-)). 
Idem dalje. Tu sam dugo, predugo. Jedan jedini nick. Nikad brisan, nikad novi otvaran. Godinama sam imala fotku, trenutno je nemam zato jer nemam neku noviju fotku, zadnja je stara 3-4 god pa više nema smisla. Da, prepoznali su me. Više njih. Većinom, završili su na ignoreu :-)). Ne volim kad me gnjave. 
Ljudi s kojima se susrećem isključivo offline, tj. osim eventualno majla nisu baš po netu, znaju da sam na Iskrici. Nije da baš svakome kog upoznam prilikom predstavljanja izjavim kako sam tu, ali ako tema dođe (kod mene prije prije nego kasnije :-)) ) na net, spomenem, između ostalog i Iskricu. Ne, nije me stid. Ne vidim zašto bih to skrivala. (Mada, kad malo bolje pogledam, moglo bi me biti stid, zato i bijesno tipkaram ovo čudo od kao teksta.) 
Bolesnici, stalkeri, gnjavatori i ini. Da, imam ih. Preciznije, imala sam ih. Već dulje vrijeme sam na miru. Kaj je vezano uz prorijeđene posjete najmilijoj nam Iskrici. Ili, tko zna, valjda sam stvorila kakav neprobojni oklop da ih ni ne primjetim. Ili ne reagiram pa ni oni ne reagiraju na mene. Ne znam. Imala sam ih dovoljno i ne bih više. Kuc-kuc-kuc o glavu, stol i monitor. 
Svađa. Nasvađala sam se uzduž i poprijeko. Da mi je kuna za svaku svađu, ovo bih tipkala na nekom egzotičnom otoku :-)). S nekima sam kao zakopala ratnu sjekiru, nekima možda ne bih ni odzdravila na ulici. Većinu, posebno tu, online, mrtva-hladna ignoriram. Eventualno im se, skrivena iza monitora dobro, debelo smijem. Vjerojatno i oni meni, ako me uopće primjećuju. 
Ljubavnici. Od jednonoćnih do višenoćnih. Da, bilo ih je. Čak sam neko vrijeme bila na zlu glasu (o čemu Vi nemaju pojma pa se moram sama hvaliti, ah prevrtljive li Slave :-)) ). Možda će ih biti opet, nadam se :-)). 
Retrospektiva završena. Pitanje ostaje: Gdje je problem? Što trebamo svi mi napraviti kako bismo bez povraćanja opet čitali Weblog? Što se sve tako ružno dogodilo osobama na Iskrici da toj jadnoj, napaćenoj Iskrici, staroj dami uzvraćaju tako degutantno? Koliko ih je ona, taj skup jedinica i nula povrijedila da moraju uništiti, zatrti? Da moraju svima ostalima zagorčiti? 
Možda, možda razumijem. Kako ni ja noćas ne mogu ovo zadržati u sebi, tako ni oni ne mogu to svoje. Da, samo dok ovo tipkam, usput i ispravljam tipfelere. Nisam dovoljno bijesna, ljuta, ina da ne obraćam pažnju. Mogu odvojiti 5-10-15 min i pročitati još jednom. Mogu li ti, prozvani, isto tako odvojiti koju minutu te razmisliti je l' način na koji uzvraćaju udarac baš primjeran? Primjeran jednom, u krajnjoj liniji javnom prostoru. Ili primjeran njima samima? 
Da, mogu se naći s kim god poželim. Stojim, sjedim iza otipkanog. Ne moram se skrivati, ne moram se ispričavati, ne moram objašnjavati. A Vi? 
Sirota Iskrica :-)) ...
Drvljem i kamenjem :-)) ...
Da je bar samo drvlje i kamenje :-)) ...
 

Ponekad me nema dugo, ponekad ne obraćam pažnju, ponekad odem negdje drugdje. I onda opet i ponovno, otkrijem kako volim ovu prokletu Iskricu :-)). Baš ju volim :-)). Bez obzira na to kaj su mi često ili stalno draža druga mjesta neta. Što me više privlače, što su mi draža. Na kraju ipak, ljubav pobjeđuje sve :-)). 
Povod večerašnjeg izljeva ljubavi jest, vjerovali ili ne, nick. Tj. muškarac iza nicka. Zapravo, pretpostavljam da je muškarac, čak sam i poprilično ziher, nekako ženski solidarno i uobraženo vjerujem da smo pametniji spol, uz to kaj smo ljepši :-)). 
Digresija: Trenutno se davim u Gričkoj vještici pa su mi vitezovi i kavaliri u primozgu, očekujem galantnost, ljubav do groba, pisma pisana desnom rukom krvlju iz desnice (Digresija u digresiji: Čak i prvi puta kad sam čitala Gričku u dobi od 9 god, nije mi bilo jasno kako netko može pisati desnom rukom i umakati pero (guščje, škaklja ili su već imali metalna, uh to buba) u prerezane žile na istoj ruci.) ... razdrljena prsa spremna primiti metak, izdati vojničku čast, pogaziti zakletve, sve zbog nje :-)). No, toliko sam impregnirana Zagorkom (stare ljubavi su najduže, kod mene su to knjige, ne muškarci :-)) ) da sam na čist' desetom sajtu dvojicu zamolila da budu nježni i ne razbijaju mi iluzije, nek' još malo uživam. Nakon toga smo počeli tipkati o Zagorki :-)). 
Da se vratim u/na/pod Iskricu. Najdražu i najljepšu :-)). Jedinu i jedinstvenu :-)). Daklem, nick i poruka, na koju sam, čak i odgovorila. Kaj mi nije običaj. (Da znam, nekulturna sam, neodgojena i nisam dama. Nera ziher ne bi ne odgovarala na poruke, ali Nera ne bi ni bila tu :-)). Tako da argument smatram nedovoljnim :-)). A nisam ni lijepa k'o ona, nema smisla oponašati :-)).) 
Tijekom vrlo kratke korespondencije, došlo je do nečega kaj mi se nije svidjelo. Kako mi je jako dobro poznato vlastito pretjerano reagiranje, priupitah frendicu. Kaj ona misli. Dok je odgovorila, dok sam ja njemu odgovorila ... bip-bip, puknuo me na ignore :-)). 
Sad se možete s pravom pitati zakaj me jedan običan, najobičniji ignore bacio u stanje nepomućene sreće, veselja i ljubavi :-)). Vrlo jednostavno. Dam im štrik, a oni se sami objese :-)). 
Nisam uopće trebala preispitivati svoje reakcije, uvjerenja, stavove, samo sam trebala malo pričekati i nick je riješio sve moje nedoumice :-)). Sve bez mene, sve mi je servirano gotovo, aranžirano na srebrnoj tacni. 
Kad se pokušam sjetiti, ipak mislim da je baš po tome Iskrica jedinstvena na netu u Hrvata od stoljeća sedmog. Nigdje drugdje kraj nije tako brz, tako jednostavan. Ima nešto, valjda to sipaju u žice pa se raspršuje kroz monitor, kaj oslobađa od svih pravila ikakvog ponašanja, ne samo pristojnog. Sloboda izbora na entu :-)). 
I zato obožavam Iskricu. Bilogdje drugdje bih se danima ili noćima patila, pokušavala dokučiti je l' to samo čudan smisao za humor ili je nick netko koga ne želim upoznati. Ovdje odmah znam: Ne želim upoznati :-)). 
Budi nam silna :-)) ...
I dobro nam stoj :-)) ...
Iskrice, Iskrice moja :-)) ...
 

Tja, ne znam kakva sam, ali me ponekad (čitaj: često) treba gurnuti, povući za rukav, nosić poveliki, navesti me (na krivi put :-)) ), zavesti (ah, da :-)) ), ovo će biti tekst zagradama ispunjen, kad s nečim počnem, ne znam stati, o tome i govori noćašnja količina maligana u meni :-)). 
Višenickovlje: razlozi za i protiv. Mislim da sam već dovoljno puta tipkarala o mijenjanju, istovremenim izdanjima u nekoliko boja. Zapravo, ne vidim nijedan razlog protiv. Tja, ponekad bih tako rado otvorila neki drugi nick, neki potpuno drugačiji, neki koji nema iza sebe puno godina Iskrice i još više chata, neki koji nitko ne zna. Ako nikaj drugo mogu slati i dobivati poruke te se lijepo dopisivati sama sa sobom :-)). Jedan od načina kako da dobijem poruku. Zapravo, jedini :-)). 
Razlozi za ubijanje profila te otvaranje novog. Jedan od razloga je da više neću dobivati poruke u kojima me pljuju jer: «Sedam godina si tu i nikoga nisi ulovila, nitko te neće», pisano malo uvredljivije :-)). Pa onda, nitko me kao ne zna, mogu opet ispočetka. 
Samo što ne vjerujem u drugačije početke, da ne spominjem da bih opet naletjela na iste osobe, pod mojim drugim, njihovim drugim nickovima te bismo se jako lijepo proveli na kavi :-)). Uz to bih onima koji me znaju morala objašnjavati da sam to ja, možda i zašto više nisam ja, nego sam drugonickasta. Naporno :-)). 
Osim lijenosti, ne vidim nijednu drugu prepreku za otvaranje novog nicka. Osim lijenosti i osim uvjerenosti da sebe ovakvu nosim uvijek sa sobom (omnia mea mecum porto) te da će mi se događati iste stvari. Davnijeh dana kad sam se prvi puta susrela sa društvenim dijelom neta vidjela sam da mi se događaju iste stvari koje mi se događaju offline. Ne mogu pobjeći od sebe. Da mogu pobjeći od svog nicka i od svih «pametnih» zaključaka koje mi serviraju, to mogu. Da mogu otvoriti nick MalaSlatka, napravila bih ga, ali to nisam ja :-)). (Upravo pokušavam zamisliti face onih koji su pozvali MaluSlatku na kavu pa im se pojavila OpakaZlica :-)). Ovo je bila digresija, u današnjem tekstu neophodnim zagradama :-)).) 
Tipkarala sam već o tome; kako volim promjene nickova zabave radi te kako suosjećam sa onima koji su otvorili novi nick da provjere s kim se još petlja osoba koja je osvojila njihovo srce. Prvima želim svu zabavu neta i da me pozovu da se igram s njima, drugima mogu samo pokušati savjetovati da to ne rade: neće im donijeti ništa dobrog ni lijepog. 
I na kaj bih površna ja svela višenickovlje: na zabavu i na slomljena srca :-)). Vjerojatno ima toga puno više, samo kaj ne mogu dokučiti :-)). No, svi koje sam upoznala, točnije chatala s njima, a rade na nekim od tarot-horoskop-ispunim-ti-želju-za-hrpu-kuna-po-minuti-telefona govore kako postoje tri stvari za koje ih ljudi pitaju: ljubav, novci, zdravlje (navedeno abecednim redom, redoslijed se mijenja po trenutnoj potrebi). Zar to troje nije najbitnije u životu? Četvrtog nema. 
Ne znam je l' itko «dobio» ljubav zahvaljujući novom nicku, neki navodno jesu lovu, a zdravlje; tu ni petsto nickova neće pomoći. Možda je novi nick k'o nova stranica u Wordu, bezbroj novih mogućnosti. I zašto onda vječno tipkam o jednom te istom? (Odgovor: Jer mi nova stranica u Wordu ne nudi i novi mozak :-)).) 
I dalje sam ja :-)) ...
Novi nick, stari nick :-)) ...
Isti lik :-)) ...
 

Obožavam izjave poput: Iskrica je ovakva i onakva, Iskrica je fuj, Iskrica je ... dopišite sami. Izjave koje su tako česte na Weblogu. Iskričinom, narafski, mada po cijelom netu proziva se Iskrica. Tu i tamo joj se, na tom stupu srama pridruži Smokva i Facebook. 
Čak mi je prihvatljivije da Iskricu ruže oni koji ili nikada nisu bili tu ili su došli pa pobjegli glavom bez obzira. Ali, koje opravdanje imaju oni koji su tu, stalno i pljuju? Nije li to pljuvanje u tanjur iz kojeg jedu :-)). I onda im je fuj. Pa kome ne bi bilo :-)). 
Što je zapravo Iskrica? Url, određeno veliki prostor na nekom tamo serveru, negdje daleko. Skup nula i jedinica koji nam, pazite li čuda, omogućuje puno toga. Omogućuje. Sve ostalo što čini Iskricu smo mi. Tako da je omavalovažanje Iskrice omalovažavanje sebe samih. 
Nikad nisam razumijela ljude koji ružnim riječima opisuju svoje partnere, svoje prijatelje. Hej, to su ljudi s kojima svake noći spavaju u istom krevetu, s kojima redovito provode svoje vrijeme, svojom slobodnim voljom te, bez obzira na sva vrijeđanja, ne namjeravaju prekinuti. 
Ako sam kupila ružan kaput, kaj sad. Mogu ga nositi ili ne nositi, kupiti drugi, ovaj baciti, pokloniti, spaliti. Ako ga moram nositi jer je vani hladno, a ja si ne mogu priuštiti još jedan kaput ove godine, nosit ću ga. Visoko podignute glave i bez spominjanja. Mislim, meni se ne sviđa pa onda zašto bih ikome skretala pažnju na taj kaput. Možda ga niti nisu primjetili dok im se nisam jadala kako li je ružan. A možda nije ni problem u kaputu, nego u mojoj ružnoći :-)). Kako god bilo, uvjerena sam da ću lakše preživjeti zimu u ružnom kaputu ako šutim o njemu. 
Ili sam u krivu. Možda, da se žalim, našla bi se dobra dušica koja će mi ponuditi drugi. Tko zna, svijet je pun dobrih ljudi koji čine dobra djela, onako od srca k srcu poput Podravkine juhe :-)). Samo šteta kaj takvih nema na Iskrici. jer da ima, onda bi svakome tko se žali na Iskricu ponudili neko drugo mjesto na netu. 
Davnih dana, dok je još trajao rat upoznala sam Amerikanku koja je došla u Hr u sklopu jednog humanitarnog programa. Osnovni razlog zbog kojeg se odlučila je bio bijeg od tipa u Americi. Živjela je tako u Zg par mjeseci i onda pobjegla u Split. Zamislite zbog koga, zbog nekog novog tipa. Draga djevojka, kad mi je ispričala svoju priču pitala sam je gdje planira zbrisati nakon St, jer će se ziher i tamo spetljati s nekim zbog koga će htjeti pobjeći na npr. Himalaju. Gdje će se priča ponoviti :-)). 
Nije li isto tako tu, barem nekima. Demonstrativno odu da se više ne vrate pa se vrate s novim nickom. I tako više puta. Pa promijene nick jedno 20-30-500 puta, sve u nadi da će konačno upoznati neku ok osobu, pod novim nickom jer pod starim, eto nisu imali sreće. 
Pa nemam ni ja sreće, bilo online bilo offline upoznajem sve neke bisere. Nedavno sam se žalila suigraču u jednoj online igri. Imala sam stvarno naporan vikend, tri bisera su se složila u dva dana. Kaj je preveč, preveč je :-)). Njegov odgovor je bio da ih puknem na ignore. (Digresija: Priznajem da me pogodio direktno u srce, meni koja se hvalim svojim ignoreom uzduž i poprijeko savjetovati tako nekaj –duboki uzdah-.) Ali, svi su ti likovi offline, kako da ih puknem na ignore :-)). 
To je jedna od ljepših stvari onlinea, uključujući Iskricu. Uvjerena sam da se online lakše riješiti bisera. A o tome da ih je i lakše naći, ne znam. Koliko ima ružnih veza, pretučenih žena, maltretirane djece? Svega toga je bilo i prije neta. Sve to se upoznalo offline, na klasičan, starinski način. Preko prijatelja, prijateljeva prijatelja, na poslu, preko rodbine. Sve «lijepi» i «sigurni» načini upoznavanja. 
Često se na netu žale na svoje brakove. Upitajte ih gdje su se upoznali. Ziher nisu na netu :-)). Isto pitajte one koji tračaju svoje frendove. Familiju i poslovne «ljepote» izostavljam, to je nekaj kaj ili ne možemo riješiti ili samo promjenom posla, nekaj kaj baš i nismo birali . Familiju ziher nismo, a posao birali smo plaću, radno mjesto, ne daveže od kolega, užas od šefova :-)). 
Iskrica :-)) ...
Baš si fuj :-)) ...
Zašto sam onda tu :-)) ...
 

Ponekad se pitam hoću li prestati tipkati o jednom te istom. Uvijek, uvijek ista tema. Nickovi, ono iza monitora i nicka, ono ispod ili iznad. Sve što skrivamo ili ne skrivamo, što pokazujemo, što mislimo da ne pokazujemo :-)). 
Dugo sam tu. Dugo sam i na netu, računajući isključivo društevene sajtove, k'o da se krećem po drugačijima. Tu i tamo koji tutorial, googlam pod obavezno, a ostatak provodim na ovom ili sličnim okupljalištima. 
Što time želim reći? Pa, Iskrica mi je već dugo jako, jako nezanimljiva :-)). Neću reći da sam prošla sve niti to želim ikome :-)). Ali, sve se ponavlja. Možda sitne razlike, u suštini isto. Svojedobno sam tvrdila da Iskrica nema veze sa ljubavi, seksom, ikakvim spajanjima u dvoje, nego da je to bijeg od samoće. Nemamo kome opisivati što nam se danas/jučer/nekad davno dogodilo. Ne možemo biti sami sa sobom pa navlačimo nekoga/neke da nam pomognu :-)). 
Jesam li u krivu? Negdje na pola puta. Ima bijega od samoće, ima potrage za srcu srodnom dušom (koji kretenski izraz :-)) ), ima želje za divljenjem. O svemu tome sam tipkala, puno puta, za pojmove Webloga solidno duge tekstove. 
No, uvijek ostane jedno ili više pitanja. Osnovno je: Tko je to iza nicka. Kakva je to osoba. Kako izgleda. Kopa li nos dok tipka i lijepi li iskopano po monitoru na nickove koji joj/mu nisu po čefu :-)). 
Držim se izraza svoje omiljene autorice: Daj mu uže da se sam objesi :-)). Prije ili kasnije, svi se objesimo. Na vlastite tipke, postupke, ispade. Ne moramo se uvijek loše objesiti, nekom će se svidjeti naši izljevi. Netko će tu naći ono što baš traži. Mazohist sadista, ispaćena dušica još jedan razlog za suze, veseljak povod za smijeh, izrugivalo dokaz da ima i gorih. 
No, otkrivanje čim prije, čim brže nekoga tko nam je zapelo za okeka. Priznajem da mi nije uvijek jasno zašto žuriti. To je vjerojatno do naravi, usporena sam. Jedna od onih plavuša koje se vicu smiju nakon tri dana, spori klikeri :-)). Ima nas različitih, neki vole sve odmah, sve brzo. Haj'mo u pet minuta otkriti je l' to ljubav života u svim inkarnacijama ili još jedan promašaj. Pa onda detektiramo. Miss Marple bi nam mogla zavidjeti, iz dvije i pol otipkane riječi složimo kompletan zločin :-)). Ili, još gore/bolje, ljubavnu priču sa hepiendom u kućici punoj cvijeća :-)). 
No vrijeme se kreće k'o sunce u krugu, nosi nam opet ono što je bilo. Možda će mi opet Weblog postati zanimljiv, možda ću si dati truda i loviti sve promjene nickova (više nemam pojma o pojmu tko kaj tipka i zakaj), možda ću otkrivati nečiju osobnost proučavajući slova (zapravo, dok ovo tipkam, razmišljam o idiotizmu, pokušati nekoga loviti na tipke), možda ću pratiti tko se s kim petlja (je l' se uopće itko s ikim petlja, dajte malo začina da imamo o čemu tračati), možda ću opet jednom komentirati, bilo pljeskati, bilo izricati mišljenje. Možda jednom :-)). 
Svemir se širi :-)) ...
Iskrica se širi :-)) ...
Možda se i moje teme proširuju :-)) ... 
 

Obično se po netu i svijetu čudom čudim :-)). Ta sam kojoj nikad nikaj nije jasno, koja ne shvaća, ne razumije, ne «kuži» ono što je svima normalno. Ne, ne spadam u pjesnike koji su čudenje svijetu, ne spadam uopće u ikakve literate osim škrabotinjanja, a i to je, nadam se, u prihvatljivim okvirima. Količinski, ne sadržajno :-)). 
No ponekad, rijetko, čudim se kako se drugi čude onome što je meni normalno. Razumljivo, prihvatljivo. Što vjerojatno pokazuje svu dubinu moje gluposti :-)). Kao i sve kaj otipkam :-)). 
Daklem, dilanje slikica po netu. Čudna li mi čuda. Digresija: Izgleda da mi je svaki tekst obilježen ponavljanjem jedne te iste riječi. Nasreću, jezik naš prekrasni, prebogati mi dozvoljava raznorazne inačice pa se tekstovi, valjda, ne pretvaraju u ponavljanje ponavljanja. Osim po temama, samo je jedna :-)). 
Slikice. Da, vjerovali ili ne, kolaju netom. Otkada sam na netu, to je pravilo, običaj. Zato me to valjda ne iznenađuje. Uostalom, radoznali smo, zar ne :-)). Radoznalost je pozitivna osobina, vrlina koja nas gura naprijed. Zamislite koliko su dosadni ljudi koji ne žele ništa novo probati. Kojima je ukus zacementiran u djetinjstvu i njihova mama najbolje kuha :-)). 
Što iznenađuje u tome što želimo vidjeti osobu. Nekoga koga znamo samo po tipkama, samo po riječima, stavovima, mišljenju. Zanima nas osoba iza monitora, izgled. Zar to nije najprirodnija stvar na svijetu. I, dobimo slikicu. Nitko sretniji od nas :-)). 
Ponekad, želimo taj užitak podijeliti sa drugima. Možda se i pohvaliti. Meni je poslalo slikicu, a tebi ne -isplažen jezik- :-)). Ili u onim nelijepim slučajevima, prenijeti svoje razočarenje. Udvoje, troje, entero manje se pati. A naš princ na bijelom konju ili princeza u bijeloj kočiji (usput, zakaj nije princeza na npr. crnom konju, vrancu razigranom, blesavih li bajki :-)) ) ne odgovara onome što smo izmaštali u dugim tipkavim noćima. 
Tja :-)). Tu su razočarane obje strane. Da se pri tome može koristiti ljepši rječnik, može. Nitko, osim nas samih, nam nije kriv što smo očekivali i fizičku ljepotu u paketu sa ljepotom duha. Uostalom, tko kaže da tu nema fizičke ljepote, možda nije po našim snovima. Opet, sami smo si krivi. Pa bismo trebali oprostiti prvo sebi, a onda i neočekivajućeizgledajućoj osobi s druge strane žice. 
Daklem, slikice. Nagledala sam se na netu slikica onih koje nikada neću vidjeti, jer nemamo nikakvih dodirnih točaka osim kaj tipkam s nekim tko tipka s tom osobom ili još češće, onaj s kojim tipkam tipka s nekim s kim slikica tipka. I tako, više puta, ponovite po potrebi :-)). K'o u pokvarenom videofonu, slikica dođe do mene. 
Nismo li nekada davno razmijenjivali slikice Životinjskog carstva. Ovo je Onlinsko carstvo :-)). Davnijeh dana sam napisala da je najljepša slikica koju sam dobila, fotka chatterovog psa. Prekrasna plemenita životinja. Pas, ne chatter :-)). Kako psa nažalost više nema (chatter je još tu :-)) ), ovo nek' mu bude in memoriam. Opet psu, ne chatteru :-)). Stvarno mi je žao kaj tu ljepotu ne vidjeh uživo, ne podragah. Psa, ne chattera :-)). (Digresija: Ubit će me kad ovo pročita. Chatter, ne pas :-)). A pročitat će zato kaj ću mu poslati link. Mojih li suicidnih sklonosti koje odavno ne čude one s kojima chatam.) 
Zaključak, nema ga. Kaj opet nikoga ne čudi, čak ni mene čuđenju sklonu :-)). Jednom, kad smo poslati nekome slikicu, moramo prihvatiti da je to k'o da smo je stavili u profil, na vlastiti web, na Fejs. Kružit će okolo godinama. Tko zna, za nekih stotinjak godinica, možda naletimo na vlastitu slikicu i komentiramo: Koji sam komad tada bilo :-)). 
Najljepšoj slikici u čast :-)) ...
Tekst nedovoljno lijep :-)) ...
Jer ljepota je u oku promatrača :-)) ...
 

Po netu i svijetu vladaju neki ustaljeni načini ponašanja. Kažem, ustaljeni ... da pogledam u rječnik kako bih bila sigurna da sam točno odabrala riječ :-)). Riječ koja opisuje nešto često, nešto svakodnevno, uobičajeno. Pa se ustalilo kao normalno. 
Narafski, takvih vidova ponašanja ima na tone, obično primjetim one ružne. Zakaj ne primjećujem lijepe, tja :-)). Nove, ručistaste-ljubičaste leće, hitno trebam :-)). 
Ono što me počelo kopkati jest «optuživanje» ili označavanje svake žene s kojom se ne slažemo pod: nedojebana, seksa gladna, nitko ju neće pa je zato frustrirana. Kako ide, na drugima vidimo vlastite nedostatke :-)). Tako da ovakve izjave više govore o izjavljivačima nego o njihovim metama. Osim kaj su, očito, te mete nezaintereserirane :-)). Nije li to: Nećeš me, znači, glupa si, ružna, debela i nitko te ne želi. Jednako kao kaj nitko ne želi mene :-)). 
No, zašto isto tako ne označavamo i muškarce? Muškarce koji su tako široke ruke kad dijele uvrede, a tako škrti na komplimentima. Zapravo, bolje razmislivši (Da, ponekad razmišljam, rijetko, onda mi se mozak užari pa moram pod hladan tuš kako bih nastavila čitati Weblog, nezaobilazno i neprocjenjivo štivo svake srednjovječne do ostarjele osobe u Hrvata. Usput slovkam :-)).) ... opet mi je nit pobjegla, o zašto, o zašto nisam uzela nick Arijadna :-)). 
Vraćam se: nitko je neće pa je zato nekakva, umetnite po želji. Izjava koja je potpuno netočna, uvijek ima netko tko hoće. Staro dobro pravilo :-)). To što dotični ne želi, zakaj je onda uopće komunicirao s nekom takvom? Čime je to bio dirnut u srčeko da tako nelijepo uzvraća? Koju količinu kompleksa liječi :-)). 
Zar isto ne vrijedi za muškarce? Pogledaj ga kakav, koja bi ga htjela :-)). Samo mazohistica, uživateljica u uvredama :-)). Ili, ja ću udariti prvi pa ako mi i uzvratiš, nećeš moći koristiti moje fore, kaj ne. Morat ćeš izmisliti nekaj novo :-)). 
Apstinencija. Nije li se Tesla namjerno odrekao žena, smatrajući da se ne može posvetiti i radu i ženi? Možemo onda i za njega reći da je bio frustrirani nekaj koji nije imao pametnijeg posla nego je išel zmišljati struju i toplu vodu :-)). Uostalom, no čens da itko iole normalan može redovito sudjelovati na Iskričinom Weblogu i imati kvalitetnu vezu. Nakon samo površnog iščitavanja, dosade oba spola. Kad će već jednom izmisliti treći :-)). 
I dalje sam na početnom pitanju, u vlastitoj glavi. Nasreću, nisam u tuđoj :-)). Zašto je apstinencija, celibat, suzdržavanje predmetom sprdnje? Zašto to ne bi bio dokaz visokih ili bilokakvih želja. Ne, neću se spetljati baš sa svakim, tek sa svakim drugim :-)). A oni koji vrijeđaju spadaju u one uvijek preskočene. Ili zaobiđene :-)). 
Nije li daleko efikasnije na lijep način nekome uzvratiti, pokazavši mu time što zapravo gubi. Vrijeđanja nisu nešto zbog čega ćemo požaliti što nismo održali kontakt, našli se na kavi. To bi trebao biti cilj, zar ne :-)). 
Nekakvo si :-)) ...
Jednako meni :-)) ...
Ali, ja sam prva to rekla :-)) ... 
 

Često, rijetko, zapravo ni ne znam količinu, no primjetim kad se u profilima pojavljuje nešto poput: Neka mi se ne javljaju ... To me odmah odbije. 
Osim što ne razumijem svrhu takvih zabrana, mislim, ako netko ne želi da mu se javljaju frustrirane osobe, otkud mu ideja da frustrirani znaju da su frustrirani. Pretpostavljam da su svjesni svojih frustracija, možda bi nešto napravili da to promijene. Ili da sakriju. 
Recimo, ne želim da mi se javljaju glupe osobe. Znate li Vi nekog glupog tko je svjestan svoje gluposti? Ja ne. Ali zato znam puno pametnih koji misle da su glupi :-)). Barem svako toliko pomisle za sebe: Koja sam ja budala. Znači, zapravo bih trebala zabraniti onima pametnima da mi se javljaju, želim samo glupane :-)). Zašto mi se čini da bi u profilu bilo kakva takva poruka odbila pametne? 
Tako da, po meni, nema smisla navoditi kakve osobe ne želimo. Ti nickovi se ne prepoznaju, a nickove koji su suprotni odbijamo. Valjda :-)). 
No, ono što me najviše smeta kad pročitam takve zahtjeve je: Hej, otkud tebi pravo da određuješ tko će ti se javiti, a tko neće? Gdje je tu slobodna volja onih koji se javljaju? Gdje je tu njihovo pravo da se jave? Nitko nikoga od nas ne tjera da odgovorimo na poruku koja nam se ne svidi, da ne komentiramo tekst ili nick koji nam nije po volji. Možemo zaobići. 
Ali, moje je pravo da pošaljem poruku svakom nicku. Njegovo je pravo da me pukne na ignore, prijavi, zaobiđe, preskoči (što je uvijek lakše :-)) ), ne primjeti. Međutim, nema pravo mi zabraniti da se javim. Ne može mi zabraniti da tipkam. Može sebi onemogućiti da me čita, jer ne mogu niti ne smijem ikoga prisiljavati da me čita, gleda, sluša, trpi. 
Onda, čemu takva upozorenja? Ja sam mali Hitler u svom malom profilu, na svom malom dijelu neta i želim da to svi znaju :-)). Svejedno me fasciniraju (k'o Muju termosica) takvi sklopovi mozga. Otkud ta želja, poriv, ideja? Di je to iskopao :-)). 
Voajerski me zanimaju rezultati :-)). Živo se nadam da time privuku nickove osobina koje baš žele izbjeći. Ok, znam, to je čista zloba, ali ponekad je jače od mene :-)). Kako bi bilo da si puknem u profil da mi se ne javljaju, da me ne gledaju ni ne čitaju oni koji bilo kome bilo šta zabranjuju. K'o razlog navedem to da sam striktno protiv zabrana :-)). Pitam se koliko bi takvih uočilo totalnu nelogičnost. Pitam se :-)). 
Da ne velim da nas ziher ima dosta koje zabrane pale. Ne smijem, ma kaj ne smijem, baš hoću :-)). To nam je crvena krpa pred nosićem ili rogovima, kako kome. Ili jezikom, ako mlatimo njime k'o krava repom :-)). 
Svejedno, mada sam pri kraju stranice, nisam dokučila svrhu. Opečeni pušemo na hladno? Možda. Ali, kako netko je jednom napisao, čemu pamtiti vlastite pogreške kad možemo uvijek pogriješiti na novi način. Na novi, zabavniji ili samo gluplji način :-)). 
Nemoj mi se javljati :-)) ...
Ni ne bih :-)) ...
Toliko luda nisam :-)) ...
 

Svađam se stalno i uvijek, javno :-)). Ako se ne svađam, ne komentiraju me ni nemam o čemu tipkati. Tekstovi mi se svode na prozivanje, vrijeđanje. Da, ne smijem zaboraviti spominjanje činjenica koje su potpuno nebitne za raspravu. 
Koju raspravu? Nepostojeću :-)). Nema je, postojim samo ja i moje omalovažavanje drugih. Moram se na puno njih stati da bih bila veća :-)). Inače mojoj malenkosti ni kvantna fizika ne može pomoći. 
I tako postojim ja, živim svoj jedini život uvjeravajući ostale da oni ne žive. Tu sam samo iz zabave, moje prekrasne zabave maltretiranja svih koji obitavaju na ovom dijelu neta. Oni nemaju svoj život, ja ga imam. Za razliku od njih, onih bez života koji dane i noći provode na Iskričinom Webloga, to ne radim. Ne, ne :-)). Tu sam svrhovito :-)). 
Koja mi je svrha, pojma. Nisam još dokučila, no kad Vam dovoljno puta otipkam da nemate svoj život, a ja ga imam ... belj, plazim Vam jezik :-)). I moj tata je jači od tvoga :-)). Kažu da puno puta ponovljena laž postaje istina. Daklem, imam svoj život, ne živim ga ovdje. 
Digresija: Ponekad stvarno pomislim da ne doživljavam ovaj tu dio neta s golemom količinom smisla za humor, mogla bih se objesiti o žicu adsla. Evo, utvaram si da imam smisla za humor i to u popriličnim količinama. Molim Vas, budite sućutni i ne razuvjeravajte me :-)). 
Samo, postoji jedna mana kod ponavljanja. Dosadi. Nije li slično sa ovisnostima, uvijek traže veću dozu. Tako i publika. Dosadi joj jedno te isto. Ne čita me više. Lako za to kaj me ne čitaju, ali me ne komentiraju, tužne li moje sudbe. Kad me tek prestanu prijavljivati, što ću onda? 
Moram im nekako povećati dozu. Dozu male mene. Pa da im pozli :-)). Kako ću to osmisliti? I čime ću kad mozga odavno nemam. Ideje, kreativnost, stil nikada nisam ni imala. Zato se i prepucavam, jedini način privlačenja pažnje. 
Ali, ta mi je pažnja nedovoljna, kratko traje. Uz to, tražim još, sve više i više. Treba mi :-)). Trebate mi. Trebam Vašu pažnju, Vaše reakcije, Vaše emocije. Bez njih ne postojim. 
A Vi ste sve škrći i škrći. Dajete mi sve manje i manje. Šmrc :-)). Kako možete biti tako okrutni, zar ne vidite u što se Weblog pretvorio, sve gori je i gori. To kaj su moji tekstovi, smijem li uopće ovo kaj tipkaram nazivati tekstovima, pridonijeli suludom padu nikad prevelike kvalitete, o tome šutim. Vidim li to? Ne, vidim samo sebe. Vi ste moja ogledala. Šteta što mi ne govorite kako sam najljepša :-)). 
Zapravo, krivo. Nije mi moj izgled bitan, tuđi izgled je puno bitniji. Ali, želim biti najpametnija, najduhovitija, naj ... nekakva. Moram se isticati, moram. Imajte srca, ne dozvolite mi da i ovdje budem tako sivo neprimjetna kao što sam u onom svom predivnom, ispunjenom životu koji živim i koji Vam redovito stavljam na nosiće :-)). Ne, ne nudim papirne maramice :-)). 
Nije visok tko na visu stoji :-)) ...
Nit je velik tko se velik rodi :-)) ...
A ni onaj koji staje na druge :-)) ...
 

Optužbe, optužbe, optužbe :-)). Često lete, lijevo-desno, naprijed-natrag, gore-dolje. Optužbe poput: Neki su pobrkali offline i online; nekad je bilo bolje; neki zagađuju Weblog. Vjerojatno ih ima još, tko zna, morti ih se i sjetim :-)). 
Daklem, idem redom: Miješanje offline-online, odnosno stvarnog života, sa virtualnim. Navodno su takve osobe problematične, ne razlikuju više to dvoje pa «zabriju» te stvaraju i drugima probleme. 
Ne slažem se. Mislim baš suprotno. Mislim da su problematični oni koji baš striktno razlikuju on/offline. Oni koji se na Iskrici i po cijelom netu ponašaju kako se inače, u nekom svom stvarnom životu ne ponašaju. Rade stvari koje ne rade offline. Baš me zanima koji od velikih Iskričinih j***ča uletava u birtiju sa istim primitivnim forama kojima se ovdje služi? Nijedan. Imam i dokaz za to, još uvijek su živi :-)). Offline šamari daleko više bole :-)). 
Ovdje (mislim tu na kompletan net) se ponašaju onako kako se ne ponašaju nigdje drugdje. I kako se vjerojatno nikada u životu nisu ponašali. Pa onda nemaju mjeru. Ne znaju se ponašati, nisu ga izgradili. I to što nemaju mjeru je ono što stvara najviše problema. Misle da ovdje ne vladaju ista pravila koja vrijede inače. 
Što je s onima koji su zamijenili realni svijet za virtualni? Ili bolje rečeno, kojima je net samo produžetak stvarnog života. S njima nema problema, ponašaju se jednako na ulici i na netu. Narafski, uvijek ima onih koji pljuju po cesti, onih koji viču (obično dok sređuju fasadu) za ljepšim spolom. No, takvi, zasada nemaju net. Za sada :-)). 
Radije bih tipkala o i sa onima koji su jednaki online i offline. Koji su se davno naučili ponašati i na netu ne otkrivaju svoje novo «Ja». Takvi ne stvaraju nikakve probleme. Barem ne dosadno-dugotrajne :-)). 
Vjerojatno, svatko od nas bira sebi slične. Ti kojima je net jedan drugi svijet, svijet gdje ne vrijede nikakva pravila, okupljaju se u gomile. Zajedno smo svi jači :-)). Jednako kao što onlajn-oflajnsko istima odgovaraju slični :-)). 
Žao mi je, ali za po meni problematične, ne važi da su pobrkali net i stvarnost. Oni jako dobro razlikuju to dvoje. Odite s njima na kavu i uvjerite se :-)). A nažalost, jednake reakcije izazivaju u oba svoja svijeta, koliko god se trudili biti različitima. 
Dalje: Nekad je bilo bolje. Demantirala sam to odavno pa opet s vremena na vrijeme, tvrdim da je uvijek bilo isto. Uvijek je bilo svađa, napornih, napasnih, vrijeđanja itd. Uostalom, prve bannove na Weblogu su počeli dijeliti u jesen 2003, nakon otprilike 6 mjeseci postojanja Webloga. I manje od godinu dana postojanja Iskrice. Kad je onda bilo to «bolje»? Dok nije bilo Webloga :-)). 
Neki zagađuju Weblog pa prozivanje tih koji po mišljenju autora zagađuju inače blistavo, Arielom oprani Weblog. To me oduvijek zabavljalo na Weblogu :-)). Kako isti prozivaju iste. Točno napiknu tekstove koji su skoro pa identični njihovima :-)). I nickovi koji se jednako ponašaju :-)). Znači, nema zagađivača Webloga. To smo svi mi :-)). 
No, čemu sve ovo. Ničemu, kako to obično kad je riječ o mom tipkanju biva :-)). Kako izaći na kraj sa hrpom tih dosadnih pojava? Moj omiljeni ignore. Lijek za sve :-)). I zašto ga se onda sad ne držim? Zašto tipkaram, umjesto da lijepo uključim mentalni ignore te produžim dalje? Zašto skačem po vlastitim tipkama? 
Neka onaj tko se nikada nije posvađao na netu prvi baci kamen. Neka onaj koji nikada nije poželio neki drugi nick pod kojim bi mogao napisati ono što se ne usudi ili ne želi pod svojim, prvi baci kamen. 
Nikoga nisam prozvala baš nickom. Ako Vam se iz teksta čini da sam Vas prozvala, jesam. Ako mislite da baš Vas nema navedenog u tekstu, varate se. Tu ste. Čitajte malo pažljivije, tu smo svi :-)). 
Svi smo prozvani :-)) ...
I oni koji bacaju kamenove :-)) ...
I oni koji su kamenovani :-)) ...
 

Iskrica – raj za voajere :-)) 
Sve više i više uživam u novinama. Što sve možemo :-)). Najnovije ili barem meni najnovije: Pretraga po Tko nije dobio poruku u zadnjih 24 sata :-)). Raj. Ne skidam se s te pretrage zadnjih pola sata :-)). 
Bolje, daleko bolje nego dosjei. Ne zanima me tko ima koliko nickova. Ionako već senilno brkam nickove, svi su mi isti, ne kužim kaj žele il' ne žele od mene, ne sudjelujem u ratovima, ispisima poruka, stavljanju slikica, pjesmama, pisanju poezije (Za ovo zadnje biste mi svi trebali biti zahvalni do nestanka Iskričinog u bespućima neta :-)). Pa iz zahvalnosti slati barem jednu poruku dnevno. Samo da ne dospijem u popis onih koji nisu dobili poruku :-)). Ovo je bila digresija, njezinim ljubiteljima posvećena :-)).). 
Usput, kaj se tiče poruka i dalje sam protivnica objavljivanja poruka. Kaj ne znači da voajerski ne čitam kad ih objave. Principi su zato da se krše, ne :-)). No, uvijek se dogodi da nekome privatno pošaljemo neke poruke. Treba nam još jedno mišljenje, jesmo li mi lude ili su tipovi kreteni. (Ovo drugo je uvijek točan odgovor, neke stvari se ne mijenjaju :-)).) 
Nego, zakaj nisu stavili da možemo birati koje vrijeme nedobivanja poruka nas zanima? Npr. zadnjih pola sata do zadnjih 3 dana, sa razmacima od pola sata :-)). Tako možemo jako «lijepo» vidjeti je l' se dotično nickasto stvorenje tipka još s nekim/nekom :-)). 
Zapravo, najjednostavnije je da nam omoguće direktan pogled u nečije poruke. Čemu se zamarati :-)). A kolike poruke kruže okolo, tak' i onak' su svi već vidjeli dobar dio. Zato, haj'mo sve javno :-)). 
Što je s obrisanim porukama? Zašto ne vidjeti i njih :-)). Jednako kao i poruke koje smo tipkali sa, u međuvremenu, obrisanim nickovima. Zapavo, to je nužno i neophodno. Znate li Vi koliko je tamo majlova, fon/mob brojeva? Koje, narafski, netko poput mene nije sejvao negdje drugdje. I kako onda doći do obrisanog nicka? Lako :-)). Otvorit će drugi, prije ili kasnije. Vjerojatnije prije :-)). 
Sad mi je palo na pamet plavu i nepostojeću, kako su kod pretrage po nedobivenim porukama unatrag 24 sata opet u prednosti oni s puno nickova. Mogu sami sebi slati poruke. Jer Iskrica nam ne daje sa inače sami sebi šaljemo poruke, sa istog nicka na isti nick. Možda su to ukinili? 
Ako nisu ukinuli, onda oni s puno, puno nickova mogu si lijepo slati porukice s jednog nicka na stoti nick. Jest da bi nekima za to trebali dani i dani :-)). Dok mi ostali jadni moramo čekati i moljakati da dobijemo poruku. Šmrc. To je prava nepravda :-)). Bunim se :-)). 
Kaj bu još novega? Nije da mi fale ideje, čist' mislim da sam zaslužila neke beneficije. Bez obzira kaj su mi ideje kretenske. Ne bi bilo ni prvi ni zadnji puta da se nekaj pojavi na Iskrici pa otpojavi. K'o neuspjelo :-)). I ne, ne mislim tu na nickove ni tekstove :-)). 
Novo :-)) ...
Najnovije :-)) ...
Samo još noćas na Iskrici :-)) ... 
 

Što bih platila na Iskrici :-)). Ne znam što mi je došlo, ali čisto smišljam dodatne usluge po svojoj mjeri. Po onome što je meni bitno. 
Prvo platila bih da vidim datum i vrijeme zadnjeg logina. Bili nickovi vidljiiv ili nevidljivi :-)). Uostalom, ako netko plati nevidljivost, zašto netko drugi npr. ja, ne bih mogla platiti da probijem tu nevidljivost :-)). Moralno upitno, oboje :-)). Posebno želja za zadiranjem u tuđu i tuđeplaćenu nevidljivost :-)). 
Zafrkavam se, tko želi biti nevidljiv, slobodno. Baš sam se našla braniti i dozvoljavati nekome nekaj. Izgleda da preveć čitam Weblog te da loše utječe na mene. Svi ti tekstovi o tome kako nekima treba nekaj/nekoga zabraniti, maknuti, pobrisati, ubiti, oderati, raskrinkati ... kaj sam izostavila :-)). 
No, sve to opako utječe na nick mi, skupa sa mozgom iza nicka duboko i debelo skrivenim te počinjem glumatati malog diktatora. Neka bude onako kako se meni sviđa, tko šljivi demokraciju, slobodu tipkanja :-)). 
Ali, bilo bi lijepo kad bismo mogli vidjeti tko želi biti nevidljiv. Isto tako, zašto ne vidjeti tko plaća dodatne opcije. I to spada pod moj popis želja. Kasnim, bor je odavno raskićen :-)). 
Platila bih da vidim tko je luknuo moj dosje. Radoznala sam :-)). Živo me zanima tko je potrošio neku kintu da provjeri je l' stvarno imam samo ovaj nick ili još petsto skrivenih :-)). Kako bih se smijala takvima. Postoji nekaj drugo, nažalost, vjerojatnije. Da nitko, nitko, nije uložio ni kune u to pa bih platila bezveze :-)). Bacila lovu i otkrila koliko sam nebitna :-)). Nema veze, zašto to ne uvesti? Mislim da nije ni teško, a ni nemoralno. 
Isto tako, Vip-grupa. Zašto svatko svakoga može staviti u svoju Vip-grupu? Bez pitanja. Zašto ne možemo odbiti da nas netko stavi u Vip-grupu? To bih platila, da me prvo pitaju pristajem li biti u Vip-grupi. 
Ono kaj bih najviše platila, da mogu zabraniti nekim nickovima da mi komentiraju Weblog. Skoro pa zlatom plaćam :-)). Uvedite to čim prije, zajedno sa uljepšanim Weblogom. Molim, preklinjem, na koljenima čak :-)). 
Joj, u kaj sam se pretvorila :-)). Zapravo, sad se izvlačim, mislim da mi je ideja briljantna. Ako nikaj drugo, smanjili bi se tekstovi po Weblogu posvećeni komentarima. To treba uvesti pothitno, besplatno :-)). 
Nitko više se ne bi mogao žaliti na nečije komentare. Ne sviđaju ti se, zabrani komentiranje. Jedina je mana kaj takvi komentatori prečesto mijenjaju nickove. Opet, ponovno zabranim :-)). 
Posebno to s komentarima, ne kužim. Autor/ica, tvorac/tvorica ne reagira na nečije komenatare. I što onda pobuđuje u takvim, zanemarenima, previdjelima, neprimjećenima želju za ponovnim komentiranjem? Zašto se gurati tamo gdje nas ne žele? Jedna od mali milijun stvari zbog kojih mi se više sviđa blog.hr. Tamo, ako su komenari neuzvraćeni, ne posjećuje se više, ne čita, ne komentira :-)). Quid pro quo :-)). 
Imam li još želja? Imam li neku želju koja nije zabrana, ograničavanje, zavirivanje? Pitam se, pitam :-)). Imam, želim dobre, kvalitetne tekstove. Lijepe, originalne slikice, neskinute s neta. Puno i previše tražim :-)). 
Da sam ja netko :-)) ...
Nasreću, nisam :-)) ...
Nitko sam :-)) ...
 

Već koji mjesec, otkada su uveli te čuvene dosjee, mislim nekaj otipkarati o tome. Ali samo mislim :-)). Kad su uopće uveli nebesplatne usluge, senilna sam. Vidi se koliko su mi bitne :-)). U međuvremenu su promijenili pretragu profila, odnosno, ne vidi se više kada je koji nick zadnji puta bio tu. To se jedino vidi u profilu. 
Pogledala sam nudi li se dan i vrijeme zadnjeg ulogiravanja pod plaćene usluge. Nisam našla, kaj znači da se ne nudi ili se još ne nudi :-)). Ili ne znam naći :-)). 
No, dosjei :-)). Pitam se, pitam što je s nama koji neke nickove viđamo i offline. Dolazimo jedni drugima doma, na posao. I najnormalnije se ulogiravamo. Oni kod mene, ja kod njih :-)). Gledamo jesmo li dobili neku poruku u međuvremenu, pokazujemo «zanimljive» poruke, zabavljamo se na račun tekstova, klubova, profila. 
I ostanemo «zapamćeni» :-)). Tako da mogu, ako već nisam, skupiti par muških nickova :-)). Nickice mi slabije leže, kaj god to značilo :-)). Ne pada mi na pamet plavu zabraniti frendovima koji dođu na kavu, trač-partiju, apgrejdati mi pokoji dio kompa da se ulogiravaju preko mog najdražeg. Jednako tako odbijam, principjelno odbijam zamesti im tragove. Ili sakriti svoje, na njihovim kompovima :-)). 
Primjer: Jesenas, frend izvan Zg došao u Zg. Znamo se sa jednog foruma, zbrisali oboje s njega, zaključili da osim tog bijega, imamo dosta zajedničkih tema te da smo si ugodno društvo :-)). I da smo oboje na Iskrici :-)). Lijepo pijemo kavu u kafiću u centru, na računu dođe pass za net. Narafski da frend ima lap, narafski da se spojio online, narafski da smo oboje uletili na Iskricu, narafski da smo malo otračali :-)). 
Jedan ip, jedan komp, dva nicka :-)). Prekokrasno, zar ne :-)). Onda će netko potrošiti određenu svotu nofčeka da bi otkrio tko s kim pije kavu :-)). 
Dobro dok je kava u pitanju. Kaj ak' nije samo kava u pitanju? Lijepo piše: Upoznajte se, družite i volite se ;) Vaša Iskrica. Prvi dio je bezazlen, boli me briga tko će otkriti s kime pijem kavu. Ali, ovo zadnje? 
Nisu li dosjei direktno zadiranje u to, tko se s kime spetljao? Vjerovali ili ne, ima onih koji to ne rade javno. Ne obznanjuju urbi et orbi da su našli ljubav svog života na Iskrici. Ne mijenjaju profil kako bi svi pa i oni, znali da su u sretnoj vezi. Ne postaju odmah javni parovi. Umjesto toga pokušavaju, možda i uspijevaju stvoriti vezu. To je između samo dvoje, zar ne :-)). 
Trebam li spomenuti oženjene, one već u iskričavo-spojenim vezama i «vezama». Nemamo li svi mi pravo da neke stvari, neke neuspjele veze pometemo ispod tepiha :-)). Neće ići, dosjei su tu :-)). 
Zaobilazim one koji provaljuju u tuđe profile :-)). Posebno u profile čiji je pass jednak nicku :-)). Takvi radoznalci valjda sakriju svoje tragove. Valjda :-)). 
No, svejedno me daleko više smeta kaj se pretraga profila smanjila. Maknuli su značajan podatak :-)). Mislim, nije fer. Kako da sad znam je l’ mi netko ne odgovara na poruku zato kaj mi ne želi odgovoriti ili nije uopće bio u međuvremenu na Iskrici :-)). Kad se radi o nicku mi, ovo prvo je uvijek ispravan odgovor, ne moram se ni pitati :-)). 
Još možemo neprimjećeni, neobilježeni gledati profile. Zasada :-)). Ako to maknu .... kuc-kuc-kuc o tipkovnicu, monitor i stol :-)). Nemojte mi to raditi :-)). Ili je i to u pripremi plaćenih usluga. Mislim da ću biti prva u redu :-)). 
Sic transit :-)) ...
Iskrica :-)) ...
I to besplatno :-)) ...
 

Eto me u godini novoj, sa navršenih 6 god staža na Iskrici. Sa starim nickom, još starijim likom ni tipkanje mi se nije obnovilo, već se ponavlja :-)). 
No, ove Stare godine mi se dogodila ista stvar kao i prije 6 god. Imala sam pola sata «slobodnog» dok ne dođu po mene. Spremljena, namazana, obuč/vena. Tada sam se registrirala na Iskricu. (To je, uzgred i odgovor svima onima koji me već godinama pitaju, kako, kuda baš na Staru. Tako :-)). Jedno od tri obavezna pitanja tu. Na drugo sam odgovorila davno, a treće, ne da mi se :-)).) 
I ove Stare sam tih pola sata provela na netu. Ne na Iskrici. Našla sam frendici knjigu koju me zamolila, usput je upozorila da ne bježi s dočeka doma na čitanje. Može pričekati koji dan :-)). Čisto se pitam jesam li ovaj puta «pametnije» iskoristila praznih pola sata. 
Kako sam li provela sve te silne Stare, od registracije nicka si odavno više ne najdražeg (dosadio mi je, do svih zlih Boginja neta, čak mislim da sam sama sebi dosadila više nego svim svojim čitateljima, Vas dva i pol :-)) ) do ove zadnje? Morala je biti jedna ludo provedena, jedna u društvu nickova sa Iskrice, jedna među oflajncima, jedna sama za kompom, jedna dosadna, jedna pijana, jedna ... 
Ne, nitko mi nije čestitao ni ovog 31. prosinca, značajnobitnu godišnjicu. Nitko pa ni Iskrica :-)). Šteta kaj nema uz rođendane i rođendani nickova. Barem bi se vidjelo koliko ih ovdje izdrži dulje od godine :-)). 
Nego, nije li krajnje vrijeme da se uz novi izgled Iskrice sredi i novi izgled Webloga :-)). Ova godina je prava za to :-)). Uostalom, zakaj ne bih započela prigovarajući te zahtijevajući :-)). A nije mi ni zahtjev nerazuman. Samo nove farbice i da se vidi kad stigne poruka. K'o da ih uopće dobivam :-)). Primjetite, molim lijepo, da nemam nikakvih glazbenih želja ni želja za promjenom slikice zaglavlja :-)). Koje li skromnosti. 
Ne vjerujem u neke korjenite promjene. Tipa: U ovoj će biti bolje ili gore. Bit će isto, uz male varijacije na temu :-)). Bit će onako kako si napravimo. Svejedno je l' se radi o oflajn životu (imamo li ga, my precioussssssss, imamo li :-)) ) ili o netu i o Iskrici na njemu. Weblog, neWeblog, poruke, klubovi, chat. Sve će ostati isto. Slika nas samih :-)). 
Tekstovima se otkrivamo, koliko god pokrivamo :-)). Komentarima još više. Svađama najviše. Onda tu dođu kopi/pejstovi raznoraznih poruka, linkova, slikica. Sve ljepše od ljepšeg. Bitno da je zabavno, ako je zabavno :-)). 
Ako nije, sami smo si krivi. Pa nikakve prijave, cendranja, naricanja, žalopojke za nepostojećim dobrim starim vremenima neće pomoći. Prije će odmoći :-)). Ali, zašto bi nam bilo lijepo kad nam može biti grdo :-)). Možda još nekom pokvarimo dan. Kad je toliko manje truda potrebno za uljepšati :-)). 
Za Novu i novu :-)) ...
Za Staru i stare :-)) ...
I za nove :-)) ...