Lovačke priče jedne šempje Mice - vaginini monolozi

de ste?

...nisam nikad dovoljno skoncentirana da na papir prenesem ono što mi se mota po mislima tj nisam baš nadarena za pisanje i divim se ljudima i pomalo zavidim koje kad čitam, imam sliku pred očima opisane radnje kao da gledam film...

...zapravo htjedoh reći sljedeće.... niti sit gladnog razumije niti gladan sitog.. i to ih ne opravdava.

Ovo stanje koje nadjem kad dodjem on - line, sjeti me na moje pacijente i njihovu radnu terapiju. Tako i ovdje. Pa popizdili ste skroz. Ali moglo bi to biti još malo sočnije. Zanimljivo je gledati kad berba 40+ popizdi. :-)

Tu sam od ne znam koje godine i prošla sam sve i svašta i sad mi je pomalo smiješno ''listajući'' ove stranice.

Koliko puta sam se znala naživcirati i natovariti ''probleme'' zbog ove tu virtule, a recimo doma/na poslu/ljubavi sve štimalo i onda me glava boljela zbog Iskrice. :-D


Ili odlasci.. Ma jednostavno kad dođe do zasićenja, nećeš ti to niti najavljivati niti brisati niti deaktivirati nick ili nickove. Jednostavno se niti ne sjetiš doći odnosno ne osjećaš više tu potrebu.

Ponekad me, moram priznati, uhvati nostalgija, pa sam tako guglala i našla ''maskembal'' kod Vrageca. Sjetih se kako sam doma za kompom umirala od smijeha.

Kaj se tice komentara. I Pamela se neki dan sjetila.. Imala sam na jednom zapisu koji mi je Iskrica pobrisala, iako nije bilo nista nepoćudno, preko 1500 komentara, a na tom zapisu se aktivno komentiralo preko godine dana, i tak.

I ova Iskrica mi nije ''donesla'' niti ljubavnika niti djecu niti muža ali mi je donesla četiri predivne žene koje su i dan danas prisutne u mom offline životu i to mi je vrlo draga. Jedna još uvijek putuje Iskricom, preostale tri više nisu ovdje.

I vidim da sam još uvijek među mlađima, ha ha ha. :-P

Gudnajt

Mrzim kad je poput vremenske prognoze.

Al serendaju i dalje ljudi po ovim prostorima. :-))

...ma, jutros mi je svašta nešto palo na ovo malo pameti kaj imam pa sam htjela natipkati, ali jedan poziv pa drugi pa stavi prat veš (jel to grijeh nedjeljom i još dušni dan?) i evo skoro 11h i pomalo mi sve isparilo, ali.... nešto mi i nadolazi :p

...s obzirom da nisam vremenski u mogućnosti ''visiti'' ovdje kao nekad prije i obavljati svoje dužnosti kao prava iskričarka - korisnica - ovisnica... ne pratim sve u detalje ali vidim da se neki dan razglabalo o tome kaj tu imaju ili nemaju raditi upareni raspareni ili rasparani i kaj ja znam kakvi sve ne...

...e, pa ovako... ne čudim se, davno sam se prestala čuditi ... (ili nisam?)...

evo mog iskustva tada uparene iskričarke;

...sastavni dio mog života je prije bila iskrica... ili dio iskrice je bio moj život... ne znam kaj je ispravno... jutro bi počinjalo iskricom, dan bi prolazio uz iskricu, a zadnje prije spavanja bi bio pogled na iskricu... nekad prije chat, a kad je nestao onda weblog... i ok.. išlo je to... bila je dobra ekipa, zajebancija... grupice i grupiranje kao i danas kaj je i normalno... i stiglo se i skuhati i oprati i pospremiti i otići na posao ili kad ga nije bilo doma - stiglo se više iskričariti i tako.sve se radilo uz iskricu na monitoru i trcanjem iz kuhinje do kompa... ali.. ali...

...nisam živjela sa svojim tadašnjim partnerom...nismo živjeli u istom gradom... i kaj? visila sam tu.. frendice su ili živjele sa svojim partnerima ili bi ako ništa drugo živjele u istom gradu pa bi više vremena provodili zajedno... a, neka kava ili izlasci nisu meni uzimali toliko vremena kao danas recimo zajednički život sa mojim sadašnjim partnerom... i onda dolazimo do sljedećeg... mogla sam tu visiti preko cijelog dana i konstatno pa čak ponekad i sa tadašnjeg posla...bilo je i korisnika za koje si točno znao kada ce doci odnosno bile su ekipe u jutarnjoj, dnevnoj i noćnoj smjeni...bilo je i onih 24h...i sama sam u nekim ludim danima bila takva..ali više jutarnji tip nego noćna smjena... a, daj si zamislite kaj bi bilo da smo onda imali smartphone? auuu.. bojim se, hahahaha

ali... danas sa ovim tempom i načinom života ne mogu. i da želim, a ne želim jer sam upravo zbog prethodno navedenog razloga i jednostavno pogubila kontakte i interes za virtualom.. tj ne da ne želim nego nemam tu potrebu...

i onda upareni kaj tu imaju raditi? ne znam. možda su dugo zajedno pa ujutro umjesto izležavanja u krevetu dođu na iskricu? popodne je onaj drugi na poslu ili si ti na poslu? a, navecer dok ona kuha ili pegla kratiš vrijeme na iskrici ili ona dok si ti na pivu ili nogometu ili nocnoj? ne znam.

ugl. ne sastoji se internet od iskrice. niti idem za tim da upareni nemaju kaj traziti on line, ne. neka ih. samo nemam pojma kad bi, recimo to ja izvela?

ako dođem sa posla nakon 24h, nije mi do interneta općenito. već do kreveta i do svog partnera... imam i nekih obveza pa i vrt sam imala i hrpu cvijeća ljetos i proljetos... ne znam kad? ...još uvijek dok kuham ručak on mi pomaže ili nešto rezucka.. još uvijek zajedno popodne pijemo kavu.. zapravo što želim reći... ne znam kad u danu bi došla tu i visila kao nekad prije..

odemo na internet i jedan i drugi. njemu je to poker na fb ili pet rescue , a meni pogled na fb ili portale tj dnevnu tiskovinu... ugl. ako je sve kako treba... jednostavno nemaš više to vrijeme kao nekad prije u neka vremena kada je sve bilo ''na divljaka''......

i za sebe mogu reci da mi je privat bio pun paučine ili nekad prije svega par korisnika i da moj dolazak ovdje nije bio u svrhu pronalaženja partnera.. nikad nisam imala partnera sa iskrice.. pa ni na onu jednu famoznu noć:) ajmo biti iskreni do kraja, pa... neka usamljenost i visak vremena me ovdje i drzala.. i godilo mi je drustvo koje sam tu imala u bilo koje doba dana ili noci ''za kavu''... i bilo mi je samo do zajebancije.... i to je to...

kada se sve u životu posložilo tada je nekako i završilo moje putovanje kroz virtualu...

zakaj sam jutros tu?...jer sam sama doma jer me uhvatila neka nostalgija, a ova iskrica mi je donesla u život jednu prijateljicu sa kojom sam svakodnevno u kontaktu pa tu i tamo spomenemo iskricu i onda navratim...

ugl. želim da vam se posloži kako se posložilo i meni,

Sretna sam. Napokon. Jer ja to zaslužujem. ;-))

Kae? Nema raje.

..tako sam imala dobru namjeru danas preuzeti ulogu savršene domaćice..no, nestalo mi je plina..priredila sam si sve u kuhinji...od posuđa do namirnica, najdražeg noža...antenu zagreb upalila...uspjela skuhati krumpire..kelj se eno pati...i kaj sad jedno bespomoćno žensko može?...upalit laptop, iskricu...i zaleć...jel dosadnjikavo i tu?

Htjela sam napisati: "ovdje sve po starom" , ali i nije bas. Na moju srecu.

Nemrem slati poruke u inbox, a nemam vise ni tvoj broj mobajtela niti emajl. Ajde mi tu napisi recept za svoj domaci kruhek. I na koliko ga peces i kak dugo i gdje u cemu. Ljubi te tvoje dete Mica.

....iskrice:)) ne mos vjerovat. Cak sam zicala da mi posalju lozinku koju sam zaboravila, koliko sam cesto dolazila. Nego, tipkam sa mobitela i lezim u krevetu i mislim si.....kako bi nama korisnicima/ovisnicima bilo daaavne 2002/2003. itd. godine da smo imali pametne telefone? Ne bi se zurili kuci na komp da vidim ko kaj tipka il kaj ima na chatu, ne bi nervozno tapkali nogom dok cekamo zeleno na semaforu da sto prije stignemo doma.....:) eh, ta divna i krasna vremena....

Nego, kak ste kaj? Kaj je sad aktualnog?

Već duže vrijeme me nije pogodila, toliko sam očajna da sam se ulogirala na Iskricu u ovo doba kaj nisam valjda ni jednom u nekih cca 10tak godina kaj sam bila tu. Eto. Enibadi na livadi?

Ima li tu netko meni poznat?

Kada se sjetim koliko sam tu provodila i ponekd gubila vremena, ma da mi nije žao, toliko mi je sada čudno tu doći, kao da nikada nisam ni bila tu.. Dođem do 4. stranice loga, a kad tamo zapis od skoro prije tjedan dana, a nekada davno u 5 min bi bilo preko 10 novih zapisa.. I ugl. nemam čak ništa ni napisati osim da odoh doma još malo na spavanje..

Ma u pizdu materinu, baš me ponekad uhvati sjeta za ovim drekecom. Ujutro se dižem i prvo palim komp i listam zapise da nekaj ne propustim.. A, sve ostalo radim usput.. E, da je tada bilooo pametnih telefona, uuuu...

Ajte bok.