Take Me As I Am

 
Kako ću odolit tebe ne volit?
Ne mislit na te,
Za te se ne molit
I u  kamenu zarobljen bit?
Ko ukleta ptica,
Ne živit,
Ne gorit?
O More,
More, jubavi moje......

 
.....moga bi lako od njega i poginit,recimo ko ja danas.....bacan na michaela j. sasvin:) flaster do flastera....ne znan jel se i on vata sa pršuton kad je ima one silne....bile po rukama.... moji su šareni....hitno kupit stalak, nema druge!

 
 
 
Zalutaš ponekad mojim mislima
Gledam, ne vjerujem,
Nije istina...... al puštam te, lako
I prođe dan,
Za čas.

 
 
Sreo sam te u predvečerje,
Sreo sam te, kao što se djeca susreću s brodovima i školjkama
Takla si me poput lahora, što poljubi misli i odplovi, od jučer više nikad isti.
Odonda te više nisam susretao, makovi su ocvali s ljetom, a
kamena trava je propuzala i odigla temelje ruševne kuće.
U dlanu ostade komadić zarobljene tišine.
I ja.
Sam.

 
Nemoj ić...... šta je pametno, šta je mudro? Tko će znat? Ako kreneš,
bojim se, tamo kuda ideš ja neću moć. I neću te stić. Ostani još malo, ne tražim mnogo, ako te zamolim samo.
Nemoj ić.
Znam da jednom sve mora bit. Bez toga ne bi smo, kao ni bilo što na svijetu bili.
Što se  jednom rodi, mora mrijet. I htjet i ne htjet, nije pitanje odabira.
Ja samo ne želim čut, da ne možeš više.
Nemoj ić.
Zavrti krug kao metak! Zaboravi prošlo, stavi sat na početak
Dok srce je živo i dok još diše, sve će bit.
Znam. I ptica u ruci na jastuku san.
Okreni papir, pogledaj,
Sviće. Nestaje noć.
Za ruku me primi i stisni zube.
Nemoj poć.

 
da te volim kao dijete, da te volim kao kišu,
volio bih te malo, uvijek nedovoljno.
da te volim kao nebo,
neki tamni predmet žudnje,
bila bi u oku mome, uvijek razlog neke šutnje.
da te volim kad bih mogo, da u srcu ima htijenja
i da pustim sve od sebe , bez žaljenja , izvinjenja.
ali ti ćeš kao uvijek, s kraja moje mašte proći.
gledat će te iz prikrajka, samo moje oči.

 
 
od tvoje riči puklo je caklo i sad stojin tu. ništa se nije u meni maklo.ko za ludu, znan, neću se vratit.
ča je to jubav?? kad mi je ruka tisna od tvog stiska, kad zaustavin dah jer mislin da ću nestat? još ovi dan mora proč. sutra več, nećeš me volit.
i bit će isto sve. nakon jutra, noć.

 
nasmij se radi smijeha
i zagrli plave daljine.....
u vjetru i svili opiši krugove sna.
ti si mali lutak od pjene,
tako nestvaran i zaljubljen
i izgubljen
na pućini mora bez obala.

 
kisne,
ova šuma misli što se granaju u meni,
samo tren zaustavljen u drhtaju trave odumire.
kraljevstvo za konja
i osmjeh za tvoj osmjeh
ljubavi moja.
 

 
poželim te i tad sakrijem ispod kaputa svoje srce kao lopov koji luta i šutim samo. čekam da me mine. lako poput istine.  nekad pođe, ode, pa se vrati. nekad daje snagu, kao čaša vruče krvi.moja srećo, moje zlato , moja radosti što vri.

 
zagrlim večeras, bojim se, nikada više nećeš otići .........utopit ću se u tvojim rukama i pogledu i znat ćeš sve...strah me. sveži mi ruke i nedaj mi blizu, ne daj mi da te dotaknem ,jer sve što dotaknem , ja uništim. ni dim ne ostane. ako te zagrlim večeras, bojim se , više nikada neću otići i utopit ćeš se  u mojim rukama i pogledu i znat ću sve...........ljubavi...........moja.

 
bol imala oblik nosila bi tvoje lice godinama.na slici pored mojeg lika stajao bi crni stup od straha i žalosti, draga moja.
sve te godine truda bačene uzalud jer, stranci bit ćemo i na sudnji dan kad jedno od nas ode, a otme se krik zarobljen u lažnom krilu slobode.
što je sve bilo  pobjeda, ne želim znat, al kad bi se moglo kupit ja bih kupila i nebi žalila toga blaga da budem tvoja draga, za jedan dan .. za jedan sat, da nisi požalila što sam tu, m.... moja.

 
moje odmor ište, lako kao pero glava se na jastuk spušta. moje misli prema tebi idu, blizu smo u dodiru i trenu...naslonjeni na istu stranu sna. kao na stup života.ti i ja. ništa ne može rastavit ljubav i njenu sjenu.

ljubav je samo riječ i ništa više, ponekad je samo pogled uzrok bezbroj budnih noći, uzalud se nekad moli to je ljubav to se voli i kad suze oči vlaže i nevješto kad se laže, il kad tijelo boli.
to je ljubav to se voli...... to je ljubav:)

 
kad pogledaš u nebo i znaš da je danas onaj dan kada sve kreče novim tempom, kada je boja plavija i sunce jače sja...
kad pogledaš u ljude oko sebe i pokloniš im dio svog mira kao razglednicu iz srca da je pospreme ili bace, kako im več drago.
kad se okreneš i znaš, da ideš dalje i da te nisu uspjeli zavezati ni tuga ni umor ni jad ni gubitak. tada znaš:
JOŠ JEDAN PREKRASAN DAN OSTATKA TVOG ŽIVOTA POČINJE!